Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
BOLEST KOJOJ MOŽEŠ DA KAŽEŠ NE!
nedelja, 16 novembar 2014 23:55
Za narkomaniju ili bolest zavisnosti može da se kaže da je bolest 21. veka. Ona je verovatno jedina bolest koju čovek svojevoljno izabere, svesno ili nesvesno, srljajući ka dnu koje će jednog dana sigurno dotaći. Prema istraživanju udruženja Dobri ljudi rađenom 2007. godine među srednjoškolskom populacijom u Valjevu, alarmantni podaci ukazuju da je prosečna starosna dob u kom mladi prvi put probaju marihuanu nepunih 15 godina, a heroin 16 godina. O ulasku u svet narkomanije i lečenju od bolesti zavisnosti razgovarali smo sa Milenom Maksimović, kliničkim psihologom u Psihijatrijskoj službi Valjevo.

Često se u medijima pojavljuju brojke o broju ljudi koji koriste narkotike, da li postoji približna procena broja heroinskih zavisnika u Valjevu?

Nacionalnim istraživanjem je procenjeno da u Srbiji postoji 30,383 intravenskih korisnika droge starosti izmedju 15-59 godina. Broja osoba, koji uzima druge supstance, je znatno veči.  Ja lično nemam podatke o broju zavisnika u Valjevu, ali je znatno veći nego što se leči u psihijatrijskoj službi Opšte bolnice Valjevo.

Na koji način možemo da utičemo na zavisnike da započnu sa lečenjem?

Osobe, koje su zavisne od psihoaktivnih supstanci, su različito motivisani za promenu, odnosno za prestanak uzimanja supstanci. Njihova motivacija je promenljiva, zavisno od stadijuma promene u kome se nalaze. Kada su još tzv. ’’srećni korisnici’’, oni ne razmišljaju o posledicama, ne brine ih korišćenje supstanci, još uvek smatraju da imaju kontrolu nad uzimanjem. Ako ih druge osobe iz neposrednog okruženja upozoravaju, uglavnom te primedbe ignorišu, jer još primećuju pozitivne strane korišćenja supstanci. I naravno, nastavljaju dalje za uzimanjem.
Ali sa razvojem zavisnosti, počinju da osećaju i negativne efekte korišćenja droge, pa počinju i o njima da razmišljaju. Oni i ’’žele i ne žele’’ da se promene. Sa jedne strane je način njihovog života, uzbudjenje, druženje sa drugim korisnicima droge, a sa druge strane, već osećaju posledice – zakonske, porodične, zdravstvene, lične. Zbog toga i postoji ova ambivalencija prestati ili ne,  što unosi uznemirenost kod njih.
Ako se u tom trenutku jave u zdravstvenu ustanovu po savet ili neku drugu vrstu pomoći, treba iskoristiti taj trenutak i na pravi način ih motivisati da krenu sa lečenjem.
Znači, ako zavisnik ne počinje sa lečenjem, nije zato što on to ne želi, već zato što se nije još suočio dovoljno sa negativnim aspektima korišćenja supstanci odnosno još je u ranoj fazi promene.

Milena Maksimovic


Da li može da se definiše zajednička crta ličnosti osoba koje krenu putem narkomanije? Šta je najveći uzrok tome? Siromaštvo, loša informisanost o posledicama, dosada, zabluda da se to meni ne može dogoditi?

Sve pomenuto može biti razlog početka uzimanja supstanci. Pritisak grupe vršnjaka, potreba da se bude prihvaćen, potreba da se eksperimentiše i istraži nešto nepoznato, naravno i zabluda da se uzimanje supstanci može kontrolisati, kao i neznanje i korisnika supstanci ali i njihovih roditelja. Nekada, mladi pokušavaju da redukuju stres, nesigurnost ili izgrade samopoštovanje uz pomoć supstanci, što ukazuje na psihološke probleme koji traju duži vremenski period i mogu da uzrokuju kontinuiranu upotrebu droga ali i drugih supstanci (alkohola, tableta). Neke studije iz Amerike pokazuju npr. da 28% od ispitanog uzorka zavisnika, ima problem sa anksioznošću, 26% boluju i od depresije itd što takodje može da bude jedan od razloga početka uzimanja droge ali može da postoji kod osoba kao paralelna dijagnoza. Mišljenja sam da i siromaštvo i bogatstvo mogu da budu jedan od faktora koji doprinose ili su odgovorni za početke uzimanja droge. Ono što je činjenica je da je droga dostupna na ulicama, vrlo lako se mogu naći dileri i mesta gde se ona kupuje.
A stalna dugotrajna upotreba droga neminovno vodi u siromaštvo.

Koji je to ključni faktor koji utiče na izlečenje?


Bolesti zavisnosti su složen poremećaj sa višestrukim uzrocima, i veoma složenim i brojnim posledicama. Zato je i tretman veoma složen proces pa zavisnik teško može da  izadje iz ovog problema bez podrške porodice ali i drugih institucija u gradu. Zato se u praksi i govori o unapredjenju sveobuhvatnog tretmana bolesti zavisnosti i održivog oporavka. Bez toga nema dugotrajne apstinencije.
Za početak je bitno da se dobro uradi motivacija zavisnika za lečenje i odmah ga ukjučiti u proces detoksikacije i potom u druge oblike lečenja. Uspeh u ovoj fazi dosta zavisi od profesionalaca koji se bave bolestima zavisnosti. Ukoliko nemaju moralistički pristup a pružaju odgovore, izbore, savetuju, pokazuju empatiju, zajednički definišu ciljeve,  mnogo su veće šanse da osoba ostane u programu lečenja.

Ne postoji recept za uspešno vaspitavanje dece ne bi li izbegla svet narkomanije, ali šta biste poručili roditeljima na koji način da vaspitavaju ili edukuju svoju decu? Pogotovu što su danas deca verovatno edukovanija o narkomaniji no sami roditelji.


Deca, koja znaju o drogama više nego roditelji, su već odrasla deca.  Sa edukacijom i prevencijom treba početi mnogo ranije. Roditelji treba na prvom mestu da se bave decom i porodicom, da izgradjuju porodične rituale, sistem vrednosti. Treba sa decom da imaju jasnu i otvorenu komunikaciju koja će olakšati i socijalne relacije dece u grupama vršnjaka, školi itd. Kada deca već počinju da se uključuju u socijalne aktivnosti sa vršnjacima, poželjno je upoznati drugove i drugarice svoje dece, pozivati ih u kuću, na večeru, kolače i na taj način stvoriti prijatnu atmosferu i za svoje dete i za drugu decu. Upoznavanje i roditelja drugova svoje dece olakšava postavljanje pravila i deljenje iskustva sa drugim roditeljima vezano za izlaske i vraćanja kući, konzumiranje alkohola prilikom proslava rodjendana, na žurkama, kontrole roditelja itd.
Takodje je jako bitno  promovisati „zdrave“ aktivnosti i na taj način sprečiti dosadu. Roditelji mogu zajedno da organizuju za svoju decu i njhove drugare  različite aktivnosti u prirodi, da ih usmeravaju na razne sekcije (umetničke, sportske, muzičke, foto...). Bavljenje različitim aktivnostima, smanjuje šansu za pritisak društva za eksperimentisanje sa supstancama. Treba definisati i pravila vezana za alkohol (vožnja sa osoboma koja su pila, žurke i proslave dece bez alkohola...)..
Potrebno je da roditelji budu pozitivan primer za svoju decu. Nije poželjno kritikovati decu za piće, a sam roditelj konzumira alkohol.
Roditelji treba da se edukuju i o drogama i alkoholu, i o tome prodiskutovati sa celom porodicom.Važno je biti informisan, naučiti prepoznati nekoga ko uzima drogu i ako se to desi u porodici, znati šta dalje uraditi.  


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu
PRIČE IZ NEZABORAVA PRIČE IZ NEZABORAVA
Pozivamo Vas na promociju knjige "Priče iz nezaborava" arhimandrita Alekseja Bogićevića, koja će bit...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 21 - 27. novembra 2019.
 ZALEĐENO KRALJEVSTVO 2, 3D sinhronizovano 21. i 22. novembar u 17.30h 23. i 24. n...
Detaljnije o programu
6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI” 6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI”
Šesto izdanje festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod s...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja