U sredu, 27. decembra u Galeriji Narodne biblioteke Osečina predstavljen je projekat „Kultura i tradicija Roma u Podgorini“ koji je iz finasijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a u okviru konkursa u oblasti savremenog stvaralaštva koji doprinose unapređenju kulturnih delatnosti nacionalnih manjina u Republici Srbiji u 2023. godini realizovala Narodna biblioteka Osečina u saradnji sa koordinatorom za romska pitanja Sinišom Muratovićem.
Preko 10 godina za redom uz finansijsku podršku opštine Osečina i Ministarstva kulture i infornmisanja RS, i stručnu pomoć Narodnog muzeja Valjevo, a pre svega uz nesebično zalaganje etnologa ove ustanove, Gordane Pajić, Narodna biblioteka Osečina predano radi na istraživanju, zaštiti i prezentaciji nematerijalnog kulturnog nasleđa ovog kraja.
Na osnovu literature, arhivske građe ali i živih sećanja, ove godine zadržali smo se samo na Kulturi i tradiciji Roma u Podgorini. Projekat ima za cilj da osnaži Rome u Podgorine i da ih uključi u kulturne delatnosti. Sproveden je u dve faze.
– U prvoj fazi rada obavljena su kabinetska istraživanja. Prema unapred pripremljenom planu i upitniku sproveli smo fazu istraživanja na terenu. Razgovarali sa kazivačima o znanjima u vezi sa običajnom praksom majaluka i uopšte sa običajnom praksom životnog i godišnjeg ciklusa. Terensko istraživanje je obavljeno u romskom naselju Jalovik u selu Konjic i podrazumevalo je obavljanje intervjua, stvaranje pisane, foto, audio i video građe. Prilikom ovog istraživanja zabeležen je zvučni i video materijala, koji nam je poslužio za pripremu izložbe i filma, a koji ostaje u našoj arhivi.
– U drugoj fazi projekta pristupili smo se sistematizaciji i obradi prikupljene građe. Prikupljeni i sistematizovani podaci predstavljamo javnosti putem izložbe, pratećek kataloga i dokumentarnog filma, koji je montiran od prikupljenog video materijala. Mnogobrojni elemenati tradicionalne romske kulture zahvaljujući ženi i veštinama koje su one negovale. Mnoga narodna znanja i veštine (tehnike heklanja i veza,) još uvek čuvaju te izložbu i prati ručni radovi iz privatnih kolekcija. Iz fundusa našeg KUD-a „Braća Nedić “ pozajmili smo mušku i žensku romsku nošnju, a deo te nošnje i ja imam u svojoj odevnoj kombinaciji. Narodna biblioteka Osečina priredidila je upotpunila je izložbu liretaturom iz svog fonda na romskom jeziku i literaturu o Romima.
Deo video materijala ukomponovan je u dokumetnarno film pod nazivom „Kultura i tradicija Roma u Podgorini“ koji smo montirali uz podršku Dobrile i Milana Pantelića, a svoj glas za naratora je pozajmila direkt6orka Biblioteke Ana Vasiljević. Film ćemo pogledati nakon otvaranja izložbe.
Prilika je da se zahvalimo našim kazivačima: Nataši Bešić, Cani Milutinović, Siniši Muratoviću i Milomiru Muratoviću što su odvojili svoje svoje vreme, primili nas u svoj domove, preneli nam znanja, ustupili predmete za potrebe izložbe i dozvolili da predstavimo njihova znanja u vezi sa njihovom kulturom i tradicijom. Zahvaljujemo se na ustupljenim fotografijama: porodici fotografa Marka Lazića Dragici i Jugoslavu laziću, Boži Beganoviću, petru Mirčetiću, Siniši Muratoviću, Marku Kraljeviću, Zoranu Krsmanoviću, Milanu, Sandri i dobrili Pantelić.
Posebnu zahalnost dugujemo Narodnom muzeju Valjevo i gospođi Gordani Pajić, etnologu, koja nam je pomogla da projekat stručno definišemo, potom da se terenska istraživanja adekvatno sprovedu i, na kraju, da se kulura i tradicija pofgorskih roma opiše.
Oskudna je pisana građe o podgorskiim uopšte Roma, a običajima je i nema, pa se oslonili samo na sećanja starijih meštana i porodične albume koji svedoče o nekim običajima. Sa ostvvarenim rezultatima projekta: ovom izložbom, pratećim katalogom i dokumentarnim filmnom dali smo dobre polazne osnove i opise, i otvorili mnoga pitanja za dalje istraživanje.
Osećaj etničke pripadnosti romskom narodu neguje se kroz usmeno nasleđe, a pre svega jezik lepotu romskog jezika preneli su nam na programu predstavljanja romski učenici dramsko recitatorske sekcije Osnovne škole „Vojvoda Mišić“ iz Pecke gde su deca, kao nosioci jezičkog nasleđa, preneli način kazivanja u podgorskom kraju, koji su pripremili sa profesork Anom Jokić.
Pesmu „Osvajanje sreće“ Mike Antića na srpskom je kazivao Dario Muratović, a na romskom Jovan Muratović.
Pesmu „Slobodo“ Pola Elijara Dario Muratović interpretirao na romskom a potom i na srpskom.
Nakon obraćanja direktorke Ane Vasiljević i kazivanja pesama, prisutnima se obratio koordinator za romska pitanja Sinišom Muratovićem, koji je i saradnik na propjektu.
Podgorski Romi bili su nosioci muzičke kulture. Zanimljivo je, inače, navesti da u romskom jeziku ne postoji izraz za muziku. Romski orkestri su svirali na mnogim svečanostima: svadbama, rođenjima, krštenjima, ispraćajima u vojsku, slemenima.
Za priliku predstavljanja projekta, a u čast lepote romske muzike na programu su sa nama bile dve divne učenice dramsko recitatorske sekcije Osnovne škole „Vojvoda Mišić“ iz Pecke Nataša Todorić i Anđela Bojićić koje du brojnu prisutnu publiku počastile kompozicijom „Zaspo Janko“
Izložbu je otvorila muzejski savetnik – etnolog Narodnog muzeja Valjevo i predsednica Muzejskog društva Srbije Gordana Pajić, a potom je publika pogledala dokumentrani film pod nazivom „Kultura i tradicija Roma u Podgorini.“
Publika u Galeriji izložbu i film može pogledati do 12. februara 2024.
Be First to Comment