Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
EMOCIJAMA NIJE MESTO U POSLU
ponedeljak, 05 februar 2007 01:58
 Intervju sa Zoricom Mihailović-Mešterović, pomoćnikom direktora Podgorina Frucht
U „Podgorini Frucht“ si od samog početka i učestvovala si u formiranju ljudskih resursa preduzeća. Da li je bilo teško pronaći radnike koji ispunjavaju kriterijume austrijskih poslodavaca?
.....Što se humanih resursa tiče, čini mi se da je naše srednje i visoko obrazovanje ostalo na nivou osamdesetih godina. Uči se po nekim zastarelim šablonima, nema fleksibilnosti, ne shvata se koliko brzo teče biznis u Evropi. Internet je osnova svega. On je more svih informacija. Brz i lako dostupan. Našim ljudima često i osnovno znanje MS Office-a nedostaje. Ljudi koji su radili u društvenim firmama misle da je dovoljno znanje koje su stekli, ali ne shvataju da poznavanje posla i veštine moraju stalno da se usavršavaju. Svaki dan se nesto nauči, poslovno okruženje se menja munjevitom brzinom.......
zorica mihajlovic mesterovic 
Do fakulteta ste živeli u Nemačkoj. Da li vam je bilo teško da se, po dolasku u Valjevo, uklopite u ovu sredinu?

Da, najteži period mog života je to prilagođavanje. Srbija je za mene bila totalno drugi svet. Druga koncepcija života, poimanja vrednosti, druženja, komunikacije, organizacije. Suštinska razlika je ta što je tamo u Nemačkoj sve zadato unapred. Sve je poznato, bilo da se radi o školi ili o poslu, jasno se znaju pravila i nema nikakvih iznenađenja. Kod nas nije tako.

Kako se jedan filolog obreo u sferi biznisa?

Zaslugom politike. Davne 1985 mi je ponuđeno da ostanem na Filoloskom fakultetu kao asistent, što sam jako želela. Problem je bio u tome, što me je predložila „opoziciona“ struja u odnosu na onu, koja je bila tada na vlasti. Nisam bila nikad član partije, pogotovo ne komunističke, i to mi je zamereno
Kao prevodilac za nemacki jezik sam radila prvo u „Transšpedu“ Beograd, da bi se posle 3 godine preselila u Valjevo i zaposlila kao prevodilac u drustvenom preduzecu „Valjevo-komercu“, koji se bavio uvozom i izvozom.
Sa uvodjenjem sankcija dobijam posao prevodioca u privatnom preduzecu „Radović Company“ , ekskluzivnom zastupniku i distributeru multinacionalne kompanije „Johnson & Johnson“ za tržišta Srbije i Crne Gore. Tokom narednog perioda smo dobili i ekskluzivu zastupanja kompanija kao sto su „Unilever“ i „Henkel“.
Došla sam kao neko ko je kucao na pisaćoj mašini, a dobila rok da u najkraćem periodu savladam rad na računaru kao i svest o tome da je nerealno očekivati da radim samo jedan posao, nego da moram da se usavršavam kako zahtevaju standardi inostranih kompanija.To pravilo je važilo, inače, za sve zaposlene.

Za 8 godina promenila sam 3 pasoša, sto je dovoljan dokaz stalnih poslovnih putovanja.
Edukovali su nas kako da se oblačimo, pregovaramo, radimo. Učili smo o pozicioniranju brendova i marketingu. Susreli smo se sa različitim koncepcijama rada i pristupa poslu:sa americkom pa sve dodijametralno suprotnom austrijskom.
Brz i efikasan rad, praćenje nekoliko poslova paralelno, i na kraju dana čekiranje urađenog i prenos i planiranje narednog radnog dana. Ono što je zadato mora da se po svaku cenu poštuje. Nema kašnjenja. Sledila su unapredjenja na mesto direktora za pracenje rada Key account manager-a, i na kraju na mesto zamenika generalnog direktora. To je definitivno za „Radović Company“ i mene lično bio sjajan period, a Valjevo je spavalo za to vreme ( 1995-2000). Nažalost je zbog raznih okolnosti firma počela loše da posluje. Rešila sam da odem, iako nisam imala drugi posao, jer sam volela tu firmu i nisam bila dovoljno jaka da gledam, kako propada. Mesecima nisam mogla da nađem posao. Za prosvetu neprihvatljiva bez iskustva, za valjevske firme
moja znanja nisu bila potrebna.
U Podgorinu Frucht dolazim po pozivu gdina Č. Nikolića na mesto pomoćnika direktora sa različitim zaduženjima u oblasti organizacije,finansija i prodaje.

I u „Radoviću“ i u „Podgorini“ ste u velikoj meri sarađivali sa strancima. Kako iz njihovog ugla izgleda poslovno okruženje u Srbiji?

Još uvek se plaše da se mogu vratiti negativne pojave iz proteklih godina. Jako su oprezni. Za svaki izbor, bilo banke, revizorske kuće, advokata, uvek se traže reference od njihovih trgovinskih odeljenja i uglavnom biraju strance. Ko sarađuje s njima mora znati jezik, oni ne veruju u prevođenje. S rezervom nas prihvataju zbog naše tradicionalne neozbiljnosti i obećanja tipa-Kako ćemo, lako ćemo! Naravno, sve počinje i završava se finansijama. Ako neko da reč da će nešto platiti za 30 dana, oni očekuju da će tako i biti. Ako se kašnjenje ipak desi, podrazumeva se da ćete se najkasnije 29. dana javiti da pitate da li je to u redu. To poštovanje dogovorenih termina kod nas ne funkcioniše. Stranci s tim imaju ogroman problem.

U „Podgorini Frucht“ ste od samog početka i učestvovali ste u formiranju ljudskih resursa preduzeća. Da li je bilo teško pronaći radnike koji ispunjavaju kriterijume austrijskih poslodavaca?

Što se humanih resursa tiče, čini mi se da je naše srednje i visoko obrazovanje ostalo na nivou osamdesetih godina. Uči se po nekim zastarelim šablonima, nema fleksibilnosti, ne shvata se koliko brzo teče biznis u Evropi. Internet je osnova svega. On je more svih informacija. Brz i lako dostupan. Našim ljudima često i osnovno znanje MS Office-a nedostaje. Ljudi koji su radili u društvenim firmama misle da je dovoljno znanje koje su stekli, ali ne shvataju da poznavanje posla i veštine moraju stalno da se usavršavaju. Svaki dan se nesto nauči, poslovno okruženje se menja munjevitom brzinom.
Ne mogu, nažalost, svi da se izbore sa pritiskom i stresom, dolazilo je kod nekih zbog toga do nervoznih reakcija. Unošenje emocija u posao strance jako zbunjuje, takve ljude prate sa podozrenjem i nedoumicom, zabrinuti u kojoj meri takve reakcije mogu da utiču na jedan kvalitetan i kontinuiran proces rada i rezultata.
Ključna stvar u svemu je planiranje i sistematičnost u pristupu poslu, urednom odlaganju dokumentacije, pa sve do urednog radnog stola. Bitno je da svako može da bude zamenljiv u slučaju odsustva, da proces rada neometano teče, i drugi tačno znaju gde se šta nalazi.
Mladi ljudi, bilo u Valjevu ili Beogradu, dolaze sa, na prvi pogled, dobrim znanjem jezika i fenomenalnom marketinškm pričom. Pomislite - to je kandidat mojih snova, a onda se ispostavi da je od toga 50% slagao/la na razgovoru. Oni drugi su potpuno demotivisani. U većini slučajeva nema ni izgleda da se mogu motivisati platom ili usavršavanjam. U Podgorini Frucht nam je trebalo čitave dve godine da sastavimo tim od 6 ljudi u upravi. Poslovnog sekretara smo tražili ravno dve godine. Konačno smo zaposlili devojku sa višom ekonomskom skolom sa odlicnim znanjem engleskog jezika i znanjem rada u MS Officu, bez radnog iskustva, ali sa vrlo ozbiljnom pristupu poslu i željom da uči. Plaća joj se i kurs nemačkog, s obzirom da je austrijska firma u pitanju. Dobiće i svako drugo usavršavanje koje bude htela.

U kojoj meri je stresno baviti se top menadžmentom? Da li je ženama, s obzirom da su emotivnije, teže da izađu na kraj s tom vrstom stresa?

Stresno je, naravno, jer sve je vezano za sat, mobilni i kompjuter. Zadati termini i mnoštvo obaveza i zadataka stvaraju veliki pritisak. Jedino što može da umanji taj stres je planiranje, što je i osnov uspešnosti da se savladaju svi postavljeni zadaci. Kad su žene u pitanju, ja nisam dobar sagovornik. U Nemačkoj sam formirana kao ličnost, krajnje sam disciplinovana i razdvajam lično od poslovnog, koliko je god to moguće. Imam jedan šablon u koji ulazim kad krećem na posao i drugačiji za svoj privatni život. Emocijama nema mesta u poslu. To je nešto što se vremenom može postići. Postoje određena pravila koja se uče, kao to da se sa poslovnim partnerima izbegavaju sve teme koje aludiraju na politiku, religiju, sex. Desilo mi se, da me na jednoj neobaveznoj poslovnoj večeri, menadžer „Johnson & Johnson“, Amerikanac, upita kako sam. Na moj odgovor da sam umorna, jer smo imali naporan let i da sam nedavno bolovala od gripa, on mi je rekao: - Nemojte mi zameriti, ali to ne treba da kažete. Bila sam u šoku, odgovorila sam - Ali, vi ste me pitali? –Da, jesam. Ne zameram ja vama, ali mi, Amerikanci, to pitamo reda radi. Vi kažete super sam ili OK, i to je to.Ako, naprotiv, kažete bilo šta što ide ka tome da niste dobro, mi to blokiramo i izbegavamo takav razgovor.
Zaključak je da, kada ste na poslu, potpuno isključujete lični i emotivni faktor. I obrnuto.
Besmisleno mi je u privatnim razgovorima ulaziti u debatu o tome šta i koliko radite na poslu. Sagovornici ne mogu da vam pomognu, te su takvi razgovori suvišni.




Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Komentari  

 
+1 #1 xxxx 12-01-2012 11:37
Zorica je precenila samu sebe.To je pokazalo vreme.
Citiraj
 
 
0 #2 Tamara Lopicic 30-07-2019 19:40
Zorica je bila i odtala maestralna u svakom pislu koji radi!
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI” 6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI”
Šesto izdanje festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod s...
Detaljnije o programu
"DNEVNIK DIANE BUDISAVLJEVIĆ"
Dnevnik Diane Budisavljević, rediteljke Dane Budisavljević otvoriće šesto izdanje Valjevskih filmski...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 5. decembra - 18. decembra 2019.
    ZALEĐENO KRALJEVSTVO 2, 3D sinhronizovano 5. i 6. decembar u 17.30h 7. i 8. d...
Detaljnije o programu
Srpska premijera filma Grudi
 Film GRUDI crnogorske rediteljke Marije Perović doživeće srpsku premijeru na festivalu Valjevs...
Detaljnije o programu
TALENAT KOJI SVETLI – KONCERT PETRE SPASOJEVIĆ TALENAT KOJI SVETLI – KONCERT PETRE SPASOJEVIĆ
U petak, 13. decembra, u 18 časova, na koncertnom podijumu valjevske muziče škole će nastupiti izuze...
Detaljnije o programu
NA DRINI ĆUPRIJA NA DRINI ĆUPRIJA
CENTAR ZA КULTURU VALJEVO15. DECEMBAR U 20 časovaКarte su u prodaji na blagajni od 10.decembra p...
Detaljnije o programu
ADOLESCENCIJA - IZAZOVI I BOLNA ISKUSTVA ODRASTANJA ADOLESCENCIJA - IZAZOVI I BOLNA ISKUSTVA ODRASTANJA
Sa blagoslovom Episkopa valjevskog G. Milutina, Crkvena opština pri Hramu Vaskrsenja Hristovog u Val...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja