Da se Srbi slože, obože i umnože“ amanet je u koji u najkraćem staje, zemaljskim aršinima nemerljiva, ljubav prema Bogu i rodu iz kog je prema Njegovom promislu ponikao. Amanet, vapaj i očinski savet Svetog Vladike Nikolaja Lelićkog, Ohridskog i Žičkog, Svesrpskog i Svepravoslavnog… Niko kao on svojim blistavim rasuđivanjima nije zadržavao pogled umnih i uglednih savremenika širom sveta. Niko kao on nije svojom blagom rečju brisao znoj sa čela težaku na blagorodnoj srpskoj crnici i snagom svog rodoljublja činio od njega junaka u rovu, kada se tuđin sa te zemlje morao oterati bestraga. Niko kao on nije gledao lice Božje u odsudnim trenucima tamnovanja u zemaljskom paklu Dahaua. I niko Bogu i svom narodu u danima ličnih stradanja nije bespoštedno sebe prinosio, ostvarujući svu uzvišenost života čoveka po slici Božjoj stvorenog, koju će kasnije Patrijarh Pavle pretočiti u masimu „Čovek je biće kojim se Bog može ponositi.“
Nikome kao nama Srbima i ni od koga kao od Svetog Vladike Nikolaja danas nije potrebno zastupništvo pred prestolom Tvorca. Da se od nezapamćenih zločina u Beogradu i Mladenovcu oporavimo i da se nikad ništa slično nigde ne ponovi.
„Molitvom izmolimo blagosloveni mir među ljudima!“ poruka je Svetog Vladike Nikolaja u čijem znaku će biti ovogodišnja proslava Vaznesenja Gospodnjeg- Spasovdana, slave Grada Beograda. Blagoslovom Preosvećenog Episkopa valjevskog G. Isihija i trudoljubljem igumana Georgija i bratstva manastira Lelić, mošti Svetog Vladike Nikolaja na pretprazništvo Vaznesenja Gospodnjeg i praznik prosvetitelja slovenskih naroda Svete braće Kirila i Metodija donete su u Hram Pokrova Presvete Bogorodice, najstariju valjevsku svetinju, u čijoj je porti Lelićki Zlatoust pre skoro devet decenija (1937) održao čuvenu Krstovdansku besedu pred skoro 40 hiljada ljudi.
U porti Pokrovske crkve formirana je litija u kojoj su sa sveštenstvom i vernim narodom koračali Preosvećeni Episkop lipljanski G. Dositej, vikar Patrijarha srpskog g. Porfirija, vojni sveštenik i duhovnik Markove crkve u Beogradu protojerej Đorđe Stojisavljević, gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković i načelnik Kolubarskog okruga Miloš Milutinović sa saradnicima, zatim državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Starović, načelnik Kabineta ministra odbrane brigadni general mr Goran Momčilović sa saradnicima, komandant Centra za obuku Kasarne „Vojvoda Živojin Mišić“ pukovnik Saša Stojiljković, načelnica Školske uprave Valjevo dr Zorica Jocić, načelnik Policijske uprave Valjevo Vlada Jerinić i drugi predstavnici gradskih javnih ustanova. Uz pojanje Tropara Svetom Vladici Nikolaju i pesama iz njegove čuvene „Duhovne lire“, mošti su litijski prenete u Hram Vaskrsenja Hristovog, gde mu je Njegovo Preosveštenstvo Episkop valjevski G. Isihije sa eparhijskim sveštenoslužiteljima odslužio akatist. Nadahnut rečju i delom duhovnog gorostasa, koji pred prestolom Božjim zastupa sve bogotražitelje, Vladika Isihije je naveo da u današnjem danu (Odanije Vaskrsa) naša Crkva zaokružuje proslavljanje Vaskrsenja Gospodnjeg, čekajući čas Spasiteljevog Vaznesenja na nebo, a potom i Silazak Svetog Duha na apostole, koji su blagodaću Božjom prosvetlili ceo svet. Naslednik apostola, bogomudri u Duhu Svetome, naš prosvetitelj je naš Sveti Vladika Nikolaj. Za njega svedoči satrudnik mu u Gospodu Prepodobni Otac Justin, govoreći:“Od Svetog Save do današnjih dana, naše pravoslavlje nije imalo rečitijeg ispovednika od Preosvećenog Nikolaja“, podsetio je Vladika Isihije na reči ćelijskog molitvenika.
– Vladika Nikolaj je večni vođa roda srpskog. On je naš zastupnik pred Bogom, naš molitvenik, učitelj našeg roda- učitelj pokajanja, blagočešća i pravoživlja. Nije dovoljno imati sao pravu veru, nego je potrebno i živeti shodno toj veri. Time se najviše isticao Vladika Nikolaj, koji nam je svojim primerom objašnjavao Sveto jevanđelje, a potom i mnogim bogomudrim književnim delima, zlatoustim propovedima, mudrim teološkim spisima, narodnim blagočestivim pesmama i na mnoge druge načine nam je nadahnuto govorio o Spasitelju Hristu, Njegovom ovaploćenju, domostroju našeg spasenja i našem životu u Hristu- rekao je Vladika Isihije.
Duhovni otac vernog naroda u zavičaju Vladike Nikolaja je istakao da nas je on učio da su našu državu osnovali svetitelji, što predstavlja snažan pečat uronjen duboko u našu istoriju i kulturu i čini nas zavetnim narodom.
Ukazavši na robovanje grehu i duhovna smućivanja, kojima je sklon ljudski rod, kao i na komunizam i sekularizam koji su raslabili naš rod, Vladika Isihije je naveo da smo danas svedoci gubitka identiteta (pojedinca i društva), porasta zla i nasilja, oličenih, pored ostalog, u uvođenju zakona koji se protive našem predanju.
– Sile ovog sveta i podnebesja pokušavaju da nas uvuku i vode svojim pogubnim i bogomrskim idejama i delima. Pokušavaju, takođe, najstrašnije da nam otmu našu svetu zemlju Kosovo i Metohiju. Vladika Nikolaj nam objašnjava da kosovska epopeja potvrđuje ideju Crkve o zemaljskoj i nebeskoj otadžbini. Obe su utkane jedna u drugu kao duša u telo- istakao je Vladika Isihije.
Danas se navršava 20 godina otkako je u zavetnom Hramu Svetog Save na Vračaru u prestonom Beogradu Vladika Nikolaj pribrojan svetima u kalendaru Srpske Pravoslavne Crkve.
– Molimo ga da danas svojim čudotvornim, netljenim i svetim moštima pohodi našu stradalnu srpsku zemlju. Da nam podari osvećenje i isceljenje i utvrđenje u vrlinama u kojima je živeo- veri, nadi i ljubavi- poručio je Vladika Isihije, isprativši mošti Lelićkog Zlatousta u špaliru sveštenstva i vernog naroda, uz molitvu da nas pred prestolom Božjim zastupa i građanima Beograda donese utehu u teškim i radost u dolazeđim danima.
Na dan praznika Vaznesenja Gospodnjeg, mošti Svetog Vladike Nikolaja boraviće u beogradskom hramu posvećenom ovom velikom Gospodnjem prazniku, a potom će ih u Hramu Svetog Save, gde je 24. maja 2003. godine izvršena njegova kanonizacija, dočekati Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Porfirije, koji će kraj kivota svetitelja uputiti pastirsko slovo vernom narodu.
J. J.
Beseda Episkopa Isihija nakon Akatista Svetom Vladici Nikolaju u Hramu Vaskrsenja Hristovog
Draga braćo i sestre, Hristos vaskrse!
Sveti Vladiko Nikolaje, moli Boga za nas, nedostojne sluge tvoje! Sagrešismo, bezakonovasmo i nepravedno postupasmo pred Gospodom. Niti sačuvasmo, niti izvršismo što nam je zapovedio. Na današnji dan, braćo i sestre, Crkva naša zaključuje praznovanje sveslavnog Vaskrsenja Hristovog- Pashe Gospodnje. Gospod Bogočovek vaskrsnuo je iz mrtvih u Svojoj ljudskoj prirodi i osvetio sav ljudski rod, oslobodivši nas od robovanja grehu, đavolu i smrti. Četrdeset dana boravio je u Svom vaskrslom ljudskom telu sa svim učenicima i mnogim drugim koji su poverovali, javljajući im se i govoreći o Carstvu Božjem, a potom se, obećavši da je s nama u sve dane do svršetka veka i da će nam poslati od Oca Duha Svetoga, Koji će nas utvrditi u istini, vazneo na nebo. Potom su, primivši Duha Svetoga, Sveti apostoli, učenici Hristovi, u Gospodu postali premudri i sa blagodaću Božjom i sa svojom voljom koja je saglasna bila blagodati, prosvetlili svu vaseljenu, ceo svet. Naslednik apostola u ove dane bogomudri u Duhu Svetome, prosvetitelj naš, javlja nam se upravo naš Sveti Vladika Nikolaj. Za njega svedoči njegov u Gospodu satrudnik i savremenik Sveti Ava Justin Ćelijski, govoreći:“Od Svetoga Save do današnjeg dana, naše pravoslavlje nije imalo rečitijeg i moćnijeg ispovednika od Preosvećenog Nikolaja.“ Naš Sveti Vladika ne piše, on otkriva. Zaista, Vladika Nikolaj jeste večni vođa roda srpskog. On je naš zastupnik pred Bogom, naš molitvenik i učiteljlj našeg roda- učitelj pokajanja, učitelj blagočešća, pritom i učitelj pravoživlja, jer nije dovoljno imati samo pravu veru, nego je potrebno i živeti shodno toj veri. Time se najviše isticao Vladika Nikolaj, koji je pre svega svojim primerom očitavao i pojašnjavao Sveto jevanđelje, a potom i mnogim bogomudrim delima književnim, zlatoustim propovedima, mudrim teološkim spisima, narodnim blagočestivim pesmama i na mnoge druge načine nam je nadahnuto govorio o Spasitelju Hristu, o Njegovom ovaploćenju, o domostroju našeg spasenja, vaskrsenju i našem životu u Hristu. Sam Vladika nas uči za našu državu da to nije obična država. Veli on:“Srpsku državu osnovali su svetitelji. Ne pirati, ne razbojnici, niti kakvi vukodlaci, nego srpski sveci. Taj fakat da su sveci osnovali našu državu predstavlja jedan snažan pečat uronjen duboko u našu istoriju i našu kulturu. Svi mi kažemo da smo zavetni narod i da živimo po Svetosavskom zavetu i po zavetu Lazarevom, Zavetu kosovskom. To su samo objašnjenja i produbljenja zaveta Gospoda našeg Isusa Hrista, Novog zaveta, Svetog jevanđelja, blage vesti koju nam je On doneo Sobom. Vladika Nikolaj je u svoje vreme, pre čitavog jednog veka, bio svedok i plakao je i borio se protiv strašnog otpadija u našem narodu. Te bezbožne struje sa zapada pravile su kovitlac, smućivale i zbunjivale narod po kome je crkvena lađa plovila kao po nemirnom moru. Na čelu te lađe bio je Vladika Nikolaj sa svojim ogromnim duhovnim autoritetom i sa vlašću koju je imao od predanosti Gospodu i blagodati Božje koja je bila sva u njemu. Nažalost ta smućenja traju i danas i ona su verovatno tekovina ljudske „civilizacije“ i „kulture“, koja je otpala od Boga i odrekla se Boga mnogostruko. Odrekli smo se Gospoda još u našim praroditeljima Adamu i Evi, a onda u svakoj epohi i svakom pokolenju ostalo je još odricanja i odricanja. Ljudski rod bio je nemoćan da se iščupa iz robovanja grehu, a onda je došao Gospod i oslobodio nas robovanja, ali nas nije oslobodio tih smućenja, koja su nastavila da traju i koja se po ljudskim merilima sad uvećavaju i usložnjavaju. Svedoci smo te dve struje komunizma i sekularizma, koje razgrađuju naše društvo, koje relativizuju sve vrednosti i koje nas moralno raslabljuju. Nemamo ovde vremena da opišemo sve načine na koje stradamo od te sekularizacije i bogootpadija. Moralna raslabljenost u društvu je velika i gubitak identiteta, kako ličnog tako i identiteta zajednice i društva. Porast je besmislenog zla i nasilja. Na silu nam se uvode zakoni koji se direktno protive našem narodnom predanju, jevanđelju i reči Božjoj na kojoj je to predanje zasnovano. To vidimo najviše u našem pravosuđu, školstvu, obrazovanju… u porodici i braku, koji je napadnut kao najprirodniji način postojanja čoveka i žene, i u svim područjima društva naše zajednice. Sile ovoga sveta i podnebesja pokušavaju da se uvuku i vode svojim pogubnim i bogomrskim idejama, mislima i delima. Pokušavaju takođe i najstrašnije – da nam otmu našu svetu zemlju, naše Kosovo i Metohiju. Opevajući tu zemlju, Vladika Nikolaj nam objašnjava da kosovska epopeja ponavlja i potvrđuje učenje Crkve i viziju dveju otadžbina- zemaljske i nebeske. Obe otadžbine utkane su jedna u drugu kao duša u telo i to se na najbolji način vidi u našoj svetoj zemlji. Stradanje imamo u ovom svetu. Gospod je to najavio i učio nas. Rekao je:“Ako mene goniše, i vas će goniti…“ I rekao je:“U svetu ćete imati žalost, ali ne bojte se, ja sam pobedio svet.“ Svako ko veruje u Gospoda i ide za Njim, to zna. I ide, znajući da treba da nosi svoj krst. Naš je program, braćo i sestre, jevanđelje, zakon ljubavi. Borba protiv greha počinje, pre svega, u nama samima. Pokajanje je najistinskija borba protiv greha, a pokajanje je samo lično, samo moje. Shodno tome, sticanje delatne ljubavi prema bližnjem. Tek na toj osnovi mi možemo da se borimo za dobrobit svojih bližnjih i šire zajednice. Kako kaže Sveti Vladika:“Da bismo izbegli spoljašnji rat u društvu, moramo voditi unutrašnji u sebi- rat protiv greha. Da bismo sačuvali spoljašnji mir, moramo imati unutrašnji rat.“ U ovim teškim danima, pribegavamo još usrdnije našem Svetom Vladiki Nikolaju. Po božanskom promislu, danas se navršava tačno dvadeset godina od njegovog proslavljenja kao svetitelja Gospodnjeg u srpskom zavetnom Hramu Svetog Save na Vračaru u prestonom Beogradu. Molimo ga da i danas svojim netljenim i čudotvornim svetim moštima pohodi našu stradalnu srpsku zemlju! Da nam podari osvećenje i isceljenje vrlinama kojima je živeo- veri, nadi i ljubavi. Završavamo njegovom bogonadahnutom molitvom Gospodu našem za umnoženje ljubavi u kojoj kaže:“Ti Gospode jedini možeš da nas povratiš na put pravi. Pokajnički, vapijemo ti! Ugasi što pre požar mržnje i zažeži oganj ljubavi u srcima svih naroda tvojih! Hriste Svesilni, Koji si zaveštao apostolima Tvojim ljubav kao poslednje zaveštanje, razgori božansku ljubav u srcima svih međusobno zavađenih naroda. Umnoži Gospode ljubav na zemlji, neka dođe carstvo ljubavi na zemlji kao što je na nebu. Ozebli smo od mrđnje, da se ogrejemo na suncu ljubavi…“ Amin, Bože daj!Sveti Vladiko Nikolaje, moli Boga za nas! Hristos vaskrse!
Foto galerija : Eparhija valjevska
Be First to Comment