Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

Studenti sa margine

Objavljen od Vlada
Vlada
Aktivista, svirač, pravnik
Korisnik je trenutno offline
na petak, 20 april 2012
in KULTURA 13 Komentara

 

Diskriminacija“Romkinja si i studiras?! Svaka ti čast.” Često nailazim na ovakve komentare koji mi ni malo ne imponuju. Biti romske nacionalnosti, na žalost i dalje predstavlja pripadnost društvenoj margini.

Iako sa niskom stopom obrazovanja, romsko društvo nudi mnoštvo budućih kao i kvalifikovanih lekara, advokata, menadžera, ekonomista, inženjera… Ovakvi ljudi su u senci i često nisu društveno prihvaćeni zbog svoje nacionalne pripadnosti, pa je to upravo jedan od razloga što mladi, obrazovani Romi i Romkinje neće otvoreno govoriti o svojoj nacionalnoj pripadnosti. S druge strane su oni romski studenti koji daju sve od sebe da ukažu na važnost nacionalnog identiteta, koji otvoreno govore o svom poreklu i time osvetljavaju obraz svojoj naciji.

Biti student sa sobom nosi određene čari, ali često te čari mnogi romski studenti nikada ne osete. Studiranje je danas veoma skupo, može se reći pravi luksuz. Nekada nije dovoljna samo volja i odlično predznanje, neophodan je i novac. Da bi rešila ovaj problem, Vlada Srbije je uvela afirmativne mere pri upisu Roma i Romkinja na željene fakultete. Iako nedovoljno efikasan i ažuran, ovaj sistem je doprineo povećanju broja akademskih građana romske populacije. Međutim, mnogi mladi Romi i Romkinje nisu obavešteni o pravu na besplatno fakultetsko obrazovanje, pa ga samim tim i ne koriste. Često se afirmativne mere zloupotrebljavaju, tako što se na fakultete upisuju studenti većinskog stanovništva kao pripadnici romske nacionalnosti.

Ali siromaštvo i diskriminacija svakako nisu jedini problemi sa kojima se susreću mladi Romi i Romkinje. Prema istraživanjima koje su sproveli članovi Udruženja mladih Roma Srbije, osnovni problemi mladih Roma i Romkinja vezani su za aktivizam i participaciju, romski nacionalni identitet, bezbednost i slobodno vreme.

U okviru romskih zajednica vremenom su se istakli lideri (u većini slučajeva neobrazovani) koji imaju svoje klanove. Nepripadanje određenom klanu može biti prepreka aktivnom uključivanju i pokušajima mladih, obrazovanih Roma i Romkinja da doprinesu zajednici. Mladi nisu aktivni jer su izgubili poverenje u lidere koji svoju moć zasnivaju na novcu i manipulaciji. Svest o važnosti participacije i aktivizma nije razvijena jer mogućnosti nisu prilagođene potrebama mladih Roma.

Romi studenti i studentkinje su ponos svog narodaRomski nacionalni identitet predstavlja njegovo unutrašnje i spoljašnje određenje – način na koji sebe vidimo, i način na koji nas drugi vide i karakterišu kao pripadnike romske nacionalne manjene. Može biti individualni i grupni identitet – kao lični identitet svakog pojedinca, i kao grupni identitet, odnosno osećaj pripadnosti nekoj grupi i poistovećivanje sa istom. Mnogi romski studenti i studentkinje ne govore romski jezik, ne praktikuju romsku kulturu i tradiciju, iz straha da neće biti prihvaćeni u društvu.

Romi i Romkinje se dobrovoljno izoluju i žive u segregaciji jer se „među svojima“ osećaju sigurnije. Tradicionalna uloga muškaraca podrazumeva da budu (pre)zaštitnički nastrojeni prema svojim sunarodnicama. Grupa Roma može biti diskriminisana kao potencijalno konfliktna, sa druge strane Rom pojedinac znatno lakše može biti meta nasilnih napada. Kada je kvalitetno provođenje slobodnog vremena u pitanju, mnogi romski studenti nisu u mogućnosti da se bave sportom ili društveno korisnim radom, jer moraju da rade kako bi pomogli svojoj porodici.

Ipak, nije sve tako crno. Poznato je da su studenti srž novih društvenih, političkih i kulturnih pokreta. Romi studenti i studentkinje su ponos svog naroda. Oni su nada za bolje sutra i renesansa romske nacionalne manjine.

 

Tekst preuzet sa Bloga o socijalnom uključivanju

http://www.inkluzija.gov.rs/blog/?p=251

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

 

 

 

Emanuela Stanković

Emanuela Stanković

Diplomirani filolog hispanista. Trenutno na master studijama na Fakultetu organizacionih nauka na katedri za menadžment ljudskih resursa. Aktivistikinja u Udruženju mladih Roma Srbije. Pohađala seminare iz oblasti prevazilaženja nasilja u porodici i socijalnog uključivanja mladih Roma i Romkinja. Svojim aktivizmom želi da podigne svest o ravnopravnosti i jednakosti svih ljudi i doprinese boljem društvu.

 

 

Ključne reči: Nema ključnih reči

Komentari  

 
0 #1 Da li znaš ko sam ja 20-04-2012 16:02
[youtube]http://youtu.be/U5U04d1d2_w[/youtube]
Citiraj
 
 
-1 #2 Da li znaš ko sam ja 20-04-2012 21:36
Taki smo narod, ne volimo drugacije pa to ti je!
Citiraj
 
 
+1 #3 valis4ever 23-04-2012 09:22
Svaku inicijativu koja poboljsava drustvo u kojem zivimo podrzavam. Tako i ovu. Svi mi delimo iste probleme, iste snove, iste zelje, radujemo se istim stvarima, a marginalizacije na osnovu rase i vere nikako tome ne pomazu. Zanimljiv tekst i nadam se da ce pokrenuti razmisljanja. Bravo. Interesuje me da li je autor(ka) iz Valjeva?
Citiraj
 
 
+3 #4 Emanuela Stankovic 23-04-2012 11:27
Dragi svi,

Hvala Vam na komentarima. Potrudila sam se da nepristrasno prikažem realnost sa kojom se suočavaju romski studenti.Diskriminacija ne postiji isključivo od strane većinskog naroda, već se javlja i unutar romske zajednice, protiv čega se takođe mora boriti.
Citiraj
 
 
0 #5 Vlada 23-04-2012 11:30
Emanuela je iz Beograda. Ovde je direktan link sa bloga odakle je tekst preuzet, te se može diskutovati sa autorkom: www.inkluzija.gov.rs/blog/?p=251
Citiraj
 
 
+2 #6 bosko 24-04-2012 06:28
Од како се појавио овај блог жуља ме једно питање.
На овом ваљевском блого-оговарању има доста (различитог узраста и писмености) блого-оговаратеља. Од јако младих до (за понеке) јако маторих у које и сам спадам. Не терба да те по неки коментари чуде. Да се вратим на питање: Да ли је реч Циганин увредљива за Роме и шта значи реч Ром?
Ако је моје птање на било који начин увредљиво одмах ћу га скинити уз милион молби за извињење.
Citiraj
 
 
0 #7 cudno 24-04-2012 11:02
Vec sedam dana nije ni jedan profesor uhapsen. Izgleda da vise ne kradu, ili su se uplasili. ROM znaci COVEK.DEVLA,Bog.BAHTALO,sreca,C ORORO,siroce itd.
Citiraj
 
 
+4 #8 Dusan 24-04-2012 11:08
Poreklo reči Rom

Lutajućim plemenima su u raznim prilikama i raznim vremenima davana različita imena.

Romi su vekovima bili proganjani u raznim sredinama i razdobljima. Usled toga dobijali su raznolika imena počevši od Avganistana na istoku, pa sve do Velike Britanije na zapadu. U Avganistanu su poznati pod imenom Kauli, u Turkmenistanu kao Multani, u Egiptu kao Gvodari, u Palestini kao Nuri, u Persiji i Azerbejdžanu Rome još uvek označavaju imenom Karaki, što na turskom jeziku znači prosjak. U Turskoj su Rome nazivali Čingenci, Kipti, prema imenu staroegipatskog plemena Kopta. U nekim dokumentima taj narod nazivaju Mori, a u XIV veku stvorena je teorija prema kojoj je reč Rom anagram reči Mor. U Španiji i Portugaliji nazivali su ih Karakos. To je pogrdno ime, koje označava kradljivce i skitnice. U Baskiji su imali podrugljivo ime Kaskarot, što znači bedna ljudska koža. U Velikoj Britaniji poznati su pod imenom Džipsi.

Ima indicija da se u Evropi u V veku znalo da ta imena imaju svest o sebi i da im je ime Rom. Dokumenti sa tim činjenicama datiraju iz VII veka. Paspati, istaknuti Romolog, pretpostavlja da ta reč potiče od reči Rama, što predstavlja inkarnaciju boga Višne, što su po mišljenju Kohanovskog Romi potomci Rame. Osim toga, Roma kao koren reči u sanskritu nalazi se u složenicama koje znače ljude duge kose i brade. Taj koren se može dovesti u vezu sa samim nazivom.

Prvo imenovanje Roma zabeleženo je 1100. godine kao Atsincana po osnovi Grčke reči Athigganien, što znači “ne dirati” koja je transformisana u Atsinganein, da bi dobila defitivno ime Ciganin. Ovom imenu se brzo gubi trag i zamenjuje ga naziv “Egipćanin”, ime koje je vezano za Rome koji su u Evropu došli iz Egipta.

Romi su indijska etnička celina, pretežno arijevskog porekla. Rom znači čovek, a to značenje ima i reč manuš (osnova te reči je Man, što na sanskritu znači kretanje duha i mišljenja).

Narod pod imenom Roma ili Roman pominje se u Mahabharti i u Višnu-Puranama. Međutim, pod tim imenom drugih naroda osim Roma nema ni u Indiji ni drugde u svetu.

Na Prvom svetskom kongresu Roma, održanom od 6 – 8. aprila 1971. godine u Londonu, donete su odluke o pitanju emancipacije i afirmacije Roma u svetu i kod nas. U sklopu donetih odluka, ozvaničen je pravi naziv Rom (Romi) za sve pripadnika naroda Roma u svetu.
Citiraj
 
 
+1 #9 bosko 24-04-2012 19:47
Хвала на исцрпном објашњењу. 1957 или 8-е год, у Југославију је дошао један индијски песник. Не сећам се имена. Наши песници чији је гост био водили га по Београду. Једног дана на теразијама он се издвојио из групе и пришао групи Рома и са њима повео разговор. Сви су били запрепашћени одакле он зна ромски, Он им је објаснио да ови Роми говоре неки дијалект из Индије који он добро разуме.
За реч Циганин написао си да се она после 1100-те брзо губи међутим она живи у целом свету. На немачком она је "цигојнер" на француском чини ми се "житан". Тако да нисам извео закључак да ли је увредљива.
Citiraj
 
 
0 #10 zm 24-04-2012 20:59
Najveći broj naših sunarodnika sebe smatraju Romima. Rom, Romkinja i Romi su nazivi koji su ušli i oficijelnu upotrebu. Poštujmo taj stav i naše komšije, prijatelje i kumove.
Citiraj
 
 
0 #11 Младен 25-04-2012 09:33
Ево једног сјајног текста, има везе и са овом причом о коришћењу речи Циганин или Ром.
http://www.tarzanija.com/da-se-sonja-liht-ne-najedi/
Citiraj
 
 
0 #12 Da li znaš ko sam ja 25-04-2012 10:18
Rom znači čovek a Ciganin znači prljav čovek. Rеč Srbin ima univerzalno značenje.
Citiraj
 
 
0 #13 Ваљевац 01-05-2012 22:51
Свака част сваком човеку који се труди да самог себе унапреди, без обзира на то којој верској или етничкој заједници припада.

Емануела, честитам ти на до сада оствареном успеху и пуно среће у даљим походима.

Поздрав
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja