Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
POČELO TROVANJE GLJIVAMA Mislili su da su ubrali lisičarke, a pojeli su njihove otrovne "dvojnice"
utorak, 11 jun 2019 08:37
Nekoliko pacijenata, među kojima i dvoje dece, primljeno je na Infektivno odeljenje valjevske bolnice zbog, srećom, lakšeg trovanja otrovnim gljivama.
Početak leta svake godine donosi ogroman rizik beračima gljiva koje sada, pogotovo posle sezone obilnih padavina, bujaju u šumama. Međutim, gotovo u 100 odsto slučajeva događa se da do trovanja gljivama dođe jer nedovoljno edukovani berači misle da su ubrali, a potom i konzumirali jestivu gljivu, a zapravo se radi o njihovim izuzetno opasnim "dvojnicama".
Načelnica Infektivnog odeljenja bolnice u Valjevu dr Snežana Arsenijević potvrdila je za "Blic" da su  poslednjih dana zbrinuli nekoliko pacijenata, među kojima i dva deteta, sa posledicama trovanja gljivama, te da su srećom u pitanju bila lakša trovanja bez težih posledica po zdravlje ovih pacijenata. Indikativno je, međutim, kako je rekla dr Arsenijević, da su u pitanju bili berači koji su se otrovali zavodnicama, misleći da beru jestive lisičarke.

- Zbog toga, zajedno sa Gljivarskim društvom Valjevo smo uputili apel svim građanima koji beru i jedu gljive, kao i prodavcima gljiva, da budu daleko precizniji i obazriviji pri utvrđivanju njihove jestivosti. Preporuka je da građani konsultuju stručnjake i dobre poznavaoce, a ukoliko imaju simptome trovanja da se što pre jave lekaru – kaže dr Arsenijević.



Kako izgleda otrovna pupavka Foto: Promo


Predsednik Gljivarskog društva Dragić Tomić ističe za "Blic" da se gljivama najčešće ne truju početnici u branju ili pravi poznavaoci gljiva, već oni koji gljive godinama skupljaju na određenim mestima. To je, međutim, zabluda jer, kako kaže, jedne sezone tu gljive mogu biti jestive, a već sledeće tu mogu rasti njihove otrovne "dvojnice".

- Jestive lisičarke rastu ispod lišća, dok slične otrovne zavodnice, kojima je već bilo trovanja i prethodnih godina, rastu busenasto na panjevima. Umesto jestive zelene zeke, vrlo lako se može ubrati zelena pupavka. Česta, kobna zamena su i divlji šampinjoni i pupavka, koji su isti kada se pogledaju odozgo. Ali, pupavka uvek ima bele listiće, a šampinjoni nikada nemaju bele već su u mladosti oni prvo rozikasti, a sa starošću polako tamne i budu kao čokolada. Rudnjača koja je jestiva, pak, meša se sa ušiljenom otrovnom pupavkom. Za one koji ne znaju, veoma rizične su biserke jer se lako mogu zameniti sa vrlo otrovnim panterovkom. Kod panterovke, međutim, meso je uvek belo, dok kod biserke pocrveni – objašnjava Tomić najčešće kobne zamene jestivih gljiva sa otrovnim "dvojnicama", posebno upozoravajući na zelenu pupavku, vrlo opasnu gljivu koja raste na svim mestima i čija je smrtonosna količina tek 20 grama.


Spisak jestivih gljiva i njihovih otrovnih dvojnica Foto: Promo

Sem opasnosti u branju, kako upozorava predsednik Gljivarskog društva, treba obratiti pažnju i na kupovinu gljiva na pijacama, jer su se trovanja ranijih godina dešavala nakon što bi na pijačnim tezgama bile kupljene otrovne pečurke za koje su prodavci tvrdili da su jestive!

- Gljive u Srbiji su, naime, zakonom potpuno neregulisano područje, od toga ko može da ih skuplja i ko kontroliše ubrane gljive, do toga ko može da ih prodaje na pijaci. Prodaju gljiva može da spreči samo komunalna inspekcija ako prodavce uoči na mestu koje nije dozvoljeno za trgovinu, dok za berbu gljiva nije nadležna nijedna inspekcija. Neophodno je zato sistemsko uređenje, kao što je, na primer, prodaja sira i kajmaka – smatra Tomić.

Lečenje od trovanja gljivama daleko je skuplje od novca koje od države ili lokalnih samouprava dobijaju gljivarska društva za edukaciju ljudi koji žele da beru i konzumiraju "šumsko meso". Zamena krvi zbog teškog trovanja zelenom pupavkom koja se obavlja isključivo na VMA, na primer, košta od 3.000 do 5.000 evra.

    P. Vujanac

Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 


 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja