Prikupljanje i prodaja gljiva

Od početka ovogodišnje sezone berbe gljiva na Infektivnom odeljenju Opšte bolnice u Valjevu je zabeleženo 6 slučajeva trovanja, jedan pacijent je prebačen na dalje lečenje na Vojnomredicinsku akademiju u Beograd. Predsednik ovdašnjeg Gljivarskog društva ing. Dragić Tomić kaže da ga ovi slučajevi trovanja ne čude, već da strahuje od novih, jer je ova oblast kod nas zakonski ne uredjena. On tvrdi da gljive prodaje ko hoće i gde hoće, na pijacama, ali i van pijačnih mesta, u šta smo se i sami uverili.

Naša sagovornicu, koja je želela da ostane anonimna, zatekli smo da pazari gljive van pijace. Kaže da rado kunzumira pečurke i da ih priprema na više načina.

„Pržim ih sa lukom, nekada sa jajima, nekada ih obarim pa pohujem sa jajima i prezlama…“, objašnjava nam ona i dodaje da ih njeni ukućani rado jedu.

Prodavci, pripadnici romske zajednice, kako su nam rekli, pečurke prikupljaju na terenu Kotešice, Gole Glave, Brankovine. U korpama najviše imaju bele pečurke ili, kako ih oni zovu, mlečnjače ali u ponudi su i vrganji, lisičarke, runjače ali i pečurka, koja se po njihovim tvrdnjama, konzumera živa, bez obrade, što nam je gospodin i praktično demonstrirao.

Tvrde da je ubiranje gljiva tradicija u njihovim porodicama, da su dobri poznavaoci istih i da do sada nisu imali nikada problema da se medju gljivama, koje konzumiraju lično ili prodaju, potkrade neka nejestiva ili, nedaj bože, otrovna.

„Do početka berbe maline, ovo nam je jedini izvor prihoda u ovom periodu“, jednoglasni su naši sagovornici.

Predsednik Gljivarskog društva u Valjevu Dragić Tomić kaže za naš portal da su gljive, bez sumnje, zdrava i poželjna namirnica ali da je neophpdan oprez jer kod nas ovu oblast država nije uredila.

„Ljudi kada odlaze na pijacu misle da je sva roba koju tamo kupe bezbedna, tako bi bar trebalo da bude, a u stvarnosti nije. Prodaju gljiva niko ne kontroliše, tako da gljive može prodavati svako, i dobri poznavaoci i oni drugi. Nema nikakve kontrole! U slučaju trovanja sva odgovornost pada na prodavca, a ne na državu koja je morala ovu oblast da uredi propisima“, kaže Tomić i navodi prošlogodišnji primer višebrojnog trovanja u Šapcu kada je krivično odgovarala samo stara baka koja je pečurke prodavala na pijaci.

Tomić kaže da su oni iz Gljivarskog društva više puta pokretali inicijativu preko Regionalne privredne komore da se ova osetljiva oblast reguliše na nivou države, ali ni do danas nisu dobili nikakav odgovor ni iz jednog ministarstva.

„ Mi smo ponudili model kako bi to sve trebalo da izgleda po ugledu na Poljsku i Češku, gde ubiranje gljiva ima dugu tradiciju. U ovim zemljama gljive mogu prodavati samo ljudi koji prodju teorijsku i obuku na terenu, i koji imaju položen ispit iz ove oblasti na osnovu čega dobijaju sertifikat. Oni mogu imati sertifikat samo za odredjene vrste gljiva ili za sve. Dakle, ti ljudi dobijaju bedž sa punim imenom i prezimenom, kao i ovlašćenje sa pečatom, kao garanciju da su ovlašćeni od države da se mogu baviti trgovinom odredjenih vrsta gljiva. Ti prikupljači mogu gljive prodavati i pored puta ili na nekom drugom mestu ali moraju vidno da istaknu bedž koji svedoči o tome da imaju sertifikat. Oni tada i snose svu odgovornost u eventualnim slučajevima trovanja“, pojašnjava Tomić i kaže da bi u našim sadašnjim uslovima morao bar neko da kontroliše prodaju na pijaci, neko ko je za to obučen. On podseća da je ulaganje u preventivu višestruko isplatljivo jer je lečenje u slučaju trovanja skupo, a ne retko i neizvesno!

Tomić kaže da često prošeta valjevskom zelenom pijacom i pogleda šta se prodaje. Više puta je nailazio na problematične vrste gljiva pa ih je on kupovao i bacao da ih ne bi kupio neko drugi.

„Prema mojim dosadašnjim zapažanjima, kod nas su pripadnici romske zajednice, najbolji poznavaoci gljiva“, kaže ing.Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva u Valjevu koje organizuje nekoliko manifestacija ubiranja i pripremanja gljiva na ovim terenima.

Milena Kuzmanović