Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

Čitajte da biste MENE pustili da živim

Objavljen od Marko Cvetkov - Jovanovic
Marko Cvetkov - Jovanovic
Marko Cvetkov - Jovanovic još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na sreda, 21 februar 2007
in RAZNO 0 Komentara

Blog jeste malo predugačak, ja se izvinjavam zbog toga, ako imate vremena pročitajte tekst, veoma je zanimljiv!
A autorka teksta je: Vladislava Gordić - Petković


Vest dačetiri procenta mladih ljudi odvaja vreme za čitanje trebalo bi verovatno danas zabrine, sneveseli ili navede na onaj lament nad "ovim vremenima"i "ovim generacijama" koji tako često zamenjuje suočavanje saproblemom. Može biti nategnut ili projektovan, ali ovaj podatak nešto malogovori i o tome da je kiosk ofanziva omanula u širenju ljubavi prema takozvanojpisanoj reči. Još jedan genijalni izgovor našeg opšteg nečitanja jeste i večita"ova naša situacija", koja







je uvek nekako nenaklonjena duhovnom naporu: i stabilizacijaosamdesetih, i ratovanje i "deratizacija" devedesetih, i tranzicijagodina nultih, sve to beše, i jeste - nezgodan trenutak.
S druge strane, u pregrevanoj atmosferi polemika i rasprava o nacionalnimentitetima i identitetima, usred žučnih razbrajanja na kosovoborce ikosovodavatelje, u peni stvaranja novog nacionalnog stereotipa - silovaneSrbije - i gnušanja nad "mister" novinarom koji odbija kosovizacijusvog identiteta, pomenuti procenat gotovo da deluje ohrabrujuće. Slušajući, čitajućii skrolujući argumente koji se serviraju i jezik kojim se formulišu, doživećemoizvesno filozofsko olakšanje nad neveselim činjenicama o čitanju: dok govoresvi, čita bar poneko...
U lavini komentara koji obasipaju blogove i sajtove dnevnih novina možete primetitida je od svega u tužnoj Srbijici NAJSILOVANIJI srpski jezik: već pominjaninovinar bez identiteta optužen je za "retorična praznovetanja" i dase "zaboravio u samovažnosti"; savetuje mu se čitanje epskih pesamada mu se "poprave filozofski stav i mišljenje"; komentatori koji delenjegove stavove kažu, pak, kako su "doživeli duboku katarzu" i hvalenjegovo "duboko poznavanje materije", ili tvrde kako je učinio da"novina" u kojoj piše postane "klasa za ostale novine". Sasvih strana, i iz tabora nacionalnih identitetlija i iz enklava zdravomislećih,vreba jezik nečitanja - u brzini mejlovanja i blogovanja najpre se odajugramatičke greške, skučen rečnik i stil koji navodi na pomisao da se srpskainternet populacija mahom obrazuje na partijskim referatima iz Brozovog doba.
Ljudi koji ne razlikuju iskrcavanje u Normandiji od Normanskog osvajanja, TitaAndronika od Josipa Broza, književnost od knjigovodstva, oduvek su imaliopravdanje za svoje neznanje: naše školstvo je loše. Možemo reći da đaknegdašnje klasične gimnazije i današnji srednjoškolac ne mogu više na istinačin da čitaju ono poglavlje iz Nušićeve "Autobiografije" kojegovori o mukama sa trećom deklinacijom u latinskom jeziku pošto "ovegeneracije" možda i znaju šta je latinski, ali o fenomenu deklinacijesasvim sigurno imaju veoma maglovitu predstavu... Lako je biti ciničan na računmladih, ali ne treba zaboraviti da nisu samo srednjoškolci poverovalipolitičaru koji je objasnio da je veliki srpski pisac opštepoznati plagijator,i da se vrednost nacionalne istorije meri zlatnim viljuškama i zarđalimkašikama. Tek koliko je neukih verovalo upokojenoj astralnoj osobi koja jeobjasnila da je Zapadni Bog Zao Zato Što Se Zove GAD. Fonološko-semantičkonasilje nad jezikom trebalo je da dokaže kako je izgovor engleske reči"god" simptomatičan: nagoveštaj Zla Koje Dolazi Sa Zapada. Da jedotična postala nezvanična prvosveštenica etimologije, shvatićete kad vamtaksista, piljar ili kasirka obrazlože (da kakvu nego opštepoznatu) tezu da jenaziv Rom zapravo iskvaren oblik reči "hrom", jer pripadnici dotičnenacije dobijaju to ime zato što simuliraju invaliditet kako bi se lakše baviliprošnjom. Direktno iz usta naroda - autentična mudrost nečitanja.
Da više čitamo, ne bismo možda više znali, ali bismo logičnije mislili ipreciznije govorili. Međutim, ništa od sile i silovanja u ovom slučaju. Glagol"čitati" ne podnosi imperativ - tom antologijskom rečenicom DanijelPenak počinje knjigu "Kao u romanu", jednu od sjajnih pedagoških odaknjizi i čitanju. Napisana pre petnaest godina, kod nas objavljena krajemdevedesetih, ova knjiga predstavlja plemenit pokušaj razračunavanja sailuzijama i manipulacijama vezanim za kult knjige. Čitanje ne može bitiprinuda; čitanje treba osloboditi ideoloških naslaga predrasuda o tome kako jeono bit i suština, činjenje svih činjenja i odgovor na sva pitanja. Čitanje jenadasve potraga za pričom, uživljavanje u priču. U to ime, Penak razobličavarazne ušećerene sentence koje su mistifikovale ovu što obavezu, što razonodu:Floberova rečenica upućena Lujzi Kole, koja je glasila "Čitajte, da bistemogli da živite!" po Penaku znači sledeće - "čitajte da biste MENEpustili da živim". Čitalac ima pravo da preskače stranice, da ne završiknjigu, čak i da čita bilo šta - ne sme se od čitanja praviti moralna obaveza,jer se tako ukida radoznalost i užitak.
Upravo povodom procene broja čitalaca knjiga, na jednom domaćem sajtu mogli steovih dana pročitati i sledeći komentar: "Pročitao sam prvih dvadesetstrana ’Ane Karenjine’ jer me zaista nisu zanimale priče o kvaziproblemimaplemstva, koji su se iz dosade bacali pod voz. U krajnju ruku, nije poučno.Drugo, meni je to dopalo u vreme najveće krize u zemlji (sredinom devedesetih),i stvarno pored svega što se dešavalo oko mene nisam mogao da ubedim sebe da je"tragedija" što se psihotična lujka bacila pod voz i da je sa setomsažaljevam".
A evo kako istu knjigu komentariše Penak: "Divnog li sećanja na časovečitanja ukradene ispod pokrivača, pri svetlosti džepne lampe! Kako je samo AnaKarenjina jurila u susret svom Vronskom u tim noćnim satima! (...) Voleli su seuprkos ocu i majci, uprkos zadatku iz matematike koji je trebalo završiti (...)voleli su se umesto da sednu za sto i obeduju, voleli su se pre slatkiša, višesu voleli da budu zajedno nego da igraju nogomet ili da beru pečurke." Ihoćemo li se stvarno prikloniti uverenju da su inflacija i bombardovanje biliiskustvo svih iskustava, uverenju da je tzv. škola života mnogo bitnija odiluzije života u knjigama, uverenju da su naši mali životi mnogo veći odpapirnate ’tragedije psihotične lujke’?"
Svoj komentar o Tolstojevom romanu, Penak završava rečenicom: "I kako jetaj roman bio kratak." Čitalac je, dakle, uživao - a i uživanje se uči.

Ključne reči: Nema ključnih reči

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja