Press "Enter" to skip to content

„BOOKa U DVORIŠTU“ – ŠTA SVE MOŽEMO SAZNATI O SEBI I SVOJOJ DRŽAVI IZ KNJIŽEVNOSTI, ALI I SPOMENIČKOG NASLEĐA?

Trilogiju „Istina književnost“, „Evropa i književni istina“, „Tajna Evrope i srpska književnost“, prof. dr Aleksandar Jerkov je priredio sa jasnom idejom, da ukaže šta treba da znamo o sebi, o Evropi, o sebi u Evropi i o Evropi u nama! Ova dela bila su polazna osnova zanimljivog razgovora koji se vodio u Muzeju zavičajnih pisaca, druge večeri manifestacije „BOOKa u Dvorištu“ u organizaciji Matične biblioteke „Ljubomir Nenadović“.

IMG_20240627_202603

„Da sticajem okolnosti autor ovog troknjižja nije A. Jerkov, nego profesor na nekom fakultetu u Velikoj Britaniji, Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj, ja sam ubeđen da bi ova knjiga bila intelektualni hit jer ono što možemo da pročitamo u ove tri knjige je saznanje koje nadilazi samu poziciju Srbije, srpske književnosti, odnosno kulture, i Evrope. To je saznanje koje je duboko evropsko u totalitetu, jer analiza najznačajnijih dela srspke književnosti i kulturne pozicije Srba, Srbije, Istočne Evrope u odnosu na Zapadnu Evropu, na političku i geografsku Evropu je toliko precizna, u intelektualnom smislu problematična da će da se problematizuju mnogi askiomi koje mi o sebi znamo u pozitivnom i negativnom stereotipu, isto tako i o Evropi“, ocenio je književni kritičar i esejista Mladen Vesković ukazujući na značaj studije koju je priredio prof. dr Aleksandar Jerkov.

„Ako realno pogledate ne samo poslednja dva veka, nego mnogo širi istorijski period, mi smo sve vreme na jednom putu ka Evropi koji je preprečen raznim teškoćama, istorijskim kataklizmama, našim nedostacima, užasima Evrope i ja sam u nastupu kreativnog ludila, da tako to nazovem, pomislio da postoji nešto što treba znati o svemu ovome, pre svega zato što je pojam Evrope kod nas na izvestan način obrezan, skraćen. Nije Evropa to što mi zovemo Evropa. Evropa je celina jednog kulturno-istorijskog događaja od antike do nas, Evropa je i naličje Evrope viđena iz perspektive kolonijalnih država koje su doživele nasilje Evrope, imperijalna pokoravanja, o čemu mnogo toga znamo. Ono što treba znati o Evropi od kritskih korena evropske civilizacije, od imena Evrope, je zapravo tajna nasilja. Evropa najbolje od svega razume nasilje, moć, silu, i to ne samo nasilnosti kao manifestacije sile, nego sile koja je upisana u zakon, red, pravo, poredak, sila koja je upisana kao nezgodna strana znanja“, ukazao je prof. dr Jerkov i dodao da iskustvo prave, obrazovane, edukovane Evrope, leži na temeljima antičkih ideala demokratije, slobodnih građana, rimskih ideala, uređene, pravne države, sistema verovanja, hrišćanskih osnova, avramskih religija..

IMG-20240627-WA0001

„Mi treba sebe da razumemo da bi mogli da se odnosimo prema tome. To su koreni na kojima mi treba da gradimo sebe, a ne politička projekcija Istoka ili Zapada i ovo razvlačenje naših duša da treba da se ponizimo, kleknemo, pognemo da bi smo došli do nečega što nam može biti dato samo kao nekakva milost ili milostinja. Ja sam Evropejac, Dositejevski čovek okrenut ka Evropi i ne mislim da je naš put u tome da strelovito prodremo u Anadoliju, od koje smo se jedva oslobodili. Naprotiv! Ja znam zašto mi hoćemo da budemo sa boljom stranom Evrope, ali da budemo kao uzvišeni ljudi, kao vitezovi, a ne kao slugeranje, drugorazredni Nemci, trećerazredni Šveđani, petorazredni Švajcarci“, pojašnjava Jerkov koji je tragajući kroz književnost video da u književnim delima postoji jedno duboko saznanje o svemu tome, navodeći primer Konstantina Filozofa koji opisuje Srbiju u vreme despota Stefana Lazarevića.

IMG_20240627_202444

„Jedna od važnih tačaka je naš despot Stefan Lazarević i saznanje koje je neka vrsta pokosovske pouke, koliko je Kosovski zavet važan da razumemo jednu crtu volje da se suprotstavimo, da ne priznamo, od onog trenutka kada se knez Lazar preda shvatajući realnost događaja koji se dogodio, do onog časa kada despot Stefan Lazarević kao vazal stiče apsolutni prestiž u celoj Evropi. Njega poštuju od mađarskog kralja do Tamerlana, respektuju ga kao pravog, velikog srpskog viteza, a ne kao slugu. Despot je bio pisac, čovek kulture, čovek koji je video renesansne mogućnosti, u čije vreme se Srbija proteže do Debrecena, 250 km na sever. U to doba Konstantin filozof kaže da nigde nema takve zemlje kao što je Srbija i da nigde ideal lepote nije ostvaren kao u Srbiji, to piše u književnosti. I kad bismo mi bolje, temeljnije i dublje čitali književnost, mi bismo razumeli svet u kome živimo, sebe, svoje strašne nedostatke pred kojima zatvaramo oči jer polovina ovoga što se sa nama događa nije posledica tuđih dela, nego naših nesposobnosti, onda bismo mogli da se otvorimo!“, poruka je prof. dr Jerkova.

IMG_20240628_200522

„Spomeničko nasleđe Srbije 19. i prve polovine 20. veka – Uobličavanje i rušenje“ tema je koju su prezentovali profesori sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, odsek za Istoriju umetnost, Igor Borozan i Jovana Milovanović sinoć u dvorištu Biblioteke. Kako su nam otkrili, taj period je umetnički vrlo važan jer je upravo tada skulptura u Srbiji kao spomenička baština i konstituisana!

IMG-d81de78bddafcfa493b069446695686b-V

„Kako se srpska država emancipovala, modernizovala, osamostaljivala, tako je i spomenička skulptura koja u prethodnom periodu nije bila u opticaju iz raznih umetničkih, ali i političkih pitanja, došla do izražaja. Od druge polovine 20. veka skulptura u vreme Titove Jugoslavije prima druge karakteristike i zato smo se ograničili na ovaj period koji možemo uslovno da povežemo baš sa Srbijom i donekle međuratnim periodom Kraljevine Jugoslavije. Tada deluju najpoznatiji vajari od Đoke Jovanovića, kasnije Meštrovića i mnogih drugih, a konstituiše se i spomenička kultura kada je u pitanju nacionalna ideja. Taj period je ujedo i period devastacije skulpture. Kako se ona uobličavala istovremeno je u raznim ideološkim turbulencijama bila i rušena. Skulptura je najjavniji mediji od svih medija jer je najvidljivija, to je njena prednost jer se lako memoriše, pamti, ostaje u kolektivnom sećanju, a sa druge strane, to je njena mana, jer iz raznih razloga, ideoloških, političkih, unutrašnjih, ali i spoljašnjih, ona prva strada, što vidimo i u današnjim kontraverzama oko nekih spomenika u Srbiji. Niko ne polemiše oko slika, svi polemišu oko skulptura i spomeničkog nasleđa jer je ono najvidljivije, šalje poruku jedne zajednice o svojim idealima i istovremeno to oni drugi prepoznaju i ruše te spomenike zato što oni obeležavaju ili su plod ideje jedne zajednice, nacije, dinastije…“, ukazao je prof. dr Borozan i dodao da je važno da govorimo o ovoj temi jer su spomenici identitetska obeležja, vrsta obrazovnih belega, obeležja kroz koje učimo o istoriji, identitetu, precima, našim zabludama, greškama, kontroverzama, ali i našem emancipatorskom putu jer je, kako je naveo, skulptura obeležila razvoj savremene države i kroz nju možemo da pratimo i razvoj Srbije, i međuratne Jugoslavije, kao i današnje zemlje sa svim onim dobrim i lošim što oni nose.

IMG-6d1781af611ef3cbc265ee300a8c9bae-V

Glavna odlika spomeničkog nasleđa 19. veka, a i prvih decenija 20. veka je vezana za nacionalnu ideju i kreiranje nacije i razlog da se formira toliki broj spomenika kako u Evropi, što je posle došlo i na teritoriju Srbije, je bilo vezano za razvoj nacionalne ideje, ukazala je prof. dr Jovana Milovanović.

IMG-2242055d163fed983e278340bc4bfb25-V

„Aura koju spomenik nosi kao javna forma je upravo to što mu daje toliki značaj jer postaje identitetska odrednica u određim zajednicama, kolektivima, širim i užim! Spomenik danas nema taj značaj, i umetničke forme su se promenile, nekako se više stremi ka apstrakciji, više se teži ka drugim formalnim odlikama koje se tiču spomeničke kulture, ali tada kada su spomenici nastajali, takozvani period monumentomanije, vezano je za izgradnju kolektivnih identiteta i proslavljanje važnih ličnosti koje su uglavnom nosioci vrlina, to je ključna stvar, bilo da su pojedinci ili događaji“, otkrila je profesorka sa Filozofskog fakulteta.

B. M.

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *