Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
MARČELO U VALJEVU, DE FACTO
utorak, 13 maj 2008 10:35

U okviru valjevske Noći muzeja Marko Šelić – Marčelo predstaviće svoj roman ZAJEDNO SAMI u delu programa koji  realizuje Matična biblioteka “Ljubomir Nenadović” , a finalu večeri nastupiti u Domu omladine uz podršku muzičke posade Filter Craw. U iščekivanju 17. maja  na www.ugradu.info objavljujemo intervju sa Marčelom napravljen tim povodom .

Tvoja prva dva albuma “De facto” i “Puzzle shock” su već postali klasici srpske, ali I balkanske hip hop scene. Tvoj roman prvenac ZAJEDNO SAMI u rekordnom roku je doživeo i svoje treće izdanje. Knjiga se našla na top listama najprodavanijih knjiga u knjižarama u Srbiji, a od pre nedelju dana je i jedna od naprodavanijih knjiga u knjižarama hrvatskog Algoritma. Kako dvadesetpetogodišnjak  iz Paraćina podnosi toliko uspeha i slave? Koliko si se promenio u odnosu na vreme kada si kao student došao za Beograd?Marko Šelić - MARČELO 

Naprosto je neverovatno koliko se mediokritetlije oduševljavaju rečenicom “...taj je car, nikad se nije promenio!”  To, međutim, u stvarnosti uopšte nije normalno: ako sam sasvim isti kao juče, to znači da me se ništa oko mene ne tiče, nijedan događaj, nijedna emocija – ama ništa nije toliko moćno da me uzdrma. Takvi ljudi imaju nekakav duševni poremećaj, skromno mislim, i nema ničega vrednog divljenja u tome. Elem, ako se pitanje odnosi na to da li me menja slava – odgovor je NE, jer slava svakako za mene nije nešto “moćno”. To je samo teret i nužno zlo bavljenja javnim poslom. Ono što slava menja nisi ti, nego gledanje drugih na tebe. E, to ume da bude i ovakvo i onakvo, zato se držim one Mladenovićeve da se od promene čuvaš samo putem - promene.

Gledajući valjevske srednjoškolce, koji se raduju tvom gostovanju za Noć muzeja, teško je ne zapitati se da li tako mladi ljudi  zaista razumeju  tekstove  tvojih pesama?

Neki da, neki sigurno ne. U svemu postoje dubinska iskopavanja i lagano grebanje po, iz nekog razloga, dopadljivoj površini. Tako je i ono što ja stvaram slojevito. Naravno, samo se ova prva kategorija računa u onu pravu publiku. Drugi dolaze i odlaze, to je takođe normalno. S tim što sam izuzetno nastrojen tome da stalno razočaravam i rasterujem tu drugu sortu publike – ali ne nekakvom arogancijom ili štatijaznam, nego izmišljanjem uvek novog nivoa ka kome teram a koji nije bio jasno naslutiv ranije. Stalno se gradim, pa u vernoj publici ostaju samo osobe koje se i same grade i kojima ti “novi nivoi” dolaze prirodno. A istina je, sa druge strane, da postoje apsolutni fanovi klišea – koji uvek žele reprize repriza i koji nikada ne odmaknu od onoga što su bili sa 18 – ni kao osobe, ni kao slušaoci muzike. To je, ovako, tužnjikavo dosta.

Čini se da živimo u neizlečivo podeljenom društvu, u kojoj polovini se nalazi tvoja publika? Može li muzika, konkretno hip hop da pomeri granice koje nam politika besomučno nameće?

Pomeramo socijalne granice, koje je zapravo nametnula pogubna politika devedesetih. Tu mislim na Balkan i to nam jako dobro ide. Političke podele kod nas danas – to neću da komentarišem. Moja publika nalazi se gde i ja – u položaju gde politički nikoga ne volimo, samo neke drastično više ne volimo,  a neki su nam, tu i tamo, i okej – ali i dalje nismo ubeđeni sledbenici. Nisam ubeđeni demokrata, jer je demokratija sistem u kome šest imbecila nadglasa dvojicu genija. Ima, dakle, nečeg suštinski naopakog u tome. Ipak, to nije dovoljno jak razlog da se priklonimo ratobornim štetočinama kojima se pričinilo da su patriote, samo zato što najglasnije uzvikuju parole,  a onda nastavljaju da žive živote beskorisne i sebi i svojoj zemlji.

Osvrnuću se na pesmu sa tvog pravog albuma “Pismo bratu”. Ovo je jedna lična priča koja opet svojom tematikom odlično dijagnostikuje jednu opštu pojavu- otuđivanje ljudi koji su otišli iz ove zemlje u potrazi za normalnijim životom. Jesi li ti pomišljao da se nađeš među njima?

Nikad. To jest, nije da nisam pomislio, to mnogima prođe kroz glavu – ali, nisam radio na tome, niti bih ikada radio. Osećam se dužnim da svoj rad dam svojoj zemlji.

Odlučio si da svoj prvi roman ne potpišeš pseudonimom po kom si prepoznatljiv već punim imenom i prezimenom Marko Šelić. Čudna odluka u svetu brendova, PR-a, kampanja. Da li to znači da praviš razliku između Marčela MC-ija i Marka Šelića pisca?

Haha, pa okej, možda jeste malo čudno, ali to sam odavno tako odlučio. Pravim razliku baš koliko treba, štitim jednog od drugog i time signaliziram da im publika ne mora nužno biti ista. Premda sam, naravno, najsrećniji tamo gde jeste. Beskrajno hvala svima koji to jesu, stvarno hvala!

Valjevo je nekada bio grad hip hopa Vanama, Extravaganya, danas se Tripolis Tribe bori za svoje mesto pod suncem. Koliko poznaješ ove ljude i muziku koju prave?

Dada iz Tripolisa mi je sjajan, nedavno sam ga slušao sa Viklerom! Samo napred!

Tvoje pesme često izazovu teskobu u stomaku, ali ipak mi se čini da si i pored toga optimista. Na neki način to što radiš ljudima daje nadu da je  bolji svet moguć, veruješ li ti u to?

Svakako sam optimista! To što često napišem mračne stvari nema veze s tim: ako mračno ima dobru poruku, onda mračno nije isto što i loše. Sad, ako neko još kao mali nije naučio da se ne treba plašiti mraka – nego namerno ići u njega da bi strah prestao – bojim se da je to njegov problem. Mrakove u koje stupim rado delim s drugima baš iz namere da ga se i oni oslobode. Ako uspevam, jako, jako mi je drago. Elem, ne verujem baš da je drastično drugačiji svet moguć u praksi – ali, to nije opravdanje da se ne ponašamo kao građani tog lepšeg sveta. Svako je odgovoran samo za svoje ponašanje i biće. Zato: ne verujem u spas sveta, ali verujem u spas čoveka.

Tvoja publika željno očekuje izlazak najavljenog trećeg albuma, da li će „Treća strana medalje“ uskoro ugledati svetlost dana?

Uskoro – da, ali kad tačno – ne znamo. Uzdali smo se u jun – ali, kako sada stvari stoje, ima još posla. No, pomeranje neće biti veliko. Krajem leta, tu smo.

Sponzori
Sponzori

Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
BIOSKOP 85 od 12. do 18. septembra 2019.
 ANGRY BIRDS FILM 2, 3D, sinhronizovano12. i 13. septembar u 17.30h14. i 15. septembar ...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 19. do 25. septembra 2019.
PRIČA O IGRAČKAMA 4, sinhronizovano19. i 20. septembar u 17.30h21. i 22. septembar u 15.30h ...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja