BRANKO ANĐIĆ OVOGODIŠNJI LAUREAT JUBILARNE 10. NAGRADE „LJUBOMIR P. NENADOVIĆ“ ZA NAJBOLJI PUTOPIS NA SRPSKOM JEZIKU Na mapi utopije

Tročlani žiri u sastavu prof. dr Radivoje Mikić (predsednik), prof. dr Mihajlo Pantić i Vladimir Šekularac, bibliotekar savetnik, jednoglasno je doneo odluku da nagradu „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolji putopis na srpskom jeziku u sezoni 2022/23. godine, dodeli Branku Anđiću za knjigu „Na mapi utopije“ objavljenju u izdanju IK „Laguna“. Njihovu odluku medijima je u utorak saopštila Violeta Milošević, direktorka Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“, ustanove koja je ovu nagradu ustanovila pre deceniju.

„Matična biblioteka „Ljubomir Nenadović“ organizuje ove godine desetu, jubilarnu dodelu nagrade „Ljubomir P. Nenadović“ za najbolji putopis na srpskom jeziku. Svečana dodela nagrade laureatu, a i povod da se ljubitelji knjige, putopisa, ne samo iz Valjeva, nego iz Srbije, okupe kao i prethodnih godina u Brankovini, u porti Crkve Svetih Arhangela, zadužbini porodice Nenadović, je u četvrtak, 21. septembra u 12 sati. U slučaju nepovoljnih vremenskih uslova, mi ćemo kao organizatori obavestiti publiku o alternativnom prostoru“, najavila je tom prilikom Violeta Milošević.

Neostvareni klavirista, osrednji teniser, džez meloman i vlasnik mnogih nekorisnih stvari, dorćolski Beograđanin i ovogodišnji laureat nagrade „Ljubomir P. Nenadović” Branko Anđić gotovo čitav život živi višestrukim životom književnika i novinara, prevodioca i evrobirokrate.

Napisao je popriličan broj priča i romana, a objavljni su „Veličina sveta“ za koji je dobio nagradu „Miloš Crnjanski“, „Teški metal“, pripovedačke knjiga „Posle svirke“, „Lavica liže rane“, „Kao iz kabla“, „Ovo je istinita priča“, „Playback“ i „Veliko spremanje“ (finalista za „Andrićevu nagradu 2018. godine), i esejističko-prozna knjiga „Dnevnik međuvremena 2000–2020“. Osim u Srbiji i Jugoslaviji, njegove pripovetke objavljivane su u prevodu u Rusiji, Argentini, Bugarskoj, SAD, Kolumbiji.

Nagrađeni putopis „Na mapi utopije“ vodi nas kroz tri Amerike, odnosno kako književna kritičarka Tamara Krstić kaže „putovati od stvarnosti ka utopiji sa Brankom Anđićem znači prepustiti se novom i drugačijem otkriću Amerike, njegovom pripovednom mapiranju duboko doživljenog i proživljenog kontinenta prema geografskim koordinatama Severne, Srednje i Južne Amerike, ali i onim životnim, umetničkim i književnim“ i dodaje da njegova knjiga ne odustaje od književnosti, muzike, filma i slikarstva, niti beži od istorije, mita, legende ili bajke, od utopijskog sna o gradu stvorenom po sopstvenoj meri.

„Najveće umeće u pisanju putopisa je autorovo umeće putovanja. Onaj koji zna da putuje, ne mora da bude znalac opisa putovanja. Ali onaj koji zna da opisuje, a nije nadaren kao putnik, teško će ubediti čitaoca da je napisao dobar putopis… Inteligentna zapažanja, duhovite i vrcave marginalije, kao i mudračka radost otkrivanja, ova putovanja po Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi čine pravo hodočašće u slavu tela i duha i ljubavi“, rekao je književnik Vladislav Bajac o Anđićevom putopisu „Na mapi utopije“.

B. M.