Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
SLUŠAJTE I POŠTUJTE PRIVATNOST I POVERLJIVOST
ponedeljak, 10 oktobar 2016 06:59
FOTOSvake godine se Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava 10. oktobra na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje i uz podršku Svetske zdravstvene organizacije.  Poslednjih godina broj samoubistava u Srbiji je u porastu, svake godine blizu 1.400 osoba oduzme sebi život, a psihički problemi smatraju se jednim od glavnih "okidača".  Porodično nasilje, depresija, i crne hronike postale su stvarnost Srbije.  
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja, pokriva "psihološki prvu pomoć" koja se odnosi na osnovnu psihološku podršku od strane ljudi koji se nađu u ulozi pomagača bilo da su zdravstveno osoblje, nastavnici, vatrogasci, radnici u zajednici ili policajci. Uprkos svom imenu, psihološki prva pomoć pokriva psihološku i socijalnu pomoć. Baš kao u sistemu osnovne zdravstvene zaštite koja se sastoji od fizičke prve pomoći, postoji sistem mentalnog zdravlja koji treba da pruži prvu psihološku pomoć u nevolji.  Tim povodom razgovaramo sa kliničkim psihologom, Milenom Sekom Maksimović.
   
Ako uzmemo u obzir da se u Srbiji nedovoljno govori o zaštiti mentalnog zdravlja u zajednici, dolazimo do zaključka da je termin psihološke prve pomoći velika nepoznanica.   Šta on u stvari predstavlja?

To je možda nepoznanica u terminološkom smislu ali u praktičnom se primenjivala mnogo puta u poslednjih nekoliko decenija uzimajući u obzir različite krize kroz koje smo prolazili (krize izazvane ratovima u bivšoj SFRJ, bombardovanje, prirodne katastrofe).

Šta je u stvari psihološka prva pomoć (PPP)? To je proces pružanja humane, podržavajuće pomoći osobama koje su nedavno pretrpele ozbiljan stres. Cilj je da se kroz saosećajan I nenametljiv kontakt napravi procena potreba i problema, obezbedi osećanje sigurnosti i smirenja, da se pomogne ljudima u rešavanju bazičnih životnih potreba, da se pruže informacije, da se uključe u mrežu socijalne podrške, zaštite i preveniraju mogući problemi i štete, da se osnaže uz prepoznavanje njihovih snaga.

Da li se kod nas posvećuje dovoljno pažnje ovom tipu pomoći?

Bez obzira što je bilo dosta pomagača u svim pomenutim dogadjajima, mislim da se ovom tipu podrške ne posvećuje dovoljno pažnje jer nema dovoljno edukacija za profesionalce, volontere i sve druge pomagače koji se uključuju u rad na terenu u kriznim situacijama. Često se smatra da je najvažnija materijalna pomoć, a da je PPP kao i dalja psihosocijalna podrška manje bitna. Moje mišljenje je da ove dve vrste pomoći ljudima u krizi ima jednaku važnost i PPP mora biti deo sveukupne pomoći koju zajednica pruža osobama u krizi. Zato i nije čudo što je ovo tema ovogodišnjeg Svetskog dana mentalnog zdravlja jer je hiljadama  migranata širom sveta upravo ove godine bila neophodna psihološka prva pomoć.

U Srbiji smo se, nažalost, susreli sa razornim zemljotresima, ratovima, velikim poplavama. Nakon poplava radili ste u kolektivnom centru u Obrenovcu i bili ste na čelu psihosocijalnog tima Caritasa Valjevo koji je pružao ovaj vid podrške poplavljenima. Koliko je važan blagovremeni kontakt obučenog osoblja sa osobama koje se nađu u nevolji? Kuće se lako obnove, da li isto važi i za mentalno zdravlje?

Vanredne situacije, u kojima se ljudi nadju, mogu da stvore širok spektar problema i kod pojedinca, porodice,  u lokalnoj zajednici ali i na nivou celog društva. I na svakom pomenutom nivou, vanredna situacija narušava uobičajene odbrambene kapacitete, povećava rizik od različitih problema i ima tendenciju da poveća već postojeće probleme socijalne nejednakosti i nepravde kao što se i kod nas dešavalo tokom najskorijih poplava. Mora se pomenuti da su u vanrednim okolnostima mentalno zdravlje i psihosocijalni problemi izrazito povezani, pogotovu ako su već postojali problemi i socijalne i psihološke prirode kao na primer ekstremno siromaštvo, pripadanje diskriminisanim, marginalizovanim i drugim osetljivim grupama. Naravno, problemi mentalnog zdravlja i psihosocijalni problemi se javljaju i u situacijama razdvajanja porodica, narušenih socijalnih mreža i narušenog opšteg poverenja u društvo, uništenih društvenih objekata i naravno izgubljenih objekata za stanovanje, kao i kod osoba kod kojih su već postojale ozbiljne smetnje mentalnog zdravlja ili zloupotreba supstanci.

Kad se sve ovo uzme u obzir, očito je koliko je bitno obezbediti blagovremenu intervenciju obučenih osoba koji mogu da pruže psihološku prvu pomoć i dalje, psihosocijalnu podršku. Ukoliko se ova vrsta pomoći ne obezbedi, postoji ozbiljna opasnost produbljivanja i psiholoških i socijalnih problema.

FOTO

Svako od nas može da se nađe na mestu nesreće u kojoj su povređeni ljudi. Možemo da budemo radnik zdravstvene zaštite ili komšija koji razgovara sa nekim iz svoje okoline, ko je upravo bio svedok nasilne smrti bliske osobe. Možemo biti volonter u toku elementarne nepogode ili volonter koji pomaže migrantima koji su nedavno stigli u našu zemlju. Da li svako od nas može da savlada osnovne principe psihološke prve pomoći i da pruži podršku ljudima koji su veoma uznemireni? I najvažnije, da li postoji šablon i šta je ono što u takvim situacijama, ne treba reći.

Ako uzmemo u obzir šta psihološka prva pomoć nije nešto što samo profesionalci mogu da rade, nije profesionalno psihološko savetovanje, nije psihijatrijska ili klinička intervencija, nije tzv.psihološki debrifing, nije insistiranje na detaljima i osećanjima vezanim za kritični dogadjaj,  onda možemo da kažemo da psihološku prvu pomoć mogu da pružaju različiti profili pomagača – od profesionalaca koji se bave mentalnim zdravljem, zdravstvenih radnika,  pripadnika civilne zaštite, humanitarnih radnika, nastavnika, pripadnika policije – naravno, pod uslovom da se obuče za PPP.

Smatram da svaki volonter i osoba koja je angažovana na terenu u radu sa ugroženima treba da prodje obuku za PPP da bi se izbegle štete usled pogrešnog pristupa.

Ono što treba znati je da nisu svi ljudi traumatizovani. Ne treba  da se pretpostavlja šta su doživeli, niti da se postavljaju dijagnoze, ne treba da se insistira na patologiji, na slabostima, greškama, ne treba očekivati da se može rešiti svaki problem, ne treba suditi ni jednom postupku, ne treba davati svoje mišljenje već slušati.
 
Treba biti smiren i strpljiv, treba naći mirno mesto za razgovor, treba komunicirati uzimajući u obzir dob, pol i kulturu, dati im do znanja da ih slušate i da poštujete privatnost i poverljivost.... Treba voditi računa o dostojanstvu, sigurnosti i pravima osoba koji su doživeli katastrofu.

Treba voditi računa o merama koje postoje tokom vanredne situacije. Pomagači treba da vode računa o sebi.

Iz ovih nekoliko bazičnih zahteva, jasno je kojiko je psihološka prva pomoć delikatna intervencija i zašto je potrebna obuka za njeno pružanje. 


 

Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Originalni preparati za potenciju
Ugodan smeštaj za vaš duži ili kraći boravak
Originalni preparati za potenciju
Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
„DIPTIH SVETLOSTI I SENKE“ DEJANA BOGOJEVIĆA U GALERIJI NARODNOG MUZEJA VALJEVA
Likovna izložba multimedijalnog umetnika Dejana Bogojevića (1971. Valjevo), DIPTIH SVETLOSTI I SENKE...
Detaljnije o programu
JAVNI MODELARSKI ČAS
Aeroklub Valjevo u četvrtak 13. decembra u 12h u svečanoj sali Tehničke škole organizuje Javni model...
Detaljnije o programu
NARODNI MUZEJ VALJEVO VAS POZIVA NA UMETNIČKI KOLAŽ
Program Tim RothTHE OUTER GODSDrevna multiuniverzumska bića(postavka: Trodimenz...
Detaljnije o programu

 

Da li materijalno lošije živite u odnosu na prošlu godinu?


Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja