Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr
POZORIŠTE PO MERI VALJEVA
sreda, 28 mart 2007 02:54
pozoriste Inicijativa da se u Valjevu formira profesionalno pozorište nije nova. Prošle godine u avgustu mesecu u reviji „Kolubara“ broj 148 (možete pronaći na web sajtu www.kolubara.info ) između ostalog, obrazložena je spiskom od preko 50 Valjevaca glumaca, dramaturga, režisera, montažera, kao i studenata FDU i srodnih fakulteta. Neki od njih žive u Valjevu, drugi se rado vraćaju. Mlade generacije glumaca neprestano naviru, a Ćiša Trifunović već tradicionalno radi sa ovom decom tako uspešno, da nas svake godine obraduje neki novi student FDU, novosadske ili BK akademije, ponikao na valjevskim „daskama koje život znače“.
O tradiciji valjevskog pozorišta suvišno je pisati. Profesionalno je ugašeno 1956.godine, ali AP „Abrašević“, zatim „Mala scena“, OSA, Teatar Nove forme, te Dramski studio valjevske gimnazije i mnogi drugi su bez sumnje svojim rezultatima dokazali da pozorište u Valjevu neće i ne sme nestati. O valjevskoj publici čulo je se mnogo lepih reči od onih koji su pred njom nastupali, a velika je zasluga valjevske gimnazije što mladu publiku iz godine u godinu gaji, neguje. Ne smeju se zaboraviti ni druge škole i njihov trud da mladim generacijama prenesu ljubav prema pozorištu i kulturi uopšte.

Tribina „Valja li Valjevu da namerava pozorište po meri Valjeva“  je logičan nastavak ove inicijative. Njeni učesnici su ukazali na mnoge probleme koji stoje na putu realizaciji koncepta profesionalnog pozorišta: Tradicionalno katastrofalan odnos lokalnih vlasti prema kulturi uopšte. Loš izbor rukovodećih kadrova ključnih institucija za ovu temu, koji se biraju isključivo po stranačkoj pripadnosti, bez potrebnih referenci, znanja i sposobnosti. Zastareo mehanizam funkcionisanja institucija, trom i preterano glomazan činovnički aparat, ograničene slobode i ovlašćenja urednika programa. Nedostatak sredstava za programske delatnosti institucija, sa jedne strane, i veliki finansijski izdaci za pokrivanje plata zaposlenih sa malim radnim učinkom, sa druge strane. Nerešena imovinska pitanja, neadekvatne sistematizacije rada, ograničeni finansijski resursi, loši i nedovoljno transparentni mehanizmi dodele sredstava.Neiskorišćenost kapaciteta Doma kulture i Doma omladine, nezavršeni investicioni projekti. Neprilagođenost institucija kulture specifičnostima društva u tranziciji. Slaba komunikacija i saradnja između institucija kulture, kao i sa samim osnivačem lokalnom samoupravom. Nedostatak podrške individualnim projektima i autističnost institucija. Odsustvo bilo kakve kulturne strategije na nivou grada i planskog razvoja institucija kulture itd.

Osim toga, problem je i nedovoljno artikulisan stav zaljubljenika u pozorište. Izražen individualizam umetnika i drugih aktera kulturnog života, kao prepreka efikasnom organizovanju i sprovođenju bilo koje konkretne inicijative. Neralno je očekivati da će neko izvan pozorišnog kruga, pre svega političke strukture, kadar ponuditi kvalitetna rešenja, te je neophodno da ona poteknu baš iz ovog kruga ljudi. To traži da se definiše realna koncepcija, kako i sam naslov tribine kaže, pozorišta po meri Valjeva. Šta to znači? Mora se jasno i argumentovano ustanoviti koji koncept odgovara ovoj sredini. Profesionalno, poluprofesionalno pozorište ili, pak,  pozorišna delatnost koja se zasniva na profesionalnim projektima realizovanim u okviru već postojećih institucija. Treba imati na umu da i Dom kulture i Omladinski centar i Abrašević imaju definisanu statutom pozorišnu deltanost kao jednu od osnovnih. Moraju se definisati načini finansiranja od strane osnivača, uspostaviti metodi kontrole i transparentnost dodele sredstava. Takođe, neophodno je uporediti iskustva drugih opština i pronaći adekvatne primere koji se mogu implementirati delom ili u celini u ovu sredinu. Kulturno prosvetna zajednica Valjeva ima nameru da u ovom pravcu nastavi započete aktivnosti, ali bez šire podrške pojedinaca, institucija i medija ovo će ostati samo izolovani pokušaji da se pronađu kvalitetna rešenja i nametnu političkim strukturama. Jasno je da javnost mora uzeti učešće u kreiranju kulturne strategije ovog grada, kao i da jedino javnost ima snagu da političke strukture natera da pitanja kulture shvate kao pitanja od izuzetnog značaja za Valjevo.Ovo je mukotrpan posao, a portal ugradu.info je idealno mesto da se razvije kvalitetna diskusija na sve gore navedene teme.

Dakle, valja li Valjevu pozorište po meri Valjeva? I koja je to mera?


Email Drucken Favoriten Twitter Facebook Stumbleupon Digg Technorati blogger google YahooWebSzenario
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja