Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
PRVA DAMA SEOSKOG TURIZMA
petak, 07 mart 2008 02:43

U Valjevu je otvoren Područni centar za ruralni razvoj, a ovom značajnom događaju je prisustvovala i pomoćnica ministra poljoprivrede Suzana Đorđević. U kancelariji koja će se nalaziti u Šumskoj upravi, svi poljoprivrednici iz valjevske opštine moći ce da dobiju potrebne informacije o sredstvima koja dodeljuje resorno ministarstvo, kao i pomoć u izradi konkursne dokumentacije.

ruralni centar

U ovoj kancelariji valjevske poljoprivrednike dočekivaće mlada Marta Sekulić, turizmolog sa već značajnim iskustvom na području ruralnog razvoja. Marta je kao član Udruženja domaćina pokazala veliki entuzijazam u nastojanju da se kroz bavljenje turizmom unaprede ruralni predeli valjevskog kraja. Netipično interesovanje za jednu mladu ženu i dobar razlog da uz kaficu popričamo sa Martom o seoskom turizmu.

Zašto je seoski turizam važan za razvoj valjevskog kraja?
Naša okolina u geomorfološkom smislu ne pruža mogućnost ozbiljnije poljoprivredne proizvodnje.  Usitnjenost parcela, loš kvalitet zemlje, brdsko- planinski teren sa velikim procentom krečnjaka ne može da obezbedi ni u kvalitativnom, ni u kvantitativnom smislu proizvodne kapacitete koji bi omogućili ozbiljniju trgovinu bilo u zemlji, bilo u inostranstvu.   

Iz tog razloga  potencijal ovog kraja je proizvodnja organske hrane u kombinaciji sa seoskom turizmom. Taj organski proizvod se turizmom preko tanjra može prodati po većim cenama nego na pijaci, Organskom prozvodnjom, korišćenjem prirodnog, stajskog đubriva dobija se  manji prinos,  ali zdraviji. Ovakvi proizvodi su na ceni u inostranstvu, a sve više i kod nas. Ono što je dobro za razvoj seoskog turizma u našem kraju je  to što je venac valjevskih planina predložen za zaštitu, te će ovaj kraj u budućnosti biti zaštićeno prirodno dobro  ili čak i park prirode.  Seoski turizam je perspektiva valjevskog kraja. Njegov razvoj će uticati na smanjenje migracije iz sela u grad. 
Marta Sekulic 

Koje uslove treba da ispunjava jedno seosko domaćinstvo da bi se bavilo seoskim turizmom?
 Na selu domaćinstva proizvode hranu za sebe  i za prodaju manjeg obima na pijacama. Znači, postoje uslovi za ishranu u turizmu. Seoske kuće su uglavnom velike te domaćinstva imaju i smeštajne kapacitete. Ali, to je samo preduslov za razvoj turizma. Domaćini mora da nauče kako da se uspešno bave pružanjem usluga u turizmu. Njima treba pomoć u startu i zato se udruženje domaćina Valjevo od 2005. godine trudi da motiviše i edukuje domaćine da se bave seoskim turizmom. Dosta se radilo na tome, da shvate da je to u njihovom interesu, ali I da se tim poslom ne može  baviti tek tako. Sa druge strane kad krenu u to žale se jer ima puno administracije, plaćanja taksi, provizija. Ljudi sa sela su nepoverljivi I kada komisija koja vrši kategorizaciju kaže da moraš da održavaš higijenu kupatila jer će ti doći inspekcija i platićeš kaznu oni to ne privhate dobro.  To je loš pristup, njima nije lako, bolje im je objasniti da moraju održavati higijenu ne zbog straha od kazne, već zarad svojih interesa.

Koji problemi prate domaćine koji žele da se bave seoskim turizmom?
Domaćinima su problem infrastruktura, kanalizacija, potreba za dodatnim kupatilima, oronule fasade, neuređena dvorišta, higijena. Naš narod je gostoljubiv, ali to nije uvek dovoljno. Oni moraju da uče kako se postupa sa gostima, da znaju da osete kome treba pažnje, a ko želi da mu se ne smeta. Treba da nauče da nude dodatne aktivnosti kako gostima ne bi bilo dosadno, odlazak na neku manifestaciju ako ih ima u tom period, da ih zovu u polje na radove, u branje šumskih plodova, da ih uče da prave zimnicu ili specijaliete od gljiva. Ima dosta avanturista koji žele samo da prespavaju  u domaćinstvu , a svo ostalo vreme da provedu u pešačenju ili planinarenju. Takvim gostima domaćin treba da zna  da objasni put, preporuči staze. Centralno grejanje zimi  je veliki problem, jer su ljudi u selu često naviknuti da spavaju u hladnom, a to je gostima iz grada neprihvatljivo.

Koliko Opština Valjevo može da doprinese razvoju seoskog turizma?
Možda opština ne može da gradi puteve jer su to kapitalne investicije, ali sasvim sigurno može da utiče pozitivno na razvoj seoskog turizma. Za početak da  se odrekne boravišnih taksi, jer su one veliki izdatak domaćinima, a beznačajan prihod u budžetu Opštine. Bilo bi lepo da seoska domaćinstva mogu da dobiju pozajmice pred letnju sezonu koje bi im omogućile sređivanje fasada, dvorišta, pratećih objekata, a da po završetku letnje sezone vrate taj novac. Opština bi mogla da nagrađuje pozitivne primere u seoskom turizmu, da recimo najbolja domaćinstva dobiju tehničku opremu, kompjutere, da se obuče za rad na računarima da mogu putem njih da se informišu o seoskom turizmu i njegovom razvoju.
Pozitivani su primeri opština Mionice i  Osečine koje su finansirale stručne ekskurzije u Sloveniju za ljude koji hoće da  se bave seoskim turizmom.
U najavi je konkurs ministarstva poljoprivrede -Selo za 21. vek koji će se finansirati sredstvima NIP-a. Biraće se određen broj sela koji su pozitivni primeri na nivou Srbije i takmičiće se da osvoje taj novac. Ta sredstva će biti dovoljna da se sredi kompletna seoska infrastruktura što je itekako značajna stvar za razvoj turizma. Ali treba se pripremita za ovaj konkusr kao i za sve konkurse kod ozbiljnih donatora, prvenstveno je važno da postoji koordinacija izmedju civilnog, privatnog i  javnog sektora i to je jedan od uslova bez kog se ne može razmišljati o ovom novcu. Zato je važno da se ostvari institucionalna podrška na tom nivou. Postoji dosta stvari koje indirektno mogu uticati na razvoj seoskog turizma - stimulisanje starih zanata, domaće radinosti, manifestacije na selu koje su vrlo popularne, a mali su izdaci za opštinski budžet. 

Koliko u valjevskoj opštini ima seoskih domaćinstava koji se bave seoskim turizmom i kakva je posećenost istih?
Zvanično ima tridesetak kategorizovanih objekata što je lep broj s obzirom na situaciju. Oko desetak domaćinstava radi stvarno dobro. U odnosu na prošlu godinu je za 20% porastao promet. Gosti se vraćaju, ove godine je doček nove godine bio aktuelan na selu i dosta se mladih odlučilo za to, tako da nisu mogli da prime sve kolika je bila potražnja. U domaćinstvima valjevskog kraja je u 2007. godini zabeleženo  oko 2000 noćenja, a u 2006. godini 1600.

sajam turizma

Upravo je završen Sajam turizma u Beogradu. Kakvi su utisci sa istog?
Kao i prošle godine i ove godine smo bili na Sajmu hortikulture u odeljku ''Darovi prirode''.
Tu su nastupali zajedno Udruženje domaćina i Gljivarsko društvo i tako pokušali da spojimo priču seoskog turizma i zdravog života u našem kraju. Takođe smo nastupali i na Sajmu turizma na štandu Sela Srbije u organizaciji Turističke organizacije Srbije i tako prezentovali jedinstvenu ponudu seoskog turizma zapadne Srbije. Kazem zapadne Srbije, zato što smo ove godine po prvi put nastupali kao asocijacija devet udruženja koja se bave seoskim turizmom sa ponudom 70 domaćinstava sa područja 11 opština na teritoriji zapadne Srbije.
Samim tim smo privukli veliku pažnju kako posetilaca tako i medija, a naš promo materijal koji je imao izgled ameriken koverta i sadržao na jednom mestu sva domaćinstva sa kartom celokupnog područja, je bukvalno planuo. Nekoliko naših domaćina je promovisalo svoja domaćinstva tako što su bili obučeni u narodna odela čime su oduševljavali posetioce-malo narodnom nošnjom , a malo i rakijom i specijalitetima sa domaće trpeze. Štandovi su bili uređeni u etno i eko stilu sa dosta svežeg prirodnog materijala poput mahovine, slame i drveta i sa dosta tradicionalnih starih predmeta.
Na kraju, kao kruna uspeha ovogodišnjeg učešća na sajmu, je bila i diploma za očuvanje tradicije koju nam je dodelio Beogradski sajam.

Više o seoskom turizmu na www.domaciniva.org.yu




Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
BIOSKOP 85 od 14. do 20. juna 2018.
ČAROBNI PRINCSinhronizovano  3D14. i 15. jun u 17.30 h16. i 17. jun u 15.30h19....
Detaljnije o programu
OGRADNA GALERIJA
Otvaranje izložbe 15.06.2017. u 19 časova pod nazivom  "Deca su ukras sveta" likovne radionice ...
Detaljnije o programu
IZLOŽBA GRAFIKE, DVADESET UMETNIKA IZ DESET ZEMALJA
U sredu, 20. juna, u 20 časova, u Internacionalnom umetničkom studiju „Radovan Trnavac Mića“ biće ot...
Detaljnije o programu

 

Da li materijalno lošije živite u odnosu na prošlu godinu?


Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja