Press "Enter" to skip to content

400 godina od živopisanja manastira Pustinja

Veliki i značajan jubilej, 400 godina od izrade živopisa manastira Pustinja obeležava se ove godine. Tim povodom, u subotu, 22. oktobra, u Narodnom muzeju Valjevo, u 19 časova biće otvorena izložba posvećena ovoj značajnoj godišnjici. U nedelju, 23. oktobra, od 08.30 sati, u manastiru Pustinja biće služena Sveta Arhijerejska Liturgija. Potom će u porti manastira od 11 časova biti održan prigodan program. Učestvuju prof. dr Darko Tanasković, glumac Nebojša Milovanović, Etno grupa VASILIS i folklorna sekcija Valjevske gimnazije.

Manastir-Pustinja

Manastir Pustinja smešten je u zaseoku Vujinovača, desetak kilometara izvan sela Poćuta nadomak Valjeva. Manastir je podignut u doba kralja Dragutina i postoji pretpostavka da je on i njegov ktitor. Izgrađen je na temeljima nekadašnje crkve koja potiče još iz 11. veka. Pominje se u turskim spisima iz 1572. godine i utrđeno je da je manastirska crkva, koja je do danas zadržala izgled, obnovljena ili sazidana u prvoj polovini 17. veka. Ta crkva posvećena je Vavedenju Presvete Bogorodice. Polovinom 20. veka manastir je postao ženski.

Izgrađen je u raškom stilu, od tvrdog kamena i tesane sige. Konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni sedamdesetih godina uspeli su da skoro u potpunosti obnove izgled same građevine i njenih fresaka. Freske koje krase manastir delo su čuvenih zoografa Nikole i Jovana i spadaju u najbolje očuvane freske u Srbiji, koje svojim stilom pričaju duhovnu priču manastira. Zidani ikonostas manastira prava je retkost. Ono po čemu se još izdvaja ovaj manastir je to što je deo njegove spoljašnjosti takođe oslikan.

Na čelu manastira Pustinuja, koji je proglašen za spomenik kulture od velikog značaja, danas je igumanija Nina, uz koju u manastiru žive dve monahinje.

Be First to Comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *