“Lek čini doza! Da li će neka supstanca biti lekovita ili toksična pre svega zavisi od njene doze. Doza mora biti takva da se postigne pun lekoviti efekat, a da ne pređete u toksično dejstvo. Naći tu liniju gde je doza zapravo prava doza možda i jeste jedan od najtežih zadataka u medicine i farmaciji zato što je ta doza za svakog individualna i malo drugačija”, pojasnila je na otvaranju izložbe “Tanka linija” u galeriji Narodnog muzeja Valjevo prodekan za postdiplomsku nastavu Farmaceutskog fakulteta u Beogradu prof. dr Sandra Vezmar Kovačević.

Polazeći od toga da je izložbu „Tanka linija – između leka i otrova“ pripremio mulidisciplinarani tim koji čine: Ivan Stanić, viši kustos Muzeja nauke i tehnike, Jelena Manojlović, kustos Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta i Svetlana Mitrović, kustos Etnografskog muzeja u Beogradu , ovu izložbu, poručila je Kovačević, treba sagledati iz različitih aspekata.

“Možemo odlučiti da se okrenemo prirodi i reći nećemo se lečiti hemijskim supstancama nego ćemo otići u prirodu i u njoj pronaći lek. U okviru ove izložbe ćete videti da ni to nije baš tako jednostavno, jer i u prirodi imamo puno lekovitih biljaka, ali i njihovu lekovitost čini doza, ako preteramo postaće toksično. I hrana možebiti lek, ali i otrov, zavisno od doze u kojoj je konzumiramo”,naglasila je prof. dr Sandra Vezmar Kovačević.

Jelena Manojlović, kustos Muzeja za istoriju farmacije Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, objasnila je da je projekat osmišljen sa idejom da se kontekstualizuje deo dinamične granice izmedu leka i otrova i da se ukaže na važnost saznanja, prenošenja iskustva i savremenih naučnih dostignuća.

“Fenomen granice izmedu leka i otrova sagledavan je kroz prizmu istorije nauke i nasleđa: farmacije, medicine, etnologije, biologije, arheologije, pravne regulative, medija, kao i u širem, društveno-istorijsko-prirodnjačkom kontekstu, sa teritorijalnim fokusom na područije Srbije. lzložbom želimo da podstaknemo na razmišljanja o fenomenu tanke linije izmedu leka i otrova. Ova linija je često skliska, nekada nevidljiva i kroz istoriju vrlo dinamična. Priča o odnosu čoveka prema leku i otrovu i njihovoj upotrebi jeste priča o našoj civilizaciji, našem odnosu prema prirodi i nauci i međusobnoj komunikaciji – uzbudljiva, kontroverzna, sa još uvek neizvesnim krajem”, navela je Jelena Manojlović podsećajući da je ova izložba zahtevala saradnju sa stručnjacima iz najrazličitijih oblasti nauke i culture, te se ovom prilikom zahvalila saradnicima: Narodnom muzeju iz Požarevca, Prirodnjačkom muzeju iz Beograda, Rudarsko-geološkom fakultetu, Hemijskom fakultetu, Narodnom muzeju iz Kikinde, PTT muzeju, Gradskom muzeju u Vršcu.