Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
ODVAŽNI VATROGASAC NEMANJA MALETIĆ
ponedeljak, 16 april 2012 11:01
PRIJATELJ U NEVOLJI, SPORTISTA U SRCU, UMETNIK U DUŠI

Dejan Stankovic i Nemanja MaleticJUNAK USKRŠNJE PRIČE NEMANJA MALETIĆ(35), I DALJE MEDJU NAJBOLJIM FUDBALERIMA KRUŠIKA , ZAPAŽEN ATLETIČAR,UMETNIK – SLIKAR , ČIJA DELA  KRASE  VATROGASNI DOM U VALJEVU, NEMA DILEMU KADA BI MOGAO DA BIRA,  PONOVO BI BIO SPORTISTA I VATROGOSAC .

Ne razmišlaju previše o njihovim životima, profesiji i njihovim delima. Ali kad i kad ne daj bože plane vatra gde ne bi smela, zadrhti tlo pod nogama, ili se  dogodi  saobraćajna nesreća, svi ih željno čekaju da pomogu I spasu što se da spasiti. Nema  mališana da nije posle zvuka sirene I munjevitog  prolaska crvenog kamiona pod plavim rotacionim svetlima, poželeo da bude na mestu tih odvažnih momaka. Reč je naravno o  vatrogascima.

Jedan od njih je i junak naše priče Nemanja Maletić(35), još uvek medju   najboljim fudbalerima valjevskog Krušika, zapažen atletičar, ali i umetnik-slikar,čija dela krase zidove Vatrogasnog doma u Valjevu. Nemanja je od 2003. vatrogasac, danas je  član sektora za vanredne situacije u Valjevu. Prohodao je na fudbalskom stadionu Krušik pre   34 godine. Lopta mu je pored roditelja bila najveći prijtelj, pa otuda i normalno što je postao fudbaler. Nije dodirnuo zvezde poput, koju godinu mladjeg saigrača Đorđa Lazića, posle blistavih partija u Partizanu, i poziva za nastup u  reprezentaciji Srbije, danas  nezamenljivog  poslovođe u dresu  ukrajinskog premijerligaša Metalurga iz Donjecka. Ne žali Nemanja što nije postao veliki igrač, ali je srećan što ga  fudbalska igra  čini zadovoljnijim.

-Na terenu  nestaju svi problemi. Neopisivo je zadovoljstvo je kad izadjem da igram. Fudbal je čarolija. Ispunjava me  i čini srećnim. Evo danas se moj Krušik  bori za titulu prvaka u četvrtoj fudbalskoj diviziji. Imamo odličan tim. Mitrović, Ašković, Vojisavljević  i ja pomažemo mladima. Želimo titulu i plasman u Treću ligu, iako smo svesni da je Budućnost veći klub od Krušika. Plaćaju igrače, a mi smo puki amateri. Ali varate se  ako  mislite da ćemo im prepusititi titulu bez borbe. Želimo da naše mlade  saigrače naviknemo na uspehe, a ne da od malena postanu gubitnici. Desi se da i mi  matori  pogrešimo, poput mene na poslednjem  gostovanju na Zlatiboru. Nisam iskoristio penal i izgubili smo. Pa Roben je iste večeri promašio penal u Dortmundu i prokockao titulu za Bajern. Prilika  za popravni je bila na Veliku subotu, dao sam gol I pobedili smo.  A ono što me posebno raduje kada govorim o svom klubu je rad sa mladima. Krušik je za primer u Srbiji. To kako I što radi I postiže  Braca Radenković nema nigde.  Imamo klince, obučene I talentovane da bez problema pobede vršnjake iz Partizana I Zvezde...Ali u neregulisanim fudbalskim odnosima u Srbiji , kada svi obećavaju i lažu, ta deca postaju žrtve kvazi menadžera  i mahom  preambicioznih roditelja. Deca sa dest godina odlaze u Zvezdu. Čemu to vodi.    

 

U valjevskom fudbalu papazjanija traje skoro  dve decenije. Budućnost je na papiru klub grada, Krušik je u vlasništvu fabrike. Za razliku od Krušika na čijem čelu je Radovan Terzić, danas jedan od glavnih mendžera fabrike, nekad sjajni centarhalf Budućnosti i Krušika, politikanstvo je odavno uzelo maha u Parku Pećina, pa Stara Dama igra u 4. Drinskoj diviziji, umesto makar  u Prvoj ligi Srbije.

-Ako su neki zaboravili, podsetiću Budućnost je za godinu dana dva puta ispala iz  Treće lige. Da tragedija bude kompletna, sve se to desilo u godini jubileja, kada je trebalo obeležiti  devet decenija postojanja  kluba. Posle tog debakla isti ljudi sa predsednikom Miliutinovićem, i dalje čuvaju fotelje.  Najneuspešniji predsednik  u istoriji valjevskog sporta je rasterao sve talentovane momke iz Budućnosti. A grad ćuti. Niko ne traži njegovu smenu, iako je  pored katastrofalnih rezultata  i dalje u klasičnom sukobu  interesa. Milutinović je pomoćnik gradonačelnika. Na čelu je još uvek nekakve  Komisije za sport, odnosno raspoređuje sportski  dinar, a Valjevo ima svoj Sportski savez. Eto zašto je izmedju ostalog valjevski fudbal danas na dnu. Užice, Novi Pazar, Čačak,Indjija,  pa čak i mala Borča, napraviše stadione, Stadion Krušika su posle rata izgradili radnici fabrike. I danas je teren Krušika najbolji u Srbiji. A šta je sa stadionom u Parku Pećina. Isti je kao i pre 15 godina, bez krova I bez ijedne stolice za gledaoce.  Rekoh, para u Krušiku  za fudbal nema. Fabrika se bori da preživi. Znači, dobrovoljnost, rad, i  ljubav prema fudbalu i klubu nas održavaju  u životu. Mi smo vaspitani kada smo počinjali da igramo fudbal da ne razmišljamo o novcu.

Koji su treneri obeležili  vaše fudbalsko vreme?

-Sava Kristić  mi je ukazao na pravila u fudbalu i na  osnove fudbalskog ponašanja. Usledio jer rad sa   Milanom Balaćem, Mirkom  Marinkovićem, nažalost pokojnima Ilijom Smiljanićem i Vladom Kolarevićem-Kočom, pa  Mikcem Rajkovićem, Vladicom  Petrovićem, i sada Srđanom Jovanović-Čobanjom. Od svakog sam imao što šta da naučim.

Ali san da jednog dana postaneš  vrhunski igrač nije dosanjan do kraja.

-Pričam i mlađim dečacima,  da bi uspeo nije  dovoljno samo  da voliši i da igraš. Bitno je da budeš zdrav, da imaš sportsku sreću, da se poklope sve  kockice, i da  u naponu snage odeš u pravi klub, odnosno da  budeš na pravom mestu u pravo vreme.

Scenario karijere Đorđa Lazića.

Baš tako. Đole je sjajan igrač, mogao je i ranije otići iz Valjeva, ali nije bilo kasno ni tada kada se otisnu u Lučane na poziv trenera, našeg Valjevca  Jekića.   Njemu se posrećilo, ali ne I nekim takođe talentovanim momcima.To je sport, nije dovoljno da samo  biti dobar  igrač da uspeš.

Pored fudbala  druga delatnost, je životno opredeljenje. Velika je obaveza biti vođa vatrogasne spasilačke grupe.

U vatrogasnoj jedinici u Valjevu sam  počeo da radim pre devet godina.Kao  u svakom poslu  usavršavao sam se, i učio od  starijih kolega. Iskustvo je mnogo bitno za moj posao. Ne  postoje dve iste intervencije, ne može da se radi mehanički. Svaka intervencija je priča za sebe. Susrećete se sa neprijatnim stvarima prilikom saobraćajnih nesreća, požara… Ljudi su u  posebnom psihološkom stanju, ne mogu da se kontrolišu, ponekad nas čak i ometaju u poslu.  

 Malo je dodirnih tačaka fudbala i posla vatrogasca.

-Zajedničko je da  za oba posla treba sjajna fizička priprema i hrabrost. U fudbalu imate priku za popravni, kao vatrogasac, ne. Kad krenete na posao sve lične probleme ostavite kod kuće i usredsredite se na posao,a  ne znate šta vas čeka, požar ili saobraćajna nesreća... Imali smo vrhunsku obuku u Beogradu. Francuski instruktori su nas naučuli mnogim veštinama. Naš valjevski tim za ruševine  broji  13 članova. U slučaju ne daj bože   terorističkih napada, zemljotresa… Valjevo ima spremnu ekipu da reaguje odmah.

U Vatrogasnom Domu u Valjevu radite I živite kao porodica.

 -Svi smo porodični ljudi. Družimo se, prijatelji smo, rado analiziramo svakodnevna  sportska zbivanja, jer smo se uglavnom svi bavili sportom. U prvom planu su naša tehnika i oprema. Sve mora biti spremno u svakom trenutku za teren.  Naravno da mnogo toga nedostaje, ili je zastarelo. Ono čime mi danas raspolažemo u Vatrogasnoj jedinici, na Zapadu  odavno nije u upotrebi, i teško da bi tamo  moglo da funkcioniše. Uvek nam treba više i savremenije opreme. Vrhunski smo obučeni, konačno su nam  dostupna najsavremenija  zaštitna odela, što na žalost  nije slučaj sa alatom i vozilima. I zato upućujem apel gradskoj  vlasti i ministru policije da srpskim vatrgascima  pomažu što više I što češće. Vatrogasci su  bitan segment bezbednosti i  normalnog  života građana.

I na kraju , da li biste u novom životu radili nešto drugo, I šta biste poželeli mladima koji traže svoje mesto pod suncemi.

-Ponovo bih bio sportista i vatrogosac. Možda bih ranije počeo da slikam. Poturdući se sa suprugom Sanelom proširim svoju porodicu. Pored sina Lazara I bebe na putu, želim još dece.Da neko od njih sutra nasledi u svakom. Rekli ste  da je san svakog dečaka kad prohoda da bude vatrogasac. A savet je da dobro razmisle, kada za to dođe vreme. Potrebno je da budu hrabri, istrajni poput sportista, uvek u treningu, da žive zdravo, da ih malo sreća pogleda i uspeće, postaće pravi hrabri vatrogasci.

 SVESTRAN  SPORTISTA

 Pored fudbala Nemanja Maletić se dokazuje i u kraljici sportova.

Na svakoj Memorijalnoj trci  đenerala Svete Đukića iako u “ratnoj” opremi, a već ih je bilo 10 sam osvaja medalje.

- Odličja ne izostaju ni na Svetosavskim trkama  u Valjevu, na Mišićevim danima  u Mionici,Imam već lepu nisku medalja. Trčaću još pet godina, a posle će me naslediti sin Lazar.

 OSLIKAO VATROGASNI DOM

Sklonost ka slikanju nije baš svojstvena vatrogascima, ali se Nemanja uspešno snalazi sa kičicom u ruci  kao što čini Ii sa  šmrkom za vodu,  vatrogasnim aparatima i tehnikom. 

 -Prvo sam pre 15-ak godina počeo da crtam. Ali se stvar otrgla kontroli. Dragan Mihajlović, predsednik Vatrogasnog saveza Srbije je obezbedio  materijal, i podržao nas u akciji oslikavanja Vatrogasnog Doma. Komandant, komandir, sve strukture su bile uz mene. Ukoliko bi usledio poziv gradonačelnika ne bih ga odbio. Rado bi nacrtao neki  muralčić na gradskim fasadama naruženim svakojakim škrabotinama, neukih crtača ružnih grafita.

“ZAPALILI” POREČ !

Pre pet godina Valjevci su predstavljali Srbiju u Poreču na Evropskom prvenstvu u malom fudbalu  policajaca i vatrogasaca.

-U kunkurenciji 56 ekipa, izborili smo finale. Ukrajinci su osvojili zlato, ali smo postali ljubimci kolega iz svih zemalja. Čak su nam i Hrvati priznali, da smo ih svojim odnosom, poštovanjem, duhovitošću I pesmom fascinirali. Srušene su  predrasude o Srbima kao lošim momcima. Uvek nas pozivaju u Poreč bez obzira što su stigli mladji I bolji majstori fudbala od nas. Ostaće zabeleženo da su Srbiji  istorijsku medalju doneli Valjevci: Zoran Kolunčević-Kule, Zoran Jovanović-Šumar, Mirko Stevanović, Dejan Stojanović, Goran Mladenović-Meduza, Vlada Jovanović -Vladek, Milan Ilić-Mačak,i moja malenkost,  svi  vatrogasci - fudbaleri.

AMERU TROBOJKA I ORAO

U Holandiji polovinom oktobra 2011. srpski vatrogasci i policajci su   osvojili peto mesto na Svetskom prvenstvu  u malom fudbalu.

-Konkurencija je  žestoka, 58 ekipa. Uspeh svakako za poštovanje. A  ja sam upoznao kolegu iz Amerike Tomija Hobita iz Nju DŽersija. Pošto mi je na lošem srpskom jeziku  rekao da je i on srpskog porekla i da ga je deda učio srpski, zamolio me je da  razmenimo trenerke. Nerado sam to učinio jer naša je za razliku od teget američke mnogo lepša. Dizajnirana u bojama trobojke sa belim orlom  plenila je  pažnju, i izazvala I zavist kod učesnika. Međutim kada je rekao da će  to biti u stvari mali poklon za dedu, odmah sam pristao na razmenu. Posredstvom fesjbuka smo u kontaktu, pa je moguć dolazak Amerikanaca uskoro u domovinu Srbiju.

 Autor :Dragan Ilić                                                                                          

 


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Komentari  

 
-25 #1 anti sportista 17-04-2012 14:13
Dragane, Dragane ne znam šta više da mislim o Beki. Ti ga čas hvališ a čas kudiš. Mada da je bilo sreće nikada ne bi ni došao na čelo naše " Bude".
Što se tiče dela članka o Nemanji imaš sve moje pohvale. Momak je zaslužio da se o njemu napiše koja reč.
Citiraj
 
 
-25 #2 Nikolo 19-04-2012 09:13
Lepa prica, steta sto nema vise ovako svestranih ljudi.
Citiraj
 
 
-26 #3 odakle 19-04-2012 11:27
Pa zna se,iz Kolonije,tamo su sve vrhunski,bez obzira cime se bave.Bravo Neco
Citiraj
 
 
-28 #4 Robin Hud 19-04-2012 13:17
Da nije i Tesla iz Kolonije? Dečko je odrastao na stadionu Krušika. Kakve ste vi ikada veze imali sa fudbalom.
Citiraj
 
 
-27 #5 sa fudbalom nikakve 19-04-2012 13:30
Samo smo dali tri igraca C.Zvezdi,jedan je bio kapiten Zvezde i trenera ,,NOGOMETNE,, reprezentacije Jugoslavije ,tadasnje.Ovo nema stvarno nikakve veze sa sadasnjim,, NOGOMETOM,,.Na SRECU NECA zivi u Koloniji.
Citiraj
 
 
+28 #6 Neverno nedonosce 11-01-2013 16:45
Kakvo hvalisavo samoreklamerstv o... Kakva kolonija,odatle su izasle najvece propalice
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
BIOSKOP 85 od 12. do 18. septembra 2019.
 ANGRY BIRDS FILM 2, 3D, sinhronizovano12. i 13. septembar u 17.30h14. i 15. septembar ...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 19. do 25. septembra 2019.
PRIČA O IGRAČKAMA 4, sinhronizovano19. i 20. septembar u 17.30h21. i 22. septembar u 15.30h ...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja