U školama,institucijama, preduzećima, radnjama, kafićima i onako od jutros dobranopraznima, očekuje se rana evakuacija negde oko ručka. Danas u slavu Boga iSvetog Nikole, pola Srbije slavi, a ona druga polovina se kod prve prejeda,napija, povrća, i prebira po beskrajnom ešalonu dnevno političkih tema- da lije Šešelj, zvani Vojvoda, izgubio svoj  prepoznatljivpodvaljak, da li će Palma biti mimistar turizma, da li će Čeda legalizovatimarihuanu u Srbiji, da li će Koštunica prodati Kosovo ili će ga džabedati...Iznurene domaćice s mirisom pržene ribe u kosi, obigravaju oko krcatihstolava, iznoseći tone sitnih kolačića, da narod vidi kako je sama mesila, danije ona kao komšinica Mileva da kupi u radnji. Opijeni vinom, nacionalnomeuforijom, bliskim kontaktom treće vrste sa najpoznatijim srpskim svecemnebeski narod daje sebi oduška...Na trulom zapadu to ga nema, jer tamo ljudiveruju u formulu- da bi imao da jedeš- moraš da zaradiš, da bi zaradio-moraš daradiš, što znači da ne možeš da slaviš 22 verska praznika, plus Novu godinu, 1.maj, Dan državnosti, ustavnosti i 8. mart...

Ako baš želite daznate, ne idem na slavu. Ni na jednu od 666 na koje sam pozvana. Kad mi je doBoga, Svetog Nikole i ostale družine odem u crkvu, ili još češće na vrh nekogbrda. A kad mi je do Srbovanja, sakrijem se pod jorgan i čekam da me prođe.