Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
POPLAVE-ŠUME KAO PREVENTIVA
utorak, 22 april 2014 08:06
    fotoPoznata je činjenica da šuma kao prirodni resurs, predstavljaja značajan faktor stabilnosti klimatskih elemenata i pojava, te na taj način ima veliki uticaj na stabilnost svih ekosistema. Pored njene osnovne funkcije, prečišćavanje vazduha i smanjenje štetnih gasova sa efektom staklene bašte, šume imaju uticaja i na količinu i raspored padavina, površinsko, podpovršinsko i podzemno oticanje, formiranje izvorišta, kao i  kvalitet i količinu vode.
    Svedoci smo da se poslednjih godina, usled naglih klimatskih promena, sve učestalije javljaju prirodne nepogode koje nanose ogromne štete kako u ruralnim, tako i u urbanim sredinama ne samo naše države, već i čitave Evrope. Poplave koje su poslednjih dana aktuelne u našem regionu, predstavljaju samo jedan od faktora prirodnog disbalansa koji, sa druge strane, može biti ublažen u narednom periodu, pa i u potpunosti anuliran preduzimanjem niza potrebnih mera.
Najefikasniji način odbrane od prirodne nepogode kao što je poplava, predstavlja intenzivno pošumljavanje kao vid obogaćivanja šumskog fonda, kao i prevođenje niskih, izdanačkih šuma u visoke, a sve to sa ciljem da u kritičnim područjima ublažimo česte pojave izlivanja rečnih tokova. Šuma, kao zaštitni plašt, ima značajnu hidrološku i vodozaštitnu ulogu na pomenutim terenima sklonim poplavama.
    Sa druge strane, voda predstavlja značajan faktor u razvoju šumske sastojine, jer omogućava proces fotosinteze pri čemu se stvara biomasa. Na taj način, šume u velikoj meri modifikuju hidrološke prilike nekog područja, odnosno kvalitativne i kvantitativne pokazatelje vode.

Naime, drveće određene sastojine sa svojim krošnjama, putem intercepcije (zadržavanje vode na lišću pri čemu se jedan deo usvaja a jedan deo isparava), u mnogome smanjuje količinu vode koja dopre do površine zemljišta u odnosu na goleti, a istovremeno utiče i na redukciju vlažnosti tla putem transpiracije. Na taj način, preostala količina vode koja ostane neiskorišćena od strane korenovog sistema biljaka, umereno otiče u vodotoke i time se sprečava formiranje bujičnih tokova tj. naglog povećanja nivoa vode. Bitan faktor je i činjenica da su šumska zamljišta mnogo poroznija i propustljivija za vodu u odnosu na poljoprivredna zemljišta i goleti, pa na taj način predstavljaju dobar rezervoar vode.

Sa druge strane, na površinama kod kojih nemamo dovoljnu obraslost šumskim pokrivačem, naročito na strmim terenima, dolazi do pojave da kompletan atmosferski talog, koji dospe na površinu zemljišta, velikom brzinom stigne do rečnih korita stvarajući poplave, pri čemu su ugrožena domaćinstva i obradive površine u neposrednoj blizini vodenih tokova.
Pored gore navedenog, u poplavljenim područjima dolazi i do indirektnih šteta po samo zemljište, kao što su erozija, odnošenje humusa i hranjljivih materija, zakišeljavanje, uništavanje poljoprivrednih useva itd., a takođe i kvalitet vode naglo opada, jer u nju dospevaju polutanti i čestice isprane procesom erozije, samim tim, što ne postoji drvna masa koja bi svojim korenovim sistemom filtrirala i zadržava vodu pre  nego što stigne u rečno korito.

Posebnu pažnju treba usmeriti na poboljšanje šumskog fonda u privatnim šumama kojih je na području Srbije oko 50 % od ukupne površine pod šumom, kao i na goletima gde u potpunosti izostaje šumski pokrivač. Nestručnim i učestalim sečama šumski fond privatnih šuma značajno je osiromašen poslednjih godina, pri čemu, upravo ta područja predstavljaju pogodan faktor za nastanak potencijalnih poplava. U šumama gde je došlo do prekidanja sklopa, a naročito na površinama gde je izvršena čista seča, u velikoj meri dolazi do povećanja vlažnosti tla u kišnim mesecima usled smanjene transpiracije.
U obzir treba uzeti i zatečeno stanje šuma u privatnoj svojini, gde imamo veliki procenat degradiranih izdanačkih šuma, čija je vodno-retencijska sposobnost umanjena (smanjena sposobnost zadržavanja vode). Takve šume, nekim od postupaka indirektne i direktne konverzije, treba u što kraćem vremenskom periodu prevesti u visoke (semenske) šume koje su mnogo produktivnije kada je zaštita od bujica u pitanju.
    Kao jedan vid rešenja ovog problema, u ravničarskim krajevima, pored većih reka, pogodan za pošumljavanje je hrast lužnjak, koji kao izuzetno hidrofilna vrsta ima povećane potrebe za vodom, zatim beli jasen kao i druge vrste koje dobro podnose vlažna staništa, pa samim tim su dobar regulator vodenih tokova. U blizini manjih reka kao i na obroncima rečnih korita potrebno je podizati šumske kultre hidrofilnih vrsta (topola, jova, vrba, beli grab, itd.) koje će u velikoj meri akomulirati i usporavati atmosferski talog na putu do rečnog korita.
    Samo organizovanim i planskim pristupom, u dogledno vreme, može se rešiti problem poplava u našem regionu. Kao rezultat globalnih klimatskih promena, u narednom periodu može se očekivati sve učestalija pojava izlivanja reka, naročito u prolećnom periodu kada je aktuelno otapanje snega sa većih nadmorskih visina. Blagovremeni pristup rešavanju ovog problema, putem povećanja šumovitosti u okolini vodotoka, može dati dugoročne rezultate koji ne zahtevaju velika finansijska sredstva. Kada uporedimo finansijska sredstva potrebna za podizanje šumskih kultura u odnosu na novčane gubitke uzrokovane svakom novom poplavom, onda možemo doći do zaključka da je preventiva daleko delotvorniji vid odbrane od ove atmosferske nepogode.

Ekološko šumarske organizacije “EKOŠUM“:
Dipl. inž. šumarstva Manojlović Aleksandar
Telefon: 064 467 3117


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Komentari  

 
+14 #1 Tomic Dragic 22-04-2014 17:24
...Nešto o našim šumama
Godina 1870, dr Josif Pančić

“…Ne manje važna je ona korist, što nas šume čuvaju od poplave. Voda koja kišom na šumoviti predeo pada, zadržava se većim delom na lišću, granama i stablu od drveća i na onoj mahovini ili drugim biljkama, kojima je u šumi zemlja obrasla, a bezbrojne cevčice na površini svekolikog tog raića upijaju uz tu vodu i druge svakojake stvari i obraćaju sve to ili na svoje organičke potrebe da rastu, dok se ona po zakonu teže polako kroz zemne slojeve ne provere, i tu kao veći ili manji izvor na vidik ne izađe.

…A šta biva sa vodom, koja iz oblaka pada na kamen ili na golu zemlju? Ona teče, ničim nezadržana, obično vrlo velikom brzinom niz brdske strane ruši sve što joj se na putu nađe i snosi lom i kamenje u niža, pitomija mesta. Teško stadu ili selu, koje se takovoj bujici na putu zadesi, neizbežne su joj posledice smrt i pustoš.”
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
NESREĆNA KAFINA NESREĆNA KAFINA
,,NESREĆNA KAFINA''Po motivima smešno žalosne igre Jovana Jovanovića Zmaja, Centar za kulturu pr...
Detaljnije o programu
POD ŽRVNJEM POD ŽRVNJEM
JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE Dragoslav NenadićRežija: Egon Savin   IGRAJU:Boris I...
Detaljnije o programu
TRIJENALA VIZUELNE I EKSPERIMENTALNE POEZIJE TRIJENALA VIZUELNE I EKSPERIMENTALNE POEZIJE
Pozivamo Vas na otvaranje III Internnacionalnog Trijenala vizuelne i eksperimentalne poezije u poned...
Detaljnije o programu
IZLOŽBE ARHITEKTURE - MILENIJA I DARKO MARUŠIĆ IZLOŽBE ARHITEKTURE - MILENIJA I DARKO MARUŠIĆ
Galerija Narodnog muzeja Valjevo - 23. novembra u 18:30 Izložbu otvara Igor Marić, predsednik Druš...
Detaljnije o programu

 

Da li materijalno lošije živite u odnosu na prošlu godinu?

Red vožnje autobusa:

Valjevo - Lajkovac - Beograd

 

05; 06; 07; 08;  09; 10; 11.15; 12; 14.15; 15; 15.45; 18; 19

Valjevo - Ub - Beograd

05.30; 06.45; 7.45;  09; 10; 12.30; 13.30; 14.30; 16; 17; 16.50; 18; 19; 20

Valjevo - Novi Sad
07; 08; 09.15; 12.45 (izuzev nedeljom), 16.45; 18.40;

Valjevo - Niš
16; 17.30

Valjevo - Kragujevac
6; 8; 16;

 

Autobuska staica Valjevo 014/221482

Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo je ostalo bez Beovoza! Od 15. decembra u terminima u kojima je saobraćao Beovoz, sada na trasi za Beograd i Pančevo saobraćaju putnički vozovi. Trasa nije promenjena, međutim, od 1. januara 2014.godine  biće promenjena cena vozna karte, pa će putnici umesto 200 dinara, kartu do Beograda plaćati 372 dinara.

Železnička stanica Valjevo 014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja