Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
FENOMEN - DUŠAN SPASOJEVIĆ
sreda, 19 decembar 2007 02:09

Jedan mladić korača preko parkinga kod Doma zdravlja. Žuri iz Centra za socijalni rad gde služi vojni rok. Civilno. Razmišlja o ručku koji ga čeka kod kuće na stolu.  U tom trenutku to je najudaljenija projekcija budućnosti koju ima. Sve ostalo je u magli neizvesnosti. Do trenutka kada parkingom odjekne zvono mobilnog telefona. U njegovom džepu. –Dobar dan, Dušane. Ovde Svetozar Cvetković, upravnik Ateljea 212...

- ovo je najbolji početak priče o fenomenu Dušan Spasojević.

Dusan Spasojevic 

Ne dešava se svaki dan... Tačnije, nije se desilo nikada da upravnik Ateljea 212 pozove „klinca“ iz Valjeva da svoju studentsku dramu o seljacima na Povlenu oživi na daskama najurbanijeg beogradskog, pardon, srpskog pozorišta. Činjenica da je ovaj valjevski klinac diplomirao dramatrurgiju sa ocenom 10 na Akademiji umetnosti BK, u klasi Siniše Kovačevića nije bila presudna. Presudila je snaga jedne priče nastale iz povlenskog bespuća i beznađa. Hronika sveta koji odumire. U rukama superiornog režisera kao što je Egon Savin i uz sjajnu glumačku postavu drama „Odumiranje“ nije imala izbora. Morala je postati delo koje će ostaviti trag u srpskom pozorištu. Blistav i gorak u isto vreme. Nije nagrada okruglog stola kritike za najbolju predstavu Sterijinog pozorja, nagrada publike Međunarodnog pozorišnog festivala u Rijeci za najbolju predstavu, Ardalion za najbolju predstavu u Užicu, nagrada za najbolji tekst na Joakimfestu u Kragujevcu, nagrada Ateljea 212 „Ljubomir Muci Draškić“ za najbolju režiju u 2007.godini, niti čitav niz nagrada za najbolja glumačka ostvarenja na Sterijinom pozorju i užičkom festivalu ono što ovu predstavu čini izuzetnom. Nisu to ni sjajne kritike najuticajnijih srpskih pozorišnih kritičara poput Muharema Pervića, Ivana Medenice, Gorana Cvetkovića, Vladimira Stamenkovića i drugih. Egzaltiranost kojom je publika prihvatila „Odumiranje“ je ono što će ostati upamćeno.

Zašto si odabrao seosku tematiku za svoj tekst? Koliko je ovo bliska tema urbanim beogradskim krugovima, čije oličenje je upravo i Atelje 212?

Drama je nastala u ambijentu u kom se dešava, na Povlenu, gde sam boravio i provodio  puno vreme, čak i po dva meseca. Negde sam direktno bio suočen sa tim svetom koji nestaje, pa sam tu pronašao inspraciju. ”Odumiranje” je suštinski zbir utisaka iz spoljnog sveta koje sam sublimovao i koji su dobili svoj vidiljiv oblik u dramskoj formi. Kad sam pisao nisam imao pojma da  će to pronaći svoj put do scene. Sad kad gledam, čini mi se  da bi to bila dobra strategija- napisati nešto o čemu niko drugi ne govori. Uradio sam to bez namere, ali sad vidim da je to bila dobra stvar.

Očekivao sam da će komad delovati egzotično. Prevario sam se. Kad pogledaš, svi imamo bliske korene na selu, tako da je ova priča svima bliska. U svojoj suštini naši koreni su ruralni, seoski. Pišući o vremenu početka 20. veka našao sam podatak da je 1909. godine Beograd imao samo  80.000 stanovnika. To je potvrda te teze.  Reditelj je insistirao da predstava bude oslobođena specifičnog dijalekta i lokalizama, da se potpuno jasno i precizno formira misao, da dodirne univerzalni nivo bola. Zato „Odumiranje” deluje ljudima kao užasno bliska priča i prihvaćena je sjajno svuda. To važi i za Atelje 212, pozorište koje se vezuje za avangardu, nešto što je krajnji trend, moderno, nešto što dolazi iz Evrope i svetskih pozorišta i koje, osim predstave „Kamen za pod glavu” Milice Novković, na svom repertoaru nije imalo komade sa ovakvom tematikom.

Da li je Odumiranje” na neki način kritika stvarnosti, kritika društva?

Jeste, kako da ne. Užasna kritika, ali poštena. Bez potrebe da grdim, osuđujem ili stvaram crnu sliku o nama. Kritika bez zle namere. Svakako je kritika društva na opštem planu, ispričana kroz pojedinačne sudbine.  Kroz priču dve komšijske porodice i odnos roditelja i dece, koji je podjednako  tragičan i grozan, i obostrano pogrešan. Naravno, roditelji moraju preuzeti veću odgovornost zato što su roditelji i samim tim malo veći deo krivice.

Iznenadni uspeh, nagrade, sjajne kritike sve to te je zadesilo kao vrlo mladog čoveka. Koliko te je sve to promenilo?

Promenio sam se u boljem smislu. Učvrstio sam se, mirnije gazim kroz život. Sada mirnije pišem i ne brinem se za plasman svojih komada. Ali istovremeno imam veliku odgovornost jer sam svestan dara koji mi je dat i obaveze da ga podelim sa drugima. Nisam izgubio, niti promenio odnos prema ljudima, promenio sam odnos prema sebi. Svestan sam da me drugi ljudi sada drugačije gledaju. Drugačije se odnose prema meni. Ali se ne dam, jer sam shvatio sam šta čoveka menja. Znaš li kako se u pozorištu igra kralj? Ti uđeš, a sluga se pokloni i kaže: - Vaše veličanstvo.- Taj glumac igra to da si ti kralj. Dakle, javnost igra da si ti nešto iznad, i to je zamka u koju upadaš. Ustvari, ljudi se dele na one koji igraju taj odnos i one koji sve to demistifikuju i tuđem uspehu ne pridaju nikakav značaj. Najviše volim one retke koji u svemu tome nalaze pravu meru.

Zahvaljujući tvom angažovanju, kao i Domu kulture, Valjevci će moći da vide Odumiranje”, što nije mala stvar znajući koliko retko predstave Ateljea 212 gostuju  van Beograda. Kakve reakcije očekuješ?

Plašim se da u Valjevu kulturni auditorijum nije uspostavljen. Na bilo kakvu predstavu, napisaće se neka mala kritika, impresionistička crtica, prošlo je, dobro je. Onda se ide na jedno dobro zajedničko napijanje. Nemam potrebu da umanjujem ili potcenjujem Valjevo kao sredinu. Ali to je bolna činjenica. Naravno, postoje ljudi iz javnog života do čijeg mišljenja držim. Najviše me zanima mišljenje ”obične” publike koja je pošteno platila kartu.

Koliki uticaj pozorište može da ima u društvu u kom živimo? Da li bi želeo da Odumiranje” izazove promenu, utiče bar malo na problem o kom si pisao?

Kažu da ako jednog čoveka u sali promeniš i postigneš da iz nje izađe makar malo bolji, to je velika stvar. „Odumiranje”, čini mi se, ostavlja trag. Znam da veliki broj ljudi dugo vremena nakon predstave razmišlja i razgovara o njoj. Neverovatna su mi iskustva sa okruglih stolova u Užicu i Rijeci. Predamnom je bilo preko 200 ljudi u neverovatnoj atmoseferi.
Pozorište je generalno izgubilo moć. Bilo je mnogo moćnije u doba Miloševićeve vladavine, kao retko mesto gde se moglo nešto reći na slobodan način. Gde su ljudi dolazili iz potrebe za tom slobodom. Danas ono nema takvu moć, ali treba da se trudi da bude odgovorno više nego ikada. Veliki je pritisak televizije, ,,realitty show”-a, politike i svih onih stvari koje nam se serviraju, a ne uspostavljaju vrednosni sistem. Ljudi više nemaju potrebu da idu na fudbalske stadione, a kamoli u pozorište. Što bi išli kad na televiziji imaju 66 utakmica nedeljno, 66 latinoameričkih serija, svakakve emisije. Uzmeš kokice, upališ TV i sve ti je tu. Pozorište ima zadatak da preispituje vrednosti i pokuša da da odgovore na aktuelene teme koje opterećuju našu stvarnost. „Odumiranje” to postiže. Mislim da je na neki fini način ovo angažovana predstava.


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
BIOSKOP 85 od 12. do 18. septembra 2019.
 ANGRY BIRDS FILM 2, 3D, sinhronizovano12. i 13. septembar u 17.30h14. i 15. septembar ...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 19. do 25. septembra 2019.
PRIČA O IGRAČKAMA 4, sinhronizovano19. i 20. septembar u 17.30h21. i 22. septembar u 15.30h ...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja