Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
Fantastična muzika Nikole Zdravkovića
petak, 19 jun 2020 22:19


Mladi pijanista, Valjevac Nikola Zdravković najvišom ocenom diplomirao je na Dakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, u klasi profesora, Aleksandra Serdara, takođe divnog pijaniste. Nikola sada radi u muzičkoj školi Kosta Manojlović u Zemunu. Svoj prvi solistički koncert održao je u trinaestoj godini. Kao učenik osnvne, potom i srednje muzičke, osvojio je brojne nagrade na svim takmičenjima na kojima je učestvovao (npr. laureat Bahovog takmičenja u Beogradu (2000), srebrna medalja na Internacionalnom konkursu mladih pijanista u Barleti (2005), i 2007. godine laureata na Festivalu mladih pijanista u Šapcu i drugo mesto na Međunarodnom takmičenju u Gorici).

Inače, do sada je održao koncerte u Velikoj sali Kolarčevog univerziteta, Galeriji SANU, Galeriji Progres, Istorijskom muzeju Srbije, Atrijumu Muzeja Vojvodine, SKC u Beogradu, kao i koncerte po celoj državi na kojima je učestvovao  kao najmlađi član Nacionalne koncertne sezone pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Kao kamerni izvođač ispunio je biografiju uspešnom saradnjom sa violinistom Sretenom Krstićem, pijanistom Aleksandrom Serdarom, flautistkinjom Ana Marijom Krkuleski, gudačkim kvartetom Mokranjac, klarinetistkinjom Sofijom Molčanovom i oboistom Ivanom Kirnom. Učestvovao je na manifestaciji Kulturno leto Evrope u Pfafenhofenu i Minhenu, internacionalnom festivalu Piano City u Novom Sadu, kao i na International Piano Festu u Subotici.

Od 2012. godine je angažovan kao klavirski saradnik u MŠ Kosta Manojlović u Zemunu na duvačkom odseku, dok od 2014. godine kao urednik muzičkog programa u Istorijskom muzeju Srbije. Ostvario je trajne snimke za Radio Beograd.

Kada ste rođeni? Koju osnovnu, srednju školu, fakultet ste završili? Teme posle diplomskih studija?

Valjevac, aprilsko dete, generacija 1990. Popularna Treća škola mi je omogućila da steknem obrazovanje na svim poljima. U to vreme, počevši od upečatljivih i nesvakidašnjih časova kod učiteljice Željke, interesovanje za mnoštvo oblasti se povećavalo. Istorija, matematika, recitovanje, biologija bili su predmeti o kojima sam čitao dosta sa strane, a nadam se ponešto zapamtio i do danas. Od trenutka upisivanja osnovne muzičke škole u Valjevu počinje posvećeno paralelno školovanje kako na polju muzike kod profesora Diše, tako i za ostale opšte, vanmuzičke predmete. Ovaj osnovnoškolski period bio je iscrpljujuć jer je pažnja bila usmerena na mnogo strana, ali sam srećan što je bilo baš tako. Zahvaljujući tome imate bazu za dalje. Kako idete iz razreda u razred i što ste stariji, trebalo bi da vam informacije koje dobijate od svojih pedagoga postaju jasnije, a samim tim krećete više da se samostalno angažujete i otkrivate nove segmente, u mom slučaju muzike. Pošto sam „samo“ išao u srednju muzičku školu, bilo mi je mnogo lakše nego u dve osnovne. Posle druge godine i nezavršene srednje škole (koju do današnjih dana nisam završio :D), kroz polaganje diferencijalnih ispita dolazim do mogućnosti da u 17. godini upišem fakultet. To stremljenje se obistinilo, pa sam od 2007. godine postao student Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu u klasi profesora Aleksandra Serdara. Učenje od profesora Serdara bilo je dragoceno pa se saradnja nastavila i na master i doktorskim studijama. Imao sam sreće da znanja stičem i od vrhunskih, inostranih pedagoga – Paula Badure Škode, Borisa Petrušanskog, Ronalda Brautigama, Pietra De Marije, Martina Hjuza. Tokom doktorskog umetničkog projekta bavio sam se fantazijskim fenomenom u klavirskoj muzici 19. veka. Ovaj projekat obuhvatao je praktični deo, koncertno izvođenje odabranih kompozicija (Betovena, Mendelsona, Šopena i Bramsa) i pisanog dela, u okviru kojeg su verbalizovana zapažanja o kompozicionim postupcima datih dela i teorijska razmatranja, analiza interpretacija izabranih kompozicija, kao i lična, „laboratorijska“ istraživanja i zaključci do kojih sam došao tokom šest godina proučavanja. Praktični i pisani deo su u mom slučaju neraskidiva celina i zajedno određuju ono što sam postao – doktor umetnosti.

Gde radite?

Posao korepetitora na duvačkom odseku u MŠ „Kosta Manojlović“ u Zemunu mi je doneo mnogo toga dobrog i vrednog za dalji život i profesiju. Pre nego što sam počeo da radim, jedan od predmeta koje sam najmanje voleo na fakultetu bila je upravo korepeticija, a poslenji položen korepetitorski ispit sam veoma veselo proslavio. Nisam mogao da pretpostavim da ću se već osam godina upravo baviti tom oblašću. Počelo je sve nenadano, poziv jedne profesorke iz Zemuna, neplanirano ranije vraćanje sa mora, brzinske pripreme i posle audicije dobih posao tada na nekoliko meseci, koji su se protegli, još malo, skoro punu deceniju. Rad sa mladim i talentovanim oboistima, klarinetistima, saksofonistima može biti bekrajno inspirativan, zabavan, plodonosan, ali ujedno i veoma složen, zahtevan, odgovoran. Od prvog trenutka saradnje, kako sa učenicima, tako i sa izuzetnim kolegama s čijim đacima sviram i nastupam, stvorila se retko pozitivna atmosfera koja me činila i čini srećnim. I tako, od predmeta koji sam najmanje voleo, došao sam do toga da svaki dan uživam idući na posao i radeći plemenitu stvar, nadam se pridodajući svojim znanjem napredovanju i odrastanju mladih bića.

Koliko ste do sada održali koncerata? Da li se neki koncert izdvaja kao posebno značajan, ili kao draga uspomena?

Iskreno, prestao sam da se bavim brojkama. Dok ste mlađi opterećujete se tim ciframa, nagradama, mestima koje ste zauzeli na takmičenju, a vremenom se shvati da to nema apsolutno značaja. Često nastupanje je veoma važno, ali ne i presudno, jer je muzika, pre nego što dođete do umetničkog momenta, sportska disciplina. Kao i svaka disciplina tog tipa, zahteva stalni rad, posvećenost, fokus koji se na kraju kruniše koncertom. Najdraža uspomena bila je nastup sa violinistom Sretenom Krstićem, koncertmajstorom Minhenske filharmonije. Tada sam, kao dvadesetogodišnjak imao priliku da sarađujem sa čovekom od kojeg sam sa jednom probom i koncertom dobio čitavo muzičko bogatstvo, a pre svega šta znači biti vrhunski, skroman umetnik. Najznačajniji i najstresniji koncert bio je odbrana doktorata.

Kada, kako je počelo Vaše interesovanje za muziku?

Počeo sam kao bubnjar sa tri godine, a sa šest sam, kod profesora Tike prvi put seo za klavir. U mojoj kući stalno se pričalo o muzici, sviralo i pevalo, slušalo, pa je nekako prirodan sled stvari bio da se i ja latim nekog instrumenta. Bubnjevi su mi pomogli da se zainteresujem za ritam, koji je i danas jedna od mojih opsesija u sviranju, a klavir je došao spontano kao posledica toga da je jedan od najkompleksnijih instrumenata na kojem su mogle da se izvode u tom trenutku za mene privlačne kompozicije.

Zbog čega baš klasika?

Kada krenete u muzičku školu učite sviranje i određena zanatska pravila u okviru klasične muzike. Interesantno je da od kada sam počeo da je sviram, nijedna druga vrsta mi nije, na taj način, privukla pažnju. Volim tu sistematičnost, logiku, složenost, sledove harmonija, preciznost u kompozicionom izrazu. To me sve i sada zaokuplja. Jedino što mi je padalo na pamet, to je želja da nekada u životu iskusim sviranje u bendu, ali fank muzike. Zvuk hemond orgulja mi je usađen kroz slušanje od malih nogu, pa se nadam da će jednom ta specifična i jedinstvena boja zazvučati i pod mojim prstima.

Pored klasične muzike, koju uspešno izvodite, koju muziku privatno i rado slušate?

Volim i uživam u slušanju intrumentalne muzike i to one u kojoj mogu da razaznajem nijanse u bojama i kvalitetu intrumenata. To mi privlači i drži pažnju. Tu je svakako, posle klasike, fank, džez, bluz, rokenrol, ali i naša narodna, izvorna muzika sa prostora čitave bivše Jugoslavije (srpske i makedonske izvorne pesme, bosanske sevdalinke, dalmatinske klape itd.). Forma vokalne pesme mi je jedino bliska na maternjem jeziku i to najviše kroz izvornu pesmu. Ta bistrina muzičkog toka me oduševljava, kako u pevanju tako i u sviranju narodnih orkestara. Uz uživanje, od narodne muzike se mnogo može naučiti i primeniti na klasiku. Samo je važno slušati ono što ima kvalitet – nećete pogrešiti ako počnete od Carevca, Krnjevca, Jordana Nikolića, Danice Obrenić, Vasilije Radojčić.

Obzirom da ste mlada osoba i umetnik, kako Vama deluje svet u doba pandemije i kakva su Vaša očekivanja kada prestane realna opasnost od virusa? 

Svet je isti onakav kakav je i bio. Promenljiv svakoga dana, ali ne zahvaljujući nekom virusu, nego zahvaljujući pojedincu. On je taj koji ima snagu da nešto menja, a ne pandemija. Kad prođe opasnost svet će biti isti. Bilo je i ranije mnogo svetskih kataklizmi i poteškoća, kao i onih koje su trenutno aktuelne, ali se ne primećuju, pa svet ipak ide dalje. Tako da, onaj ko je bio svestan života i pre pandemije, biće takav i posle nje, a onaj ko živi u besvesnom stanju, ne može mu niko i ništa pomoći sa strane. Važno je znati da i ti besvesni mogu da se probude, samo je potrebna unutrašnja volja za menjanjem na bolje.


Da li očekujete promene u domenu muzike? Organizovanja i posete koncerata, možda čak i pri nastavno – obrazovnom pristupu?

Ne očekujem nikakve promene. Ne vidim zašto bi ih i bilo. Muzika je iznad svega, pa ne mora da strahuje. Kroz šta je sve prošla zvučna umetnost tokom istorije, ne mogu ni da zamislim, tako da je i logično da ostane sve kao i ranije. Ono što je pozitivno jeste to što ste sada imali mogućnost da slušate vrhunske orkestre, soliste, postavke opera iz svojih domova, da budete deo Dana klavira uz Deutsche Grammophon. To jeste sve pohvalno, ali jedino životno značajno je iskustvo kontakta uživo koje ne može da nadomesti nijedna tehnologija. Svako vreme ima neku svoju tehnologiju, pa tako ovo što imamo danas ne smatram nečim tako uzvišenim. Da, imamo mogućnost da održimo čas online, možemo da poslušamo snimak poslat preko neke društvene mreže, ali to je samo medveđa usluga, naročito za one učenike koji se ozbiljno bave klasičnom muzikom, a pritom nisu još u stadijumu profesionalca da im blaga sugestija mnogo toga može pokazati i da oni sami dovrše i isprave potrebno. Upravo ti koji su izuzetno nadareni, ne mogu profitirati od ovog stanja, jer nijedna kućna tehnologija ne može da prenese boju, vibraciju, volumene i harmonike tona, kao i sve fine nijanse u muziciranju. Ono što je meni dobro donelo ovo stanje jeste da smo se naučili, u komunikaciji profesor – učenik da budemo konkretni u iskazivanju informacija, navođenju i rešavanju problema, a najvažnije u verbalizovanju smernica i metodologije. Koje god vreme da je u pitanju i koja god da je generacija aktuelna, važno je interesovanje, a sve što nas zanima je svuda oko nas.

Kako i gde provodite slobodno vreme?

Vreme provodim sa svojom porodicom u rodnom gradu uz kontakt i rad sa učenicima na daljinu. Čini mi se da vreme koje mi je ovako dato koristim isto kao i kad nije bilo vanrednog stanja. Smišljanje novih projekata, vežbanje novih programa, radovanje novim otkrićima i zaključcima u domenu muzike, sve ono što radim svakog običnog dana kad god za to imam vremena. Neminovno je da je ta vremenska amplituda za razmišljanje sada povećana, ali mislim da to vreme stalno postoji, samo moramo biti svesni da je ono uvek tu u manjem ili većem obimu. Svaki slobodan trenutak koristim za planinarenje u prirodi. Ona me čini radosnim i stvara osećaj harmonije, balansa. Priroda je savršen učitelj – živi sklad. Samo je bitno posmatrati je iz pravog ugla, pa odgovori neminovno dolaze.

Preporuka muzičke liste za opuštanje?

Svakoga nešto drugo opušta, razveseljuje, rastužuje. Ja ću navesti samo neka dela koja mene inspirišu. Ovo je trenutni, manji izbor kompozitora, dela i izvođača, a nadam se da će se u nekima od njih pronaći i čitaoci.


Bach: Umetnost fuge, Hindemith: Ludus Tonalis, Bernstein: Simfonija br. 2 za klavir i orkestar, Beethoven: Pozni gudački kvarteti, Mahler: Simfonija br. 8, Stravinsky: Posvećenje proleća, Brahms: Klavirski trio op. 8, Schumann: Klavirski kvintet;  Harvey Mason, Billy Cobham, Gary Moore, Joe Bonamassa, Beth Hart, Hiromi Project, Michel Camilo, Level 42, Fourplay, Mulatu Astatke, Rufus Thomas, Snarky Pappy, Imelda May, Femi i Fela Kuti, Bora Dugić, Jadranka Stojaković; Alexey Arkhipovsky, Julia Lezhneva, Samson Francois, Anna Malikova, Arturo Benedetti Michelangeli, Gautier Capucon, Pinchas Zukerman, Emmanuel Pahud, Thomas Quasthoff, Vikingur Olafsson.

Topla preporuka za klasičnu muziku je slušanje Berlinske filharmonije na njihovom sajtu (tokom pandemije imate mogućnost i besplatnog praćenja mesec dana). Što se tiče ostalih vrsta muzike, slušajte Tiny Desk Concert, moguće je mnogo toga dobrog čuti.

 

foto – privatna arhiva

 

 



Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja