Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

MUZIKA

Roger Waters u Beogradskoj Areni

Objavljen od Davor
Davor
Davor još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na utorak, 17 septembar 2013
in MUZIKA 14 Komentara

Ne znam tacno kad sam poceo da slusam Pink Floyd ali sam verovatno kao i vecina ljudi na planeti cuo "Ciglu u zidu" , tj.onaj prepoznatljiv deo, pa jos kao klinac. Otprilike kao i sa Dire Straitsom i za mene antologijskim pitanjem upucenim mom Ocu :”Tata sta je ovo? Ko ovo svira” ista matrica se pojavljuje i sa Pink Floydom. Pre mozda 13-14 godina, gledao sam neku emisiju na SOS kanalu o Himalajima i istrazivanju Maunt Everesta. Zanimljiva emisija sa fantasticnim snimcima Himalaja iz vazduha uz nekako “tezak” glas novinara a muzika…??? U jednom trenutku glas novinara i slika masiva se ubacuju u pocetne taktove pesme koju tad nisam znao. Pesme ? Hm…nije to pesma…to je nesto sto je u meni u tom moment izazvalo nadrazaj poznat kao jezenje koje krece, kad je pravo od kicme pa na sve strane tela. Namerno sam napisao da se slika ubacuje u muziku jer sam sa prvim zvukom klavijature Richarda Wrighta, zaboravio na prilog o planini i sva cula prebacio na muziku….Auuuuu….secam se tog momenta i ne izmisljam. Otac tada nailazi i kaze…”Pink Floyd”…ja ga gledam…Mrstim obrve…”Pink Floyd?”.” Da…ne znam kako se tacno zove pesma…dijamant se pominje”. Eh, tad nije bilo interneta pa da “izguglam”. Prolazi prilog a ja jos pod utiskom. Kako sad da nadjem pesmu? Najbolje da pogledam ima li u plocama Pink Floyd. Tata kaze da je imao ali da ne zna gde su. Joj bre tata, kako mozes tako da das nekome a da ne znas kome si dao. Jos sam i ljut. Tako si dao i “Made in Japan” pa taj neko mudro cuti preko 20 godina. A onda se setim da imam jednu enciklopediju takodje ocevu, koju je on kupio daleke ’78.godine. Medjutim, kuca se radi, knjige po kutijama jos ne rasporedjene u biblioteci i nije bilo nacina da dodjem do Rock Enciklopedije. Skoro svaki dan sam po nekoliko puta prebacivao na SOS kanal ne bi li uhvatio eventualnu reprizu emisije o Himalajima. Otac se zbog sveukupne situacije u kojoj je prinudjen da “voli ono sto svira” a ne “svira ono sto voli” nije ni setio Rock Enciklopedije tako da ta knjiga u moje ruke dolazi kasnije. Trazim Pink Floyd i vidim da je u knjizi napisano poprilicno o samoj grupi koja je te ’78 godine bila planetarno popularna. Ima diskografija, ima pesama ali nema nigde dijamanta. Prolazi vreme, meni pesma negde u svesti ali nikako da je cujem. Tata je odsvira ali ne znamo kako se zove. Onda pocinje era rezanja muzike na CD i odlazim kod drugara koji je imao nekoliko hiljada pesama na kompjuteru. Pita me sta da nareze…”Sta imas od Pink Floyda u audio forumatu”. Ja uzimam papiric da napisem pesme kad pesma broj 14…”Shine on you crazy diamond”. To je TO. Nema sta drugo da bude. Jedva sam cekao da dodjem kuci ida pustim disk. Dolazim kuci, uzimam diskmen koji je povezan na pojacalo, pustam pesmu br. 14…i opet isti osecaj. Jeza koja prolazi kroz telo…Taj disk imam i dan danas i na njemu pise datum 25.02.2002.god.

Kao i svaki mladi covek koji trazi svoj put u zivotu, nailazim na razlicite zanrove muzike. Nesto mi se svidja, nesto ne,nesto mi ostane u uhu, nesto brzo zaboravim…Pre desetak godina nije bilo kao danas, jer se do informacija dolazilo na znatno tezi nacin. Danas je dovoljno otvoriti gugl,wikipediju i pronaci sve detalje vezane za muziku. Koliko je bilo tesko snimiti neku pesmu sa radija svedoce generacije koje su slusajuci Radio 202 , do duboko u noc imali spemnu kasetu da kad zeljena pesma naidje, samo se na kasetofonu pritisne dugme REC. Ja sam npr.bio srecan kao malo dete kada sam od tatine tetke uzeo jedan portabl gramofon za koji sam mislio da moze da “svira” samo singlice jer je prostor za ploce bio upravo te velicine, samo za singlice. Medjutim kad sam saznao da na njemu mogu da se pustaju i LP ploce…auuuu….srece. Nema veze sto je to mono zvuk i sto je jacina zvuka ogranicena.

Godine prolaze i dolazi vreme da krenem na fakultet. Imao sam veliku srecu da kao brucos zivim u ulici Vojvode Putnika 44 u Kragujevcu , u potkrovlju velike kuce koja je vazila za privatni studentski dom. Koliko je taj prvi momenat upoznavanja sa docimerima bitan znaju oni koji su ziveli u slicinim uslovima. Ekipu u toj kuci, da sam birao ne bih bolje izbirao. Vecina njih se amaterski bave muzikom ali pravo je zadovoljstvo naci nekog slicnog sebi, pustiti muziku i uzivati. Raspravljati o R’n Roll-u , tumaciti tekstove , proslaviti polozene ispite, uslove za narednu godinu…Tu se ponovo pojavljuje moj CD narezan nesto ranije, jedan samostalni the best of Pink Floyd…

Onda se selim iz tog doma u privatnu kucu gde mi cimer postaje kolega sa faksa.”E moj brate. Lako cemo mi dat’ patologiju i internu ali ko ce posle cio zivot ustajat’ u sedam sati. A neee ja cu samo radit’ dezurstva”. Covek sa kojim sam narednih godina delio sobu,jedna Crnogorska ljudina. Moze se reci da smo jedan drugom pomagali u formiranju ukusa. Vlado dobije pare na kladionici i kupi boxset Azre, pa onda picimo album po album. Pa tumacimo sve redom. Onda ja dobijem studentski kredit pa kupim boxset Dugmica, pa i to uporedjujemo i jednostavno, trazimo kvalitetnu muziku koja nam odgovara. U to naravno spada i Pink Floyd. Slusamo moj sada vec legendarni CD a onda Vlado narezuje malo manje poznatije albume. Tu smo recimo imali “razlaz” jer je on vise preferirao pocetke Pink Floyda i Sid Bareta, a ja sam vise voleo konceptualne albume koje je kao glavi autor potpisivao Roger Waters. Ta cetiti albuma i dan danas volim i slusam stalno. Ne moze covek bas sve da razume u momentu kada prvi put dolazi u kontakt sa tom stvari jer se neke price i slike otvaraju nesto kasnije. Jedno vreme sam samo forsirao “Wish you were here” zbog “Shine on you crazy diamond” i legendarnih prica sa snimanja ovog albuma a i Vlado ga je voleo zbog Bareta kojem je album i posvecen. Pa onda nezaobilazni “The Wall” pa “Dark side of the moon” i “Animals”. Nekako mi je ovaj zadnji najbolje legao , kada sam polozio Internu medicinu. Taj album se uklopio sa Pekicevom “Atlantidom” koju sam procitao u dahu a u pauzama citanja slusao bih album i sve tako. Sama prica o grupi Pink Floyd je kao i u svakom mega popularnom muzickom bendu, puna misterije, malo poznatih detalja i cudnog odnosa Watersa sa ostalim clanovima grupe. Ne ulazim u to ko je kriv za njihov rastanak ali mislim da se ona deviza “Azra to sam ja” poklapa sa cinjenicom “Pink Floyd je Roger Waters” ( barem na ova cetiri meni omiljena albuma). Jedan od osnivaca grupe basista Roger Waters napusta Pink Floyd i krece u samostalnu karijeru, izvodeci pesme koje je snimio sa grupom i izdajuci sopstvene albume. Te albume nisam nikada slusao celokupne a izdvojio bih evo npr. pesme “Radio Waves” i “Home” sa albuma “Radio K.A.O.S” i pesmu “Amused to death” sa istiomenog albuma.

2011.godineRodger Waters krece u evropsku turneju i na zvanicnom sajtu vidim da nema Beograda. Hm….pa sto nema??? Ali….ima Zagreb. Cujem se sa Ivicom, a on ce:”Nemoj slucajno da si dosao a da se nisi javio. Cekacu te na Bajakovu”. Vlade ? Idemo li? Hocemo nas dvojica ali se “opet iznenada pojavljuje mora nasih zivota”. Treba nam barem po 200 eura da odemo u Zagreb. Ne vredi…nemam a nema ni cimer…Jbga, idemo dalje a ostaje nam nada da ce mozda nekad Waters doci u Beograd…

Godinu dana kasnije, citam na netu i ne mogu da verujem. Dolazi. Cekaj , polako, saberi se Davore. Krajem 2012.godine Waters izbacuje datume zakazanih koncerata i vidim 1.09.2013.godine…USCE Beograd. Toooo….konacno…Pa jos Usce. Auu kakav ce to koncert da bude. Vidim da imam dovoljno vremena da skupim novac i da ne razmisljam o toj finsansijskoj strani. Kad covek ima zelju i ima novac da sebi ispuni neki cef, onda bez mnogo razmisljanja taj cef treba ispuniti. I pored imanja novca da kupim kartu na vreme, ja sam docekao 5 dana pred koncert a da kartu nisam kupio. Sada se pojavljuje i taj finansisjki problem jer onda sam imao pare a sad ih pa bas i nemam. Medjutim, kao da se pojavljuje andjeo koji mi kaze:”Davore…jesi li ti normalan? Skupi i poslednji dinar i kupi kartu”. Tako sam i uradio. Nesto pozajmio, nesto svoje…otisao u Lagunu i kupio kartu. Kada sam ranije isao u Arenu, uvek sam bio u parteru, blizu muzicara a sada za promenu idem na tribune na onaj zadnji prsten. Jesam se malo razocarao kad sam video da je concert prebacen sa Usca u Arenu i to zbog naseg organizatora iako je ovo “Open air tour”. Roger je mogao jednostavno da otkaze koncert i da kaze da nema nameru da svira u zatvorenom prostoru jer je dogovor bio za Usce. Nasi slepci mogu da obezbede nekima tamo prostor na Uscu a za jednog Watersa ne moze. Jbga… Ispred arene guzva. Mladi, matori, srednjih godina, stranci iz zemalja iz okruzenja. Nalazim se sa kolegom i njegovim bratom, popricali i ja ulazim prvi. Na ulazu guzva, sporo se ucitavaju karte i ne mogu Srbi bez problema. Da li je sistem bio spor ili nas narod nije naucen da na koncerte dolazi na vreme, ne bitno, dok svi nisu usli i dok koncert nije poceo, proslo je oko 20 minuta od planiranog pocetka. Pored mene sedaju otac i sin. Otac…tu oko cetrdeset a deckic oko 10-11 godina. Spektakl pocinje… Malo je reci da je pocetak spektakularan…Citat iz filma “Spartak”( 1960 ) odnosno govor koji u filmu nakon poraza Spartakove vojske drzi rimski vojnik koji poziva robove da odaju Spartaka…”I’am Spartacus…I’am Spartacus…" Zatim krece melodija na trubi (“Outside the Wall) a onda scena se “pali” i krece vatromet u ritmu “In the Flesh”…Gledam i ne znam na sta da se fokusiram. Na pirotehniku, na muziku na Rogera koji se pojavljuje u crnom koznom kaputu…ma na sve. Sve usmeravam ka sceni. Na kraju prve pesme skoro iznad moje glave pojavljuje se avion koji u brisucem padu udara u zid…Osecaj je neverovatan…Druga pesma u sporijem ritmu “The thin ice” i iza muzicara na kruznom ekranu se pojavljuju slike poginulih ljudi u ratovima od II Sv.rata na ovamo. Zid…zaboravih zid. Ranije sam slusao price da se u toku koncerta pravi zid, pa sam radoznalo citao o produkciji celog koncerta koji je izveden i 1990.godine u Berlinu nakon pada Berlinskog zida ( nas Zoran Djordjevic je tada bio u Belinu, pa evo Zoki, napisi neki komentar). I zaista se zid gradi. Od kutija koje su tokom celog koncerta cine veliki ekran…verovatno najveci koji sam ikada video. Na zidu se smenjuju grafiti, poruke,slike…Pojavljuje se maskota profesora koji ima zadatak da “muci” decu a deca iz beogradskog “Prihvatilista” pevaju cuveni refren pesme “Another Brick in the Wall”. Posle verovatno najpoznatije pesme sa albuma “The Wall” , Roger pozdravlja publiku na poprilicno cistom srpskom. Zahvaljuje se deci koja su bila na sceni , zahvaljuje se publici i drzi kratak govor i malo simpaticno se muci da kaze “Hvala” :D. Zatim sam svira pesmu “Mother”. Napominjem da sam ja na poprilicno udaljen od bine ali ozvucenje je izuzetno mocno i jacina zvuka je ista na par metara od bine i na trecem nivou tribina…. Odusevljen sam jer nijednog trenutka nemam osecaj da sam daleko, nego kao da svira tu ispred mene. Sa “Zida” najvise volim dve pesme. Prva je “Hey you” a druga “Comfortably numb”. Cekam da te pesme dodju na red… Posto je “Hey You” prva nakon krace pauze dok se set ne namesti uzimam telefon da ovekovecim “Zid”. A onda krece…”Hey you.. out there in the cold…Getting lonely, getting old…can you feel me Hey you…standing in the aisles…with itchy feet and fading smiles, can you feel me…Hey you… don't help them to bury the light…don't give in without a fight”. Uh…Pesma koja verovatno ima najjaci tekst na celom albumu. Toliko poruka, toliko istine u tih par minuta a sve ukombinovano sa fantasticnom muzikom…nemam reci…i to sve napisano daleke 1979.godine. To je ono sto tadasnju muziku odvaja od onoga sto se danas pise. Mnogo puta sam razmisljao o tome, da li je sve kvalitetno vec napisano ? Da li sve sto vredi vec iskomponovano ? Da li to sto su ljudi SVIRALI tada moze da se poredi sa zvukom koji DJ pravi i da li je i to muzika ? Odgovore cuvam za sebe. Tokom izvodjenja “Hey You” muzicari i Waters se ne vide vec je ispred publike samo ZID. Da li ce biti “to higih”? “Nobady home” i Roger se pojavljuje u “Zid”-u u spavacoj sobi. Onda kompozicija “Vera” …koju prate potresne slike sastanka dece sa ocevima koji se vracaju iz rata. Roger Waters, svog oca nije docekao…”Bring the Boys back Home”...takodje pesma pracena animacijom na zidu, slike iz rata, slike dece koja dolaze iz ratnih podrucja….A onda krece “Comfortably Numb” moja druga ili prva omiljena pesma…ko ce ga znati. Gledao sam klip sa koncerta iz Londonske O2 Arene kada se u toku ove pesme na Zidu pojavio David Gilmour. Toliko godina su radili zajedno, stvarali, pa se posvadjali pa se onda skupili za Live 8 i tada je publika u transu, odusevljeno pozdravila legendarnog gitaristu i ne manje vaznog clana Pink Floyda. Znam da se ovde nece pojaviti ali zamislicu da David svira gitaru…da Nick Mason svira bubnjeve, da Richard Wright svira klavijature...Zamislicu da je tamo neka godina i da je neko drugo vreme…Da sam rodjen pre nego sto sam rodjen , da sam imao prilike da uzivam u pravom Pink Flouydu i ostalim grupama…zamisljam, jer samo to i mogu. Sto bi rekao moj prijatelj Drazan Gunjaca:”Snovi nemaju cjenu…njih nam niko ne moze oduzeti”…eh Drazane da znas koliko si u pravu… Pesma se zavrsava a ja odbijam da se vratim i stvarnost. Ljudi tapsu, decak pored mene vristi, tapse…mislim u sebi :”Mali…na pravom si putu…svaka ti cast”…. U tom momentu je sto se mene tice, koncert mogao da bude zavrsen….Sto se tice emocija, mislim da sam ih za to vece doveo do vrhunca. Koliko sam srecan sto sam tu i sto sam deo ove price…Polako se emocije stisavaju ali Roger ne misli tako…”Run Like Hell”…obara sa nogu. U toj pesmi definitvno vidim moc cele produkcije i tehnoloskog napretka civilizacije. Kakve zamisili je ovaj covek imao pre 35 godina pa je cekao toliko da moze da ispuni sve sto hoce. Da publici pruzi jedan “multimedijalni performans” koji malo koncerata moze. Da, oticicu ponovo… Koncert se polako privodi kraju i sam kraj albuma je specifican jer ako uzmemo da konceptalni album ima svoj pocetak, vrhunac i kraj onda je Roger Waters kraj vise prepustio melodicnoj recitaciji i filmu koji prati kraj. Da li je tako zamisljao kada je pisao ne znam. Uglavnom se sve uklopilo u produkciju koja je bila moguca tek od 2000.godine pa naovamo. Zid se na kraju…rusi…Da li je tako i u zivotu? Da li svi mi imamo odbrambene zidove i neke ljude, price, dogadjaje, mrznju, ljubav….pustamo unutar nas samih a neke ostavljamo van zidova ? Ako hoces udji, pustam te… Kada se koncert zavrsio prva stvar koju sam pomislio bila je da je velika steta odgledati ovaj spektakl samo jednom u zivotu. Da nisam otisao ne bih ni znao sta sam propustio ovako znam sta mogu ponovo da ocekujem i zelim da sledeci put bude na otvorenom. Rogere…Znam da nikada ovaj blog nece doci do tebe ali hvala ti za sve sto si napisao u zivotu i sto si UMETNIK koji se retko radja. I za kraj…"....we came in?" i "Isn't this where...."….krug koji se zatvorio i ponovo otvorio….

Za "Azru" i "Dzonija"

Objavljen od Davor
Davor
Davor još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na petak, 09 mart 2012
in MUZIKA 5 Komentara
“Odem do Jugotona da uzmem novi album Bijelog Dugmeta koje se iz “pastirskog roka” pokusavalo prebaciti na Novi Val.U prodavnici iza Narcisa cika Zdravko mi kaze... ”Uzmi poslusaj i ovo”... ”Ali ja nemam novca za obe ploce”... ”Samo ti uzmi ako ti se ne bude svidelo vratices”. Odlazim kuci noseci “Doziveti stotu” i LP nepoznate “Azre”.Posle prvog slusanja otkidam uz Azru i prepoznajem do tada ne vidjenu energiju u coveku koji potpisuje ceo album a zove se Branimir Stulic.Kakvi Dugmici...oni su mala beba za ove Zagrepcane...” Secam se kako mi je prijatelj Zoran ispricao svoj prvi susret sa Azrom.Ja sam tek zaceprkao Dzonija i njegove tekstove i preslusavao sam polako album po album.Od o...
Ključne reči: Nema ključnih reči

Joe Zawinul (7. Jul , 1932 / 11. Septembar , 2007)

Objavljen od Egon
Egon
Egon još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na četvrtak, 07 jul 2011
in MUZIKA 0 Komentara
http://www.youtube.com/watch?v=QKZcGAq5kKs...
Ključne reči: Nema ključnih reči

Mike Stern (10. Januar 1953.)

Objavljen od Egon
Egon
Egon još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na ponedeljak, 10 januar 2011
in MUZIKA 0 Komentara
Ključne reči: Nema ključnih reči

John Scofield, December 26, 1951

Objavljen od Egon
Egon
Egon još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na nedelja, 26 decembar 2010
in MUZIKA 0 Komentara

Najveci zivi jazz gitarista, covek koji nije snimio blues album jer smatra da bi to bilo svetogrdje prema Stevie Ray Vaughan-u, osamdesetih je bio clan benda Miles-a Davis-a i zajedno sa njim uneo inovacije u smislu upliva funk i rock zvuka u jazz.

 


Ključne reči: Nema ključnih reči

 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
PREMIJERA FILMA PREMIJERA FILMA "REALNA PRIČA"
VELIKA SALA CENTRA ZA KULTURU VALJEVO14. NOVEMBAR U 18h i 20h   ...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja