Ljudski faktor potpomognut vremenskim uslovima, izuzetno toplim i suvim vremenskim periodom, doveli su do toga da Vatrogasno–spasilački bataljon Valjevo ovog leta ima skoro 80 odsto više intervencija u odnosu na isti period lani. Po podacima komandanta Vatrogasno-spasilačkog bataljona Valjevo Aleksandra Rakića, u periodu od 1. jula do 26. avgusta ove godine zabeleženo je 167 intervencija, od toga 131 požar, dok je u istom periodu prošle godine bilo 145 intervencija, od toga 71 požar.

“Ove godine smo na otvorenom prostoru imali 118 događaja, a prošle godine 66. Približan broj u odnosu na prošlu godinu imali smo na građevinskim objektima (30), kao i na saobraćajnim sredstivma, oko 19. Veoma topao i suv vremenski period kakav je ovog leta pogoduje nastanku i razvoju požara na otvorenom prostoru. Osim toga, u većini slučajeva prisutan je ljudski faktor, ne vodi se računa, ljudi bacaju upaljene cigarete na otvorenom prostoru, spaljuje se trava, nisko rastinje, smeće, pali se roštilj, sve ono što Zakon o zaštiti od požara zabranjuje. Mi svakodnevno, preko sredstava javnog informisanja, apelujemo na građane da budu odgovorni i da poštuju zakon, da budu oprezni prilikom upotrebe otvorenog plamena i da ukoliko primete požar odmah o tome obaveste vatrogaso–spasilačku jedinicu”, ponovo apeluje komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Valjevo Aleksandra Rakića uz podsećanje da Zakon o zaštiti od požara, član 50 zabranjuje spaljivanje ostataka stnih useva, smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka i za to je zaprećena kazna za pravna lica od 300 hiljada do milion dinara, kao i obaveza lica koje je izazvalo požar da nadoknadi vatrogasno–spasilačkoj jedinici troškove intervenisanja. Takođe, članom 46 istog Zakona zabranjeno je loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume, izuzev na određenim i za to obeleženim mestima, u skladu sa propisanim merama zaštite od požara. Za nepoštovanje ove odredbe zakona zaprećena je kazna za fizička lica od deset do 50 hiljada dinara.

Ekipe vatrogasaca su tokom ovog perioda svakodnevno na području Kolubarskog upravnog okruga imale u proseku po četiri, pet intervencija dnevno, a samo tokom proteklog vikenda čak 13.

“Kad je reč o požarima na građevinskim objektima, najčešći uzroci su neispravne ili preopterećene električne instalacije, ili neispravni električni uređaji, ostavljanje uključenih uređaja bez nadzora. Kako bi se preventivno delovalo, mi uvek apelujemo da prilikom napuštanja stambenih objekata građani obavezno provere da li su isključili uređaje, poput klima ili punjača mobilnih telefona. Pre početka grejne sezone apelujemo da provere ispravnost i očiste dimovodne kanale, ispravnost ložišta. Sve više su i klime uključene, starije troše više struje i veća je potreba za električnom energijom. Elektroinstalacije koje su stare nisu predviđene za veći broj aparata, to se posebno odnosi na neke zgrade koje su projektovane ranije i eletro instalacije su bile predviđene za mali broj potrošača, sada je dosta veća potrošnja, veći broj uređaja je priključen na struju i trebalo bi da se kompletno menjaju instalacije u celom objektu”, objašnjava Rakić uz konstataciju da pored ljudskog faktora, ovakvoj situaciji u velikoj meri doprinose vidne klimatske promene, dugi periodi sa visokim temperaturama, suvo vreme, jak vetar. U nekoliko slučajeva udar groma je bio uzrok požara, ili je doveo do obaranja stabala na kolovoz pa su i u tim situacijama vatrogasci izlazili na teren i pružali pomoć građanima.

Požari na otvorenom prostoru česta su pojava u seoskim područjima gde su napuštena naselja, gde su ostali stariji ljudi ili neretko i samo jedno lice. Kada zapale neko rastinje ili otpad, oni nisu u mogućnosti da kontrolišu vatru, ni da ugase požar ukoliko dođe do širenja, a vetar prouzrokuje da se brzo proširi, opisuje komandant Vatrogasno-spasilačkog bataljona Valjevo koji obuhvata vatrogasno-spasilačku četu Valjevo i 6 vatrogasno–spasilačkih odeljenja i pokriva čitav Kolubarski upravni okrug, Valjevo i šest opština. Nisu retki slučajevi da intervenišu i na poziv kolega iz susednih gradova i opština.

“Tokom ovog meseca smo pružali pomoć kolegama iz Vatrogasno–spasilačkog bataljona Užice u dva navrata na Divčibarama. Od 4. do 5. avgusta na lokaciji Marinkovićeva kosa odnosno Velika pleća je gorelo oko četiri hektara borove šume, a nekoliko dana kasnije, od 12. do 15. avgusta, u naseljenom mestu Rastovac, Tometino polje, koje teritorijalno pripada opštini Požega, gde je gorelo oko 15 hektara šume. Tokom jula imali smo dosta intervencija na seoskim područjima, u Vragočanici je gorelo oko četiri hektara niskog rastinja, deo livade, deo bagremove šume, u mestu Ba, u neposrednoj blizini Rajca opštine Ljig oko hektar borove šume, dva dana su bila potrebna za lokalizaciju i likvidaciju požara”, navodi Aleksandar Rakić.

Po njegovim rečima, kapaciteti bataljona i po pitanju ljudstva i potrebne opreme su na zadovoljavajućem nivou.

“Mi smo u poslednjih nekoliko godina dobijali neka vozila, ali treba imati u vidu da se ta vozila kvare, naročito ona starija pa smo u nekim situacijama prinuđeni da na neki naš način improvizujemo i gledamo kako da to nadomestimo. U ovom trenutku bataljon broji 120 pripadnika, a početkom ove nedelje došlo je šest novih koji su položili osnovni kurs i po polaganju završnog ispita biće primeljeni u jedinicu”, ističe Rakić.

B. M.