Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
GODINE RADA ZA KULTURNI DOGAĐAJ GODINE
subota, 23 februar 2008 20:34

Bilo je očekivano da će otvaranje nove postavke Narodnog muzeja u Valjevu biti proglašeno za kulturni događaj 2007. godine od strane žirija nedeljnika „Napred“. Tim povodom direktor muzeja Vladimir Krivošejev otkriva koliko je vremena, truda i sredstava bilo potrebno da Valjevo dobije modernu postavku kakve nema u Srbiji i postane najposećeniji muzej u zemlji u prošloj godini.

U kakvom je stanju bio Narodni muzej u Valjevu kada ste došli na mesto direktora?

Na mesto direktora valjevskog muzeja postavljen sam nakon 5. oktobra 2000. godine, kao čovek iz kolektiva. 
 Vladimir Krivosejev
Muzej je u tom trenutku, posle 50 godina postojanja, malte ne, bio u stanju „ustanove u osnivanju“. Imao je stručni kadar i zbirke, ali ne i puno toga bitnog za iole normalan stručni rad.
Zgrada je bila u velikoj meri devastirana. Krov je na više mesta prokišnjavao što je dovelo do pojave vlage, ali i do pregorevanja elektro instalacija. Zbog toga je stara stalna postavka zatvorena 1996. godine. Posebna priča je bila prostor neophodan za osnovni stručni rad. Zaposleni su bili smešteni u salama stalne postavke u krilu koje je manje prokišnjavalo. Muzej nije imao depo za smeštaj predmeta. Svakih par godina smo zbirke prenosili iz jednog u drugi prostor, iz lošeg u još gori. 

 Radionica i oprema za kozervaciju nisu postojale. U takvoj situaciji kolektiv muzeja se jednoglasno usaglasio da je primarno izvršiti temeljnu rekonstrukciju celog objekta, sa stavljanjem u funkciju tavana, gde je godinama bilo neiskorišćeno skoro šest ari (600 kvadrata) prostora. Prvi zadatak je bio da vidimo koliko će to da košta. Predračuni su pokazali da je reč o sumi koju stavke opštinskog budžeta namenjene za kulturu nisu mogle da pokriju. Zato je bilo predloga tipa  - Hajde, vi, malo okrpite zgradu i napravite postavku, to je ono što se vidi, a ostalo ćemo posle. A godinama unazad svi problemi muzeja su rešavani na ovakav, paušalni i privremen način, bez rešavanja strateških potreba. U tim trenucima i u kolektivu, i u Upravnom odboru je zauzet stav, da se ne podlegne pritiscima, već da se zahteva celovito rešenje, ali i da se odrede prioriteti, kao i faze radova.  Ipak, problem nedostatka finansija je bio stalna pretnja.   Našu viziju je prvo prepoznalo Ministarstvo kulture koje je obezbedilo početnih 6,5 miliona dinara. Od tog trenutka i Opština Valjevo se uključuje u finansiranje projekta. Radovi su započeli u aprilu 2002. godine, a nova postavka je otvorena u maju 2007. godine. Za tih 5 godina preko računa Narodnog muzeja je prošlo nekih 500- 600 hiljada evra  od toga je otprilike pola dala Opština, pola Ministarstvo kulture. A opet, to su sredstva koja su ostala u Valjevu, jer je su najveći deo posla obavila lokalna preduzeća.

Od koga je potekla sama vizija nove postavke? 

Celokupna vizija nije došla sa strane. Ona je rezultat kreativnosti stručnog tima muzeja.  U samom početku nametnulo se nekoliko mogućih rešenja. Dva su bila osnovna: da izlažemo zbirke kao zasebne celine ili da pričamo priču kombinovanjem predmeta iz različitih zbirki. I kolektiv se složio oko druge varijante. Bilo nam je jasno da je ona teža, ali efektnija. Za kvalitet nove postavke je najbitnija stručnost i kreativnost kolektiva.  Tokom obavljanja velikog, i u mnogo čemu pionirskog posla smenjivale su se faze  oduševljena i faze razočarenje. Sve su nas pogađale neke situacije, ali ja sam se trudio da ostanem realan i pribran. To što sam se ja jeo, noćima nisam spavao, nadam se da kolege nisu osetile. Jedna koleginica, koja ima bogato radno iskustvo iz više srodnih institucija, je izjavila da smo završili veliki i strašan posao, ali da je prvi put radila sa direktorom koji nijednom nije podigao glas. Svako iz kolektiva je ugradio delić sebe u ovu postavku. Predlozi svih nas su bivali i prihvaćeni i odbijani. Bilo je i ljutnje i nezadovoljstva, ali se sve svodilo na normalne odnose, što je jako važno.  Da smo izlagali zbirke bilo bi lakše, svako bi radio samo svoj deo posla, vezan za zbirku kojom stručno rukovodi, a ovako je postavka morala da bude timski rad, gde je uloga direktora slična ulozi kapitena ili kapetana.  U takav način rada su se uklopili i svi spoljni saradnici, ukljičujući i dizajnere (Dušan Arsenić i Slobodan Sekulić) – nekada su oni nama nametali svoje ideje, a nekad mi njima naše.

U periodu od 2002. do 2007. godine, koliko je trajala rekonstrukcija Muzeja, promenile su se tri garniture vlasti, i opštinske i republičke. Kako je to uticalo na proces rekonstrukcije ustanove i na vašu poziciju?

U jednom trenutku je tokom 2005. godine postojala nečija namera da me smene sa pozicije direktora, bio je raspisan i konkurs , ali se na njega niko nije javio osim mene. Nekome nisam odgovarao, pa su me jedno vreme bili zadržali u stanju vršioca družnosti.   Na sreću, te turbulencije se nisu odrazile na samo finansiranje koje je teklo potpuno neometano. Paralelno s promenama u lokalnoj vlasti, dešavale su se promene i u Ministarstvu kulture, tako je projekat započet  kada je Branislav  Lečić bio ministar kulture, nastavljen za ministrovanja Dragana Kojadinovića,  a završen (ali i sa pojedinim elementima i nastavljen do današnjih dana) sa mandatom Voje Brajovića. Ne mogu da kažem da nisam strahovao, ali na kraju finansiranje je teklo u skoro neprekinutom kontinuitetu. Nove garniture i u Valjevu i u Republici su prepoznavale strateški značaj celog projekta. Ali moram reći da je uvek bilo lobiranje iz Valjeva. Svakog bi novog ministra na početku njegovog mandata sačekao poziv da dođe u Valjevo i upozna se sa tokom rekonstrukcije Muzeja.

 

Da li je tome pomoglo to što ste jedno vreme bili poslanik u Skupštini Srbije i Crne Gore?

Pa, i da i ne. Sa jedne strane, kao poslanik, sam lakše otvarao vrata nekih (ne svih) kabineta, a sa druge, upravo je u to vreme bila aktivna ona inicijativa oko moje smene.  Ipak, poslovi su započeli, a dobar deo i dovršen pre, a definitivno zaokružen posle mog poslanikovanja.  Uveren sam da je za neprekinut kontinuitet u realizaciji projekta najzaslužnija jasna, kreativna vizija i njena raspodela na realne faze, zbog čega su i rekonstrukcija zgrade, i revitalizacija institucije i realizacija nove postavke prepoznati kao strateški poduhvat ne samo za Muzej i Valjevo, već i za Srbiju.    


Po otvaranju nove postavke „Treća dimenzija prošlosti, pogled iz budućnosti” na račun Narodnog muzeja u Valjevu je stiglo dosta pohvala. Šta biste izdvojili kao najznačajnije uspehe i kritike?

Kada smo bili negde na pola procesa ukupnih radova  otvorena je postavka u Muselimovom konaku i zahvaljujući tome 2005. godine Muzejsko društvo Srbije dodeljuje našem muzeju plaketu Mihajla Valtrovića, kao najboljem muzeju u prethodnoj godini.  Predloženi smo i ove godine za ovu prestižnu nagradu i čekamo odluku žirija. Naravno, značajna nam je i nagrada „Napreda“  za kulturni događaj 2007. godine u Valjevu. Veliki pokazatelj uspeha je i podatak da smo najposećeniji muzej u Srbiji u 2007. godini. Zabeleženo je 90.000 poseta u svim objektima ustanove i to: Muselimov konak 19.000, Brankovina 35.000, nova postavka za pola godine 12.000, 5.000 odeljenje muzeja u  Osečini (od toga 3.500 samo tokom trajanja manifestacije Dani šljiva), i ostalo odlazi na posete tematskim izložbama i drugim javnim programima muzeja. Danas je u Srbiji prosečna poseta muzejskim stalnim postavkama u zatvorenim prostorima, na godišnjem nivou  oko 3. 000 - 4.000 posetilaca, s tim što manji broj aktivnijih Muzeja beleže posetu postavkama od oko 10.000-15.000. Ne postoji, nažalost, razvijena muzejska kritika u Srbiji, kao što postoji književna, likovna, pozorišna, ali smo u retkim kritičkim tekstovima opšteg stanja naših muzeja, kao i na različitim stručnim skupovima, dobili dosta pohvala od kolega. Mada, moram priznati da su meni lično na prvom mestu kritike publike, zbog koje postavke i postoje, i jako sam zadovoljan što je naša knjiga utisaka prepuna pohvala, i od odraslih i od dece.

Nije uobičajeno da ljudi  koji su okrenuti istraživačkom i individualnom radu poput istoričara pokažu toliko veštine u oblasti menadžmenta. Odrađena je sjajan najavna kampanja, tako kvalitetan PR se retko viđa u sferi kulture.  Šta je doprinelo tome?

Istina je da ljudi iz društvenih delatnosti uglavnom nemaju afiniteta prema menadžerskom poslu i marketingu i nije nemoguće da sam i ja bio u toj grupi. Ali dobra škola su bile devedesete godine kada osim para za plate nije bilo drugih sredstava za programe muzeja, te smo mi u kolektivu naučili da se snalazimo i borimo.  Od 2001. godine počeli su razni kursevi i edukacije. Paralelno sa radom u muzeju nastojao sam da, koliko su mi te obaveze dozvoljavale, privodim kraju i magistarske studije menadžmenta u kulturi. Posle otvaranja postavke mogao sam da se više posvetim toj obavezi i moram da kažem da upravo ovih dana očekujem da mi jave termin odbrane magistarskog rada: „Marketing i odnosi sa javnošću u funkciji posećenosti muzejskih postavki u Srbiji“

Osim znanja za dobar marketing su potrebna  I finansijska sredstva. Valjevci koji su u maju i junu bili u Beogradu,  sa ponosom su gledali bilborde u centru grada sa najavom nove postavke muzeja u Valjevu, da li je bilo teško pronaći sredstva za ovakvu  kampanju?

Pre otvaranja postavke je bio pripremljen svojevrstan marketing-plan, koji je možda u početku ličio i na spisak lepih želja, koji je korigovan shodno finasijskim mogućnostima. Bilbordi po Beogradu su se našli u onoj kategoriji koju, kao najskuplju, poslednju treba realizovati, ali smo imali i sreće.  Još tokom radova na postavci, kada je planirana digitalna štampa izložbenog materijala doživeo sam ogromno iznenađenje. Firmama koje se time bave poslali smo tendersku dokumentaciju i iz štamparije DPC iz Beograda je stigao neočekivan odgovor – da 50% posla (vrednost oko 200.000 dinara) žele da poklone Muzeju, uz napomenu da je njihov direktor Boban Petrović - Valjevac.  A potom, kao novi poklon DPC-a I Bobana Petrovića su usledili i bilbordi po Beogradu.  

Šta su dalji planovi Narodnog muzeja u Valjevu?

Nedavno  su odobrena sredstva iz NIP-a za rekonstrukciju kule Nenadovića. To je posao kojim veoma kvalitetno rukovodi valjevski zavod za zaštitu spomenika kulture. Po završetku tih radova muzeju predstoje obimne aktivnosti na pripremi prigodne muzejske prezentacije, sa dodatnim sadržajima, na sva četiri nivoa kule.  Pored ovih krupnih javnih aktivnosti, moramo da se okrenemo i drugom segmentu muzejskog rada - dokumentarnoj obradi zbirki.   Nove tehnologije zahtevaju da se muzejska dokumentacija arhivira i u digitalnom obliku. Ovaj deo rada je tih i nevidljiv za posetioce, ali predstavlja osnovu postojanja muzeja i moramo mu se u budućnosti ozbiljno posvetiti.


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
BIOSKOP 85 od 12. do 18. septembra 2019.
 ANGRY BIRDS FILM 2, 3D, sinhronizovano12. i 13. septembar u 17.30h14. i 15. septembar ...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 19. do 25. septembra 2019.
PRIČA O IGRAČKAMA 4, sinhronizovano19. i 20. septembar u 17.30h21. i 22. septembar u 15.30h ...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja