Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
NADEŽDINA VALJEVSKA BOLNICA - VALJEVSKA ILI NE
četvrtak, 17 avgust 2017 21:42
fotoUstaljeni pojam Valjevska bolnica, bar kada je reč o prvim godinama Velikog rata, ne odnosi se na konkretan bolnički objekat ili bolnicu kao instituciju, već označava sklop mesta i specifičnih događaja, koji su se odigravali od jula 1914. do oktobra 1915. godine, usled kojih je ceo jedan grad postao velika bolnica. Bio je to period zbog koga su Valjevo, kao i pojam Valjevska bolnica, postali simboli stradanja, ali i požrtvovanosti, humanosti i međunarodne saradnje u borbi protiv epidemije neviđenih razmera. Svojevrsni simbol takvog Valjeva postala je slika Nadežde Petrović koja je danas poznata pod imenom Valjevska bolnica. A na slici, slikanoj tehnikom ulja na kartonu, su prikazani šatori ograđenog kompleksa vojne poljske bolnice, locirane u prirodnom okruženju.
fotoDo skoro je bilo uvreženo mišljenje da je to poslednja Nadeždina slika, da je nastala 1915. godine i da je na njoj prikazan upravo onaj bolnički objekat u kojem je slikarka radila pred svoju smrt i u kojem je i umrla od tifusa 3. aprila 1915. godine. Međutim, nedoumice su vezane za četiri otvorena pitanja.

Zašto je na Nadeždinoj slici prikazan kompleks neke od divizijskih poljskih bolnica, koje su se sastojale od grupe šatora, kada se zna da je slikarka poslednje dane  života provela radeći i bolujući u Prvoj rezervnoj vojnoj bolnici smeštenoj u zidanim objektima kasarne 17. puka, danas kasarna Kadinjača? Ako je ta slika nastala neposredno pred smrt Nadežde Petrović, na samom kraju zime 1915. godine, zašto boje na njoj sugerišu jesenje pejzaže? Pošto je svoje poslednje dane Nadežda provela u Valjevu, brinući se o obolelima u najjačem jeku epidemije tifusa, da li mogla da smogne snage i vremena da slika? Gde su bili postavljeni šatori sa Nadeždine slike?

Odgovore na ova pitanja dali su profesor dr Jasna Jovanov i dr Vladimir Krivošejev svojim radom „Nadeždina Valjevska bolnica – vreme i mesto nastanka?“ koji je prezentovan na naučnom skupu sa međunarodnim učešćem, održanom u Novom Sadu, a posvećenom delu i životu naše velike slikarke. Rešavajući navedene zagonetke autori su posebnu pažnju obratili prvo na postojanje različitih naziva za ovu sliku, a potom i na detalje iz poslednje godine Nadeždinog života.

foto„Sama Nadežda Petrović ovu sliku nikada nije imenovala niti datirala, kao i mnoga druga svoja dela. Zato su sliku imenovali autori izložbi na kojima je ona izlagana, dajući joj različite nazive, poput: Bolnički šatori, ili Šatori poljske bolnice, da bi se tek posle 1965. godine, kada se slika našla u fundusu tek osnovanoga beogradskog Muzeja savremene umetnosti, ustalio naziv Valjevska bolnica. Sa druge strane i ratni put Nadežde Petrović je bio veoma raznolik. Početak Prvog svetskog rata ju je zatekao u Italiji, odakle se vratila u Srbiju i posle Cerske bitke priključila Prvoj poljskoj bolnici Dunavske divizije koja se našla u neposrednom zaleđu novog ratišta, na Gučevu, odakle je polovinom septembra 1914. svojim najmilijima tokom septembra pisala pisma opisujući sve ratne strahote. Ubrzo potom njena bolnica je premeštena dalje od opasnosti izazvanih neposrednim ratnim dejstvom, u selo Pecku. Tu se Nadežda osećala opuštenije, i pronalazila je vremena da se šeta po okolini, fotografiše, crta, kao i da napiše veći broj pisama. Ali je ubrzo usledila nova ofanziva, koja je prethodila Kolubarskoj bici, a koja je dovela do kratkotrajnog zauzeća jednog dela Srbije. To je dovelo do ubrzanog povlačenja Nadeždine poljske bolnice, a potom i do njenog odlaska u Skoplje, gde se privremeno sklonila njena porodica. Tu je u porodičnom okruženju proslavila slavu Svetog Stefana, a zatim otišla u Grčku, gde je boravila mesec dana. U Srbiju se vratila tek kada se već razbuktala epidemija tifusa. Prvo je došla u Beograd, a zatim je tražila da je rasporede za bolničaku, tamo gde je najteže. Tako se početkom marta 1915. obrela u Prvoj rezervnoj vojnoj bolnici u Valjevu, ali je ubrzo i sama obolela i umrla je 3. aprila“ kaže dr Vladimir Krivošejev, direktor Narodnog muzeja u Valjevu.
fotoKako se može zaključiti iz istraživanja ustaljeni naziv Nadeždine slike Valjevska bolnica nije nastao na osnovu datiranja (signature), niti ispisivanja naziva na poleđini, koje bi uradila sama slikarka. To nije ni bio njen naziv po kojem je slika i ranije bila poznata. Novo ime je dato tek kada se slika našla u fondovima Muzeja savremene umetnosti, na osnovu mesta u kom je slikarka umrla, što je predstavljalo poseban pijetet prema njoj. A budući da se na slici nalaze šatori ograđenog kompleksa poljske bolnice u prirodnom okruženju, realno je da se pretpostavi da ona ne prikazuje bolnicu u Valjevu u kojoj je Nadežda radila tokom poslednjeg meseca života, početkom proleća 1915, Prvu rezervnu bolnici u kasarni 17. puka u samom Valjevu, koja je bila u zidanim objektima, već šatore poljske bolnica Dunavske divizije, u kojoj je Nadežda bila angažovana tokom bitaka na Drini, i to najverovatnije u trenucima kada je ona, početkom jeseni 1914. godine bila stacionirana na području sela Pecke, i kada je Nadežda, po povlačenju sa Gučeva, nalazila vremena za predah. A ako je tako, sadašnji naziv slike ne predstavlja neku veliku grešku, budući da je i bolnica u Peckoj, kada se ima u vidu opšta sanitetska situaciju u tom trenutku, pripadala razuđenom korpusu ratne valjevske bolnice.

Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
NESREĆNA KAFINA NESREĆNA KAFINA
,,NESREĆNA KAFINA''Po motivima smešno žalosne igre Jovana Jovanovića Zmaja, Centar za kulturu pr...
Detaljnije o programu
POD ŽRVNJEM POD ŽRVNJEM
JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE Dragoslav NenadićRežija: Egon Savin   IGRAJU:Boris I...
Detaljnije o programu
TRIJENALA VIZUELNE I EKSPERIMENTALNE POEZIJE TRIJENALA VIZUELNE I EKSPERIMENTALNE POEZIJE
Pozivamo Vas na otvaranje III Internnacionalnog Trijenala vizuelne i eksperimentalne poezije u poned...
Detaljnije o programu
IZLOŽBE ARHITEKTURE - MILENIJA I DARKO MARUŠIĆ IZLOŽBE ARHITEKTURE - MILENIJA I DARKO MARUŠIĆ
Galerija Narodnog muzeja Valjevo - 23. novembra u 18:30 Izložbu otvara Igor Marić, predsednik Druš...
Detaljnije o programu

 


Red vožnje autobusa:

Valjevo - Lajkovac - Beograd

 

05; 06; 07; 08;  09; 10; 11.15; 12; 14.15; 15; 15.45; 18; 19

Valjevo - Ub - Beograd

05.30; 06.45; 7.45;  09; 10; 12.30; 13.30; 14.30; 16; 17; 16.50; 18; 19; 20

Valjevo - Novi Sad
07; 08; 09.15; 12.45 (izuzev nedeljom), 16.45; 18.40;

Valjevo - Niš
16; 17.30

Valjevo - Kragujevac
6; 8; 16;

 

Autobuska staica Valjevo 014/221482

Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo je ostalo bez Beovoza! Od 15. decembra u terminima u kojima je saobraćao Beovoz, sada na trasi za Beograd i Pančevo saobraćaju putnički vozovi. Trasa nije promenjena, međutim, od 1. januara 2014.godine  biće promenjena cena vozna karte, pa će putnici umesto 200 dinara, kartu do Beograda plaćati 372 dinara.

Železnička stanica Valjevo 014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja