Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
NA KAFICI SA PRVIM ŠUMAROM SRBIJE
utorak, 23 oktobar 2007 14:55

Ime Ješe Erčića, direktora javnog preduzeća ,,Srbijašume" u poslednje vreme imam prilike da čujem gotovo svakodnevno. Od različitih ljudi i uvek u pozitivnom kontekstu. Međutim, potpuno neobaveštena, gledajući nedavno prilog na televiziji otkrih da je, u mom slučaju misteriozni direktor, neko koga sam puno puta imala prilike da sretnem na mestima gde se okuplja neki mlad svet. Verovatno zato što je i sam deo njega. Predstavljamo vam ing. Ješu Erčića, verovatno najmlađeg direktora u istoriji javnih preduzeća u Srbiji.

Nije uobičajena pojava u zemlji Srbiji da mlad čovek, pa još i nestranačka ličnost dođe na čelo jednog javnog preduzeća. Kako je došlo do toga i kako ste se snašli u ulozi generalnog direktora JP,, Srbijašume"?

Moram da se složim da je to nonsens u Srbiji, tako da je ovo svakako jedan pozitivan primer. Sticajem okolnosti moji prethodnici se nisu baš najbolje snašli u svojim ulogama, tako da mi je pružena šansa od strane esnafskih krugova koji su nekako došli do mog imena. Sa pozicije rukovodioca službe korišćenja u 8 opština kojima je upravljala šumska uprava Valjevo dolazim na čelo ,,Srbijašuma" i moram priznati da je to izgledalo kao kad vas neko izbaci iz helikoptera u brišućem letu, a da ne polomite ništa i još se nađete na samom vrhu.
 Ješa Erčić
Bilo je hrabro i nije bilo lako sesti na čelo stola pred direktore o kojima ste toliko slušali, koji su zadužili šumarsku struku, profesore raznih fakulteta, koji pred sobom imaju otvorene rokovnike i vode beleške onoga što im vi govorite. Ako neko misli da je to lako, vara se. Znam da naš narod vidi samo onu privilegovanu stranu - državni auto, dobra plata, seče se šuma, sve ide samo po sebi. Ali to nije baš tako. Daleko je teže nego što se čini.  Ali ipak sam se snašao. A pravu ocenu toga dao je naš revizor, odnosno revizorska kuća koja je bila oduševljena rezultatima poslovanja u protekle dve godine. Čini se da smo vratili šumarstvo Srbije u Ligu šampiona evropske šumarske organizacije.

Koja je problematika sa kojom ste se suočili na početku svog mandata?

Šumarstvo kao multifunkcionalan sistem koji se zasniva na održivom razvoju, leži na tri stuba: prvo onaj ekološki, zbog kojeg je i osnovano preduzeće, zatim onaj ekonomski, jer bez novca ne možeš ništa da radiš  i na kraju onaj socijalno - kulturološki. Šume su prisutne u svim delovim Srbije, na područijima gde žive narodi različitih veroispovesti, nacionalnosti.  Pitanje je bilo kako da zadržimo te ljude u nekoj Kuršumliji, Vranju. Mi možemo da se borimo za Srbiju tako što nam šumar neće imati mokre noge zbog loših čizama. Kako da pričamo o natalitetu u ovoj zemlji kada ljudi nemaju rešena osnovna životna pitanja?  Počeli smo da brinemo o našim ljudima, da ih stimulišemo dobrom zaradom, stambenim kreditima, obezbedili im kvalitetne uniforme, inženjerima barem po računar, ako nije bilo mogučnosti da im obezbedimo lap top. Shvatili smo da je najveći problem Srbije u kadrovima, da moramo da ulažemo u ljude. Nije dovoljno samo da završiš fakultet i misliš da si popio svu pamet sveta.  Moraš permanentno da se edukuješ, radiš na sebi, da znanje koje  si stekao  prenosiš na druge. Počeli smo da putujemo po svetu, stvaramo poslovne kontakte i preko njih obezbedili uslove da svršene studente  šumarske struke šaljemo  na specijalističke studije iz oblasti koja su nama značajne,  pre svega obnovljivih izvora energije.  Šuma definitivno mora da bude poligon novih tehnologija,  zdravih tehnologija. Srbija nikako ne može da se takmiči sa svetom u razvijenim tehnologijama, prerade nafte na primer, ne može sebi da priušti skupe tehnološke procese. Zato hajde da iskoristimo ovo što imamo.  Imamo šuma koliko imamo,  ako hoćemo da ih povećamo,  prvo  mora ove da zaštitimo i da naučimo da ih koristimo pravilno.

Ovog leta su šume u Srbiji pretrpele velika stradanja u požarima. Primećeno je da ste na vreme upozoravali na tu mogućnost, ali se ipak nije uspelo u tome da se požari preduprede. Šta je bio ključni faktor za njihovo izbijanje?

Ja sam u uvodniku lista ,,Srbijašume”  još u februaru mesecu najavio problem koji nas očekuje.  Poučen iskustvom prethodnih godina, rekao sam da su vatra i voda dobre sluge, a loši gospodari, da je to najveći neprijatelj šuma Srbije i da moramo biti spremni da odogovorimo na požare ako nam se dese. Napravili smo veliki međunarodni okrugli sto ,,Požari u Srbiji, 5 do 12”.  Shvatili smo da nemamo tehničku opremljenost, da je, jednstavno, nacionalna svest o značaju šume kao vitalnog resursa na niskom niovu i  da moramo da se posvetimo tome. Mi imamo jednu profesionalnu službu pri MUP-u Srbije koja se profesionalno bavi gašenjem požara,  ali još uvek nije dovoljno opremljena, tek sad se počelo ozbiljnije ulagati u opremu koja je potrebna za gašenje šumskih požara.

Naše upozorenje je rezultiralo time da je izgorelo 33 000 hektara šume i šumskog zemljišta, luksuz za Srbiju koja nije bogata zemlja. To sebi nismo mogli da dozvolimo.  Jedino  što je u tim požarima dobro, što niko nije poginuo u njima imajući u vidu primere u Grčkoj gde je oko 66 ljudi poginulo, čak i cele porodice. To se u Srbiji nije desilo, ali tragedija je da kod nas sede seljaci ispred prodavnice, piju pivo i kažu: -Pazi gori šuma!,- a gori njegova šuma i njemu ne pada na pamet da ide da je gasi. A verovatno je uzrok njegov komšija kojeg je mrzelo da pokupi granje koje je okresao, te je logikom- Ko će da  da vuče to negde da baca,  hajde da zapalim, pa ako uhvati šumu uhvati, nema veze. – izazvao požar. Mi nemamo odgovarajuću kaznenu politiku da sprečimo takve stvari. Neko napravi štetu od 10.000 EUR, a plati kaznu 10.000 dinara, ako je uopšte i plati. Mi nemamo problem što se tiče državnih šuma, ali požar nema šengen vizu pa da mu je zabranjen prelazak iz privatne u državnu šumu. U 99% slučajeva požar nastaje u privatnoj šumi zbog nepažnje, bahatosti, lenjosti, neodgovornosti. I onda imamo situaciju da dižemo i vatrogasce i policiju i šumare i lovce i ko zna koga ne, zbog nepažnje nekih ljudi.  To se pokazalo i letos. Mi imamo snimak žene koja pali na Staroj planini.

Da li je edukacija stanovništva ključna u zaštiti šuma? Da li ste imali nekih aktivnosti u tom pravcu?

Jasno je da moramo da krenemo u edukaciju. I krenuli smo. Sada smo uradili jednu brošuru na recikliranom papiru  prilagođenu prvacima o drvetu kao simbolu života. A u sklopu akcije prvaci su sadili po jedno drvo - drvo svog života. Hteli smo  da od početka formiraju svest i osećaj da nešto korisno stvaraju. To dete će prvo da ga zasadi, pa će da  gleda to drvo kako raste zajedno sa njima, a sutra  da pokaže svojo deci  i ponosno kaže: -Vidiš, to je tata posadio kad je bio dete. – Hteli smo da počnemo na simboličan način da pričamo o šumama. Ali znate, država mora da izdvoji novac, ako naručite posao, mora i da ga platite.Svi hoće da edukuju ljude, a da ne ulažu. Mi smo to preuzeli na sebe i rekli - mi  hoćemo da budemo stub  oko koga će da se formira ekološka svest ove nacije. Mi, kao najveći domaćini u Srbiji koji gazduju sa 27% teritorije imamo odgovornost za kvalitet života. Ja kao prvi šumar Srbije moram da stvorim da vazduh koji vi udišete bude OK.  Srbija je najveći  proizvođač kiseonika i ponor ugljen dioksida. Malo ljudi zna koje su to mogućnosti Srbije,  koje prespektive, ne znamo mnogo i moramo od početka da krenemo, i to ne da se bavimo ljudima od 40, 50 godina, za njih je kasno.  Mi moramo da edukujemo klince dok je još vreme,  da im usadimo na taj način prave vrednosti.

Koja je dugoročna strategija JP “Srbijašume”?

Ono što je strategija, jeste da želimo da budemo drugi proizvođač energije  iz obnovljivih izvora. I to je prava priča upravo u onim gradovima, gde ni primarna, ni sekundarna mreža gasovoda neće doći. Mi moramo da preduzmemo da grejemo ljude na način koji ne stvara smog, ne prouzrokuje zagađenje životne sredine. Preventiva je najbolja zaštita.  Videli smo i sada na šestoj ministarskoj  konferenciji koja je bila u Beogradu, mislim da je to najveći skup posle samita Ujedninjenih nacija 1961. godine, oko 60 delegacija i 60 ministara se tu okupilo. Ne znam da li su ljudi shvatili šta to znači i koliko moramo da posvetimo pažnju zaštiti čovekove sredine. Naša Vlada je potpisala, a Skupština ratifikovala Kjoto rezoluciju. Nama su sada dostupni fondovi država koje su ranije ratifikovale sporazum , sada moramo da imamo projekte, da znamo šta hoćemo… U većini slučajeva u Srbiji je problem što mi ne znamo šta hoćemo, nemamo projekte, sve je lepo kada se priča, ali dajte da to stavimo na papir, da vidimo šta je to što treba da se radi, šta ste to zamislili. Energetska efikasnost, normativni akti koje moramo da regulišemo, puno je tema. Još uvek je cena struje niža u odnosu na sve zemlje u okruženju i socijalna kategorija. To znači da ne može da se opravda ulaganje u alternativne izvore energije, energije vetra, vode itd. Moramo da dostignemo nivo kada će se isplatiti da proizvodite struju na način koji obezbeđuje zaštitu životne sredine.
Siguran sam da bilo ko sutra da dođe na čelo ,, Srbijašuma” mora imati tu viziju i ne smemo sebi dozvoliti da ljudi koji su bezidejni  i neće da rade, vode jednu takvu nacionalnu kompaniju. Ja verujem da ko god da dođe mora imati pravu priču i gurati ideju koju smo započeli, dati joj vetar u leđa. Mislim da je to nezaustavljiva priča i da će svi oni koji ne mogu da je prate ispadati iz tog broda koji je krenuo dobrim putem. Srbija je krenula u pravcu savremenog sveta, ukrcali smo se mi na taj brod, iako ima onih koji bacaju sidra, pokušavaju da ga skrenu levo ili desno, mi vidimo svetionike i idemo ka njima.  

U ovom gradu, ali i u Srbiji veliki broj mladih ljudi ima utisak da nemaju nikakve mogućnosti da ostvare sebe, da dobiju šansu.  Ipak, vaš primer je potpuno drugačiji - sa 35 godina ste imenovani za generalnog direktora jednog javnog preduzeća.  Koliko je po vama navedeni stav tačan?

Teško pitanje. Siguran sam da većini mladih ljudi kada bi dali šansu, mnogi bi  bili iznenađeni onim što oni mogu da pruže ovoj zemlji. Međutim, u većini slučajeva ni ti mladi ljudi nisu uradili mnogo toga što zavređuje tu šansu. Ako nemaš inicijativu, ako te niko nije prepoznao ni u jednoj oblasti kojom si se bavio onda je to problem.  Ja ne znam čime se sve nisam bavio, i kroz privatni biznis i kroz inicijativu u nevladinom sektoru  i kroz državni posao. Onda su to neki ljudi videli i rekli - ovaj čovek hoće da radi, uspešan je u onome što radi, hajde da mu pružimo prilku!

Koliko ste se žrtvovali za posao koji radite? Šta ako u političkim podelama dođe do vaše smene?

Jesam se žrtvovao. Porodica mi je ostala u Valjevu, jer sam smatrao da moja deca ovde treba da rastu. I teško je  kada te uglavnom viđaju na televiziji,  kada se otuđite, naviknu da niste tu, pa im neobično kada dođete za vikend. Moje preduzeće je zadržalo radno vreme od 7 do 15 časova, ali direktor radi i u 5 popodne, i u 7 uveče, i u 2 posle ponoći i subotom i nedeljom. Ali ko nije spreman na to, ne treba ni da radi taj posao. Ja sam vojnik ,,Srbijašuma”, pozvali su me da ,,gasim požar” kada je trebalo. To preduzeće mi je dalo vode kad sam bio žedan i hleba kada sam bio gladan i to mora da se poštuje. Vlada Srbije me je postavila,  Vlada Srbije će me i  razrešiti. Samo onaj ko vam nešto da,  ima pravo to i da uzme.


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
BIOSKOP 85 od 7 - 13. novembra 2019.
+OVČICA ŠONE: FARMAGEDON, sinhronizovano 7. i 8. novembar u 17.30h 9. i 10. novembar u 1...
Detaljnije o programu
PREMIJERA FILMA PREMIJERA FILMA "REALNA PRIČA"
VELIKA SALA CENTRA ZA KULTURU VALJEVO14. NOVEMBAR U 18h i 20h   ...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja