Climathon Valjevo 2023 programski najbolji i najsadržajniji do sada: “Najimpozantniji skup o aerozagađenju sa najeminentnijim učesnicima trenutno u Srbiji”

Ovogodišnji Climathon Valjevo 2023, u organizaciji iRevolucije, kao i prethodne tri godine, bavio se problemom aerozagađenjem u našem gradu, a gledano programski bio je do sada najbolji i najsadržajniji. Ocenjen je kao najimpozantniji skup o aerozagađenju sa najeminetnijim učesnicima trenutno u Srbiji. Glavni događaj bio je Okrugli sto sa temom “Hajde da pričamo o aerozagađenju u Valjevu i EU”, čiji su učesnici bili programski menadžer delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon, gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković, predstavnici Instituta “Batut”, Zavoda za javno zdravlje Valjevo, JKP “Toplana Valjevo”, građanskog Sevta za čist Vazduh u Valjevu, eksperti iz EKO Blok mreže (skup više organizacija ujedinjenih u borbi za čist vazduh), uticajni aktivisti i valjevski novinari koji se podrobnije bave temom aerozagađenja.

Diskusiju u okviru Okruglog stola otvorio je Programski menadžer delegacije EU u Srbiji Antoan Avinjon, koji je istakao da je bio učesnik Climathona u Valjevu i pre dve godine i da deluje da i dalje postoji isti problem. Prema njegovim rečima, celokapan proces i rešavanje problema aerozagađena mora biti ubrzan, jer previše ljudi umire od posledica zagađenog vazduha u Valjevu, što je, kako je ocenio, neprihvatljivo i mora se promeniti što pre je moguće!

“Znamo šta je problem i koji su izvori aerozagađenja, to su individualna ložišta, industrijska postrojenja, posebno Krušik. Postavlja se pitanja šta možemo da uradimo povodom toga, šta može EU da uradi, odnosno šta Srbija može da uradi. Srbija sada ima nacionalni Program kvaliteta vazduha sa merama koje treba da se implementiraju. Važno je da se postave rokovi za lokalne samouprave za izradu i usvajanje Plana kvaliteta vazduha, jer ne postoje kazne ako lokalna samouprava ne uradi Plan. Posebno se mora pratiti primena propisanih mera. Jer, Plan je jedino dobar ako se implementira, u suprotnom ostaje samo obično parče papira. U tom aspektu možemo da pomognemo i došao sam da ohrabrim Valjevo da traži našu podršku. Podrška je tu, samo treba da je iskoristite. Na raspolaganju smo vam ne samo sa ovim, nego možemo da uradimo više, jer je Valjevo pomalo specifično”, naglasio je u svom izlaganju Antoan Avinjon, uz napomenu da se Valjevo, nažalost, još uvek nije uključilo u program Zelena agenda u Srbiji, kroz koji EU pomože mnogim lokalnim samoupravama u smanjenju aerozagađenja.

Avinjon je posebno skrenuo pažnju na tri stvari: “Komunikacije su bitne! Gradonačelnik i nevladine organizacije ne mogu sami da reše problem aerozagađenja. Moraju da rade zajedno, da sarađuju. Drugo, građani Valjeva treba pravovremeno i u realnom vremenu da budu obavešteni o “pikovima” aerozagađenja, kako bi mogli da reaguju na vreme shodno svom zdravstvenom stanju, takođe nadležni moraju preduzeti određene mere u situacijama prekomerne zagađenosti vazduha”, istakao je Avinjon.

Grad Valjevo je jedinica lokalne samouprave u Srbiji u koju je, po pitanju nekoliko mera, uloženo najviše novca u smanjenje aerozagađenja, kazao je gradonačelnik Valjeva Lazar Gojković i saopštio da je novi Plan kvaliteta vazduha 2022-2027 za Valjevo predat nadležnom Ministarstvu na usvajanje, kao i da je gasovod, kao najbitniji projekat za Valjevo, stigao do Lukavca.

“Gasovod je trenutno u Lukavcu, na nekoliko kilometara od grada. Ide teško zbog eksproprijacije. Mi ćemo se dogovoriti sa ljudima gde možemo uz saglasnosti da prođemo brže i da stignemo do Privredne zone. Ono što je dobro u celoj priči jeste da smo uspeli da dogovorimo sa “Srbija gasom” da vod stigne do gradske Toplane i Krušika kao najvećeg individualnog zagađivača u gradu. Imali smo niz sastanaka sa predstavnicima Krušika i Ministarstva, oni su svesni problema i žele da ga rešavaju. Iz tog razloga smo dogovorili da se Krušik priključi, da odmah krene i druga faza koja podrazumeva gasifikaciju grada, jer je procentualno najveći problem u individualnim ložištima i to što je gradska Toplana pokrila samo deo grada”, rekao je gradonačelnik Valjeva.

Gradonačelnik Gojković je istakao da se problem individualnih ložišta rešavao kroz subvencije za energetsku efikasnost i da je, otkada je Grad otpočeo taj pilot projekat, subvencionisano 598 domaćinstava u Valjevu, da je ulagano u 6 osnovnih škola i u 4 stambene zgrade. Takođe je pojasnio da je konkurs za subvencionisanje mera energetske sanacije kuća i stanovas topiran zbog utrošenih sredstava, jer je opredeljen novac “razgrabljen od strane građana koji imaju svest o tome da treba i oni nešto da menjaju”, uz isticanje da će se Grad boriti da obezbedi dodatna sredstva.

Milenko Jovanović, ispred EKO Bloka, istakao je da postoji kontinuitet u zagađenju vazduha i u obećanjima. Smatra da su gradonačelnicima vezane ruke i da malo toga mogu da urade, jer je Zakon o zaštiti vazduha, koji je star 12 godina, namerno ili slučajno napravljen tako da sva odgovornost bude na lokalnim samoupravama za sprovođenje smanjenja aerozagađenja. “Zakon o zaštiti vazduha prevaziđen je u mnogo čemu i prebacio je odgovornost onome ko to ne može da uradi. Na nejaka leđa je prebačeno obezbeđivanje sredstava kojih nema nijedna lokalna samouprava, kao što bi trebalo Valjevu. NEA je pre godinu dana predala Ministarstru i Vladi Republike Srbije, predloge za neophodnu, hitnu izmenu Zakona o zaštiti vazduha i, između ostalog, da kategorizacija ne bude takva da grad koji ima 36 dana prekoračenja srednje dnevne koncentracije PM10 bude isti kao i grad sa 150 dana prekoračenja. U Zakonu je moralo da se promeni da za one koji imaju vazduh najlošijeg kvaliteta, kao što je nažalost Valjevo, država mora uzeti kordinaciju i finansiranje. U Zakonu je odavno trebalo redefinisati aglomeracije. To je bila obaveza na 3 do 5 godina, a prošlo je više od deset. Nažalost Valjevo, po svim uzrocima i standardima, treba da bude aglomeracija mnogo pre Kosjerića, ili od skora Novog Pazara. Te nedoslednosti u Zakonu bi mogle da se reše bukvalno za jedan radni dan, uz malo volje, ne lokala već na nivou Republike”, rekao je Milenko Jovanović ukazavši i na problem deficita kadrova u svim samoupravama u ovoj oblasti tehnologija, posebno u kategoriji vazduha.

Dejan Lekić, predstavnik Nacionalne Ekološke Asocijacije predstavio je podatke o izdvojenim sredstvima iz republičkog budžeta za 2023. godinu koji se odnose na subvencije vezane za zaštitu vazduha pre usvajanja Programa zaštite vazduha. “Za smanjenje zagađenja vazduha u Srbiji iz individualnih izvora za 2023. izdvojeno je oko 180 miliona dinara, što je 1,5 milion evra. Predviđeni predlog budžeta za 2024. godinu po ovoj stavci je 130 miliona. Stavka za nabavku, zamenu i rekonstrukciju kotlarnica podignuta je sa 220 miliona na 800, što je za svaku pohvalu. Ali, 800 miliona dinara je manje od 7 miliona evra, a za deca do 16 godina u Srbiji iz budžeta je dato 96 miliona evra radi podrške pripremi za školu. Tih 7 miliona evra je malo. Postoje enormna sredstva delegacije EU, USAID-a, projekti Zelene agende, ti fondovi ne treba da odu samo u konferencije i u podizanje kapaciteta, hajde da te pare odu tamo gde treba, da pomognemo ovim ljudima koji su spremni da učine sve. Moramo da nađemo zajednički cilj. Niko nikom ovde ne treba da bude neprijatelj”, naglasio je Dejan Lekić.

Bojan Simišić iz EKO straže izneo je stav da je nedostatak vladavine prava najveći problem u nerešavanju problema zagađenja vazduha i da je neophodanje pritisak javnosti. “Da bismo se bavili tim problemom moramo da se bavimo svakim aspektom aerozagađenja. Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije smrtnost od aerozagađanja u Srbiji je 18.000 ljudi. Mi ćemo čist vazduh dobiti, samo je pitanje da li ćemo ga dobiti za 150 ili 7 godina. Ozbiljne države su brzo i efikasno rešile problem aerozagađenja, jer su imale veliku podršku vrha države. Mi imamo gomilu potpisanih dokumenata, ali nema nikakve odgovornosti ljudi koji su zakonski odgovorni za te silne dokumente koji su potpisani, ne postoji nikakav vid sankcija. Imamo pravni okvir i zakone, ne postoji implementacija tih zakona jer ne postoji vladavina prava”, kazao je Bojan Simišić.

Na Okruglom stolu valjevskog Climathona diskutovalo se na temu Krušika i projekta izgradnje nove energane u toj vojnoj fabrici, kao i postupka koji je iRevolucija pokrenula pred Privrednim sudom, u kojem su Krušik i direktorka novčano kažnjeni sa 220.000 dinara zbog prekomernog zagađenja vazduha.

Advokat Nemanja Jeremić, predstavnik CRTE, koji je bio pravni zastupnik iRevolucije u sporu protiv Krušika, istakao je da se na projektu uvođenja nove tehnologije u Krušiku radi već šest godina, iako su Krušikovi predstavnici rekli da za taj posao treba godinu i po dana. “Državni aparat je jako spor, to je velika organizacija i postoji mnogo procedura koje treba da se prođu. Što sve stoji? Od stručnjaka smo dobili informaciju da se ti veliki projekti završe za godinu i po dana. Nije realno da se 6 godina radi na takvom projektu i da se on ne završi, pogotovu kada se radi o fabrici koja ima jedinstveno vlasništvo, koje je u većini državno vlasništvo. Pritisak građana na vlast i državu da se taj projekat sprovede brzo je nedovoljan”, rekao je Jeremić.

Odgovarajući na pitanje zašto se građani Valjeva ne priključuju na daljinski sistem grejanja, inženjer termotehnike u valjevskoj “Toplani” Žarko Vuković, istakao je da su mogućnosti “Toplane” tehnički i da se mora više novca izdvajati kako bi se što više ljudi povezalo na daljinski sistem grejanje, jer se radi o izuzetno velikim ulaganjima.

“Cena grejanja ne podrazumeva nijedan dinar profita, to su samo troškovi za energente i troškovi rada “Toplane”. Svaka ušteda koju uspemo da ostvarimo odmah se investira u nešto što bi dovelo do novih korisnika. Ali, ta sredstva su vrlo mala. Toplovod da se jedna kuća poveže na daljinski sistem grejanja košta milion dinara, podstanica košta 500 hiljada. Grad nam maksimalno izlazi u susret. “Toplana” trenutno radi o svom trošku toplovod i dajemo podstanicu na korišćenje, korisnik bukvalno nema nikave troškove, ali ne možemo da stignemo finansijski to da odradimo. Interesovanje je ogromno i sve je veće, bez obzira na visoku cenu grejanja, jer koristimo komprimovani gas. Spremni smo da primimo gas iz gasovoda, gde cena grejanja može da ide do 30% niže, jer je tolika razlika u energentima. Sve imamo, kapacitet, znanje, mogućnosti, projekte, samo novca fali”, poručio je Žarko Vuković.

Biljana Mladenović, dipl. fizikohemičar iz Zavoda za javno zdravlje Valjevo kazala je da Zavod godišnje izveštaje predaje Institutu “Batut”, ali da nažalost u samom gradu nemamo urađen izveštaj o uticaju zagađenog vazduha na zdravlje ljudi. Ngalasila je da Grad treba da pokrene inicijativu da Zavod uradi taj presek stanja, a kasnije i kontinuirani monitoring uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi.

Prim. dr sci. med. Branislava Matić, koja na Institutu “Batut” preko 23 godine radi na problemu kvaliteta vazduha, naročito u industrijski kontaminiranim lokalitetima i uticaju na zdravlje, istakla je da je neophodno da za celu mrežu Zavoda za javno zdravlje u Srbiji postoji uniformi softverski mehanizam kojim će se raditi modelovanje uticaja aerozagađenja na zdravlje. Prema njenim rečima, problem je što svaki lokalni Zavod za javno zdravlje prikuplja podatke na drugačiji način tj. po različitom softveru. Takođe je naglasila da se dešava da su zavodima nedostupni podaci privatnih laboratorija, koje zbog ponuđene najniže cene dobijaju na tenderima da rade monitoring, ukazujući na problem da u zakonu piše ko je dužan da dostavlja podatke sektoru zdravlja, ali da nema kaznene odredbe ako se to ne uradi.

Zorica Vuković, predstavnica građanskog Saveta za čist vazduh u Valjevu, pohvalila je civilni sektor, koji je učinio mnogo na podizanju svesti građana, jer Valjevci sada znaju sa čime se suočavaju. Zabrinjava je što Savet za čist vazduh još uvek nije vidljiv za lokalnu samoupravu i što nije prihvaćen kao partner. Naglasila je da mora da se promeni i svest zaposlenih ljudi u Upravi i da među ljudima u civilnom sektoru ima kapaciteta da se aktivno uključe i zaista pomognu u radu komisija i radnih grupa.

Climathon Valjevo 2023 otvorio je Vladimir Radosavljević iz iRevolucije, kratkom prezentacijom o aerozagađenju u Valjevu u prethodnh godinu dana. Održana su tri stručna predavanja, među kojima o uticaju aerozagađenja na zdravlje građana i o tome šta su nacionalne institucije uradile po tom pitanju. Organizovan je panel na temu industrijskog zagađenja. U poslednjem bloku posvećenom edukaciji održane su dve vrlo korisne radionice, na kojima su, između ostalog, predstavnici OCD i lokalnih online medija dobili na poklon uređaje za merenje kvaliteta vazduha i stekli praktično znanje kako da sklope svoj merač koji će biti konektovan na mrežu Sensor Community.

M.P.M.