Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

POTRAGA ZA SLOVOM

Objavljen od ObradVucen
ObradVucen
ObradVucen još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na subota, 06 maj 2017
in KULTURA 1 Komentarit



Uoči ovog zadnjeg kijameta, građanskog rata, gledam sve se uskovitlalo. U nekakvoj dokolici, listam nekakve moje papire i kako god okrenem, gledam nedosatje mi jedno slovo u imenu. Ovi moji to do sada nisu ni gledali, ni zagledali,  jer jedno slovo u dve-tri reči i ne predstavlja veliki manjak, makar za njih. Jedni me oslovljavali ovako, drugi onako, na kraju svima bude jasno o kom se radi. U ostalom nikakva od važnosti ličnost, da bi mogao zasmetati nekom, bilo ovako ili onako.
Gledam ja u te moje papire i malo malo oko mi zapne za to jedno slovo, da se moram i zabrinuti i priupitati, makar samog sebe. Ovi novi, kad zavladaju i sve uzmu u svoje ruke i dlaku u jajetu ima da traže. Kako da ne  upitaju za to prokleto slovo, zaključih. Posebno se zabrinuh, kad u sređivanju nekakvih dokumenata, iz čista mira, upisaše me na dva mesta. Nije to meni, ruku na srce toliko ni smetalo i zbog toga što u suštini  i nisam nekakav sitničar. Ali kad uzeše jedan onaj papir pa poviču, e ti nisi taj. Uzmu li onaj drugi, ni na osnovu njega nisam ja, ja.
Ne brinu se ovi zbog toga, baš to in i odgovara, da me kako obrišu i to iz jednog i drugog, a i ovako vidim smetam im. Malo, malo poviču, idi brate tamo pa se zovi kako hoćeš i želiš. Odmah pomislih, a šta ako ovi tamo, kako kažu, moji, ne uzvrate, druškane moj nisi ti taj, mi smo se tebe davno odrekli, dok smo te šutnuli tamo da ideš po potrebi službe, kasno se sad kajati. Vidim i ja, ako bi se i odlučio da postupim na osnovu ovog, što mi ovi ovde stalno govore, idi tamo tvojima. Kod tih mojih, mogu dobiti privilegiju da budem izbeglica i da me puknu u nekakav kolektivni centar, ali za uvek.
Ako je to moje nagađanje i predviđanje bilo i mudro i dalekosežno, a to nikako bez otvorene sile ne bi, onda sam morao što pre, dovesti u red  ta slova i ako je u pitanju, kako rekoh, bilo obično slovo, samo jedno jedino ono slovce, bez ikakvih onih kuka i veriga, iznad ili u samom njemu.
Elem, brinem jedan dan pa još jedan ali i kad narednih nekoliko, a vidim kuva se na očigled  svih, komšija preko puta pronese nekakvu puščerinu, čak i hvali se zbog toga i to javno u sred, kako rekoh bela dana. Shvatih, vrag odneo šalu. Pomislih kad bi mogao da se negde zaturim ili to vražaije slovo zamenim drugim, makar kineskim i tako da postanem novi čovek. Opet ću, u papirima makar kako, kad ne mogu ovako kao moj komšija, stan i njegov i moj, deli ih samo nekoliko metara. Ja se reših moje puške, a sad da trpam na leđa drugu, težu, ne mogu pa makar ono što onda rekoh i izgovorih i bila istina, kad me moji šutnuše po potrebi službe, sve je to moja domovina, a eto i budala vidi da nije.
Šta odlučiti, opet ću sam sebi, a kome bi drugom, kad  me ne sluša niko. Možda, pomislih, onako tajno poveriti vlastitoj ženi, poverovaće, moja je makar na osnovu onih papira.
Ugrabih pogodan trenutak, kad je bila malo govorljivija, pa ću;
- Ja bi ženo do mog sela. Znaš to ti je tamo, počeh, a nikada da ode da vidi, ni selo ni onu njivu na kojoj ugledah svet, u oči Svetog Preobraženja Gospodnjeg. Jest da odavno tamo nema ni kuće ni kućišta, nema ni onog dedinog hrasta pa ni dvorišta ali moram po to slovo i to tamo kod onog čove, što vodi one knjige.
- Ni govora, povika, da još čestito sve i ne izgovorih do kraja i odmah dodade, jest pa da me ostaviš ovima ovde, sad kad je najgore, a ti zdimiš tamo tvojima, zbog samo jednog slova. Ni govora, uzvrati oštro.
- Ali ženo kako mogu dozvoliti da se ti mučiš zbog tog prokletog slova i ne znam koliko sve kontrola da prođeš do tamo i natrag, a i nikada nisi bila brate, šta ćeš sad u ovom neredu, branim svoj plan ozbiljno.
- Ne, ne brajko moj, samo zajedno pa ako je u pitanju i to tvoje slovo, koje zaparavo meni i ne znači puno jer se sigurno sa njim nećeš promeniti, posbeno na bolje, uporna i gotovo.
Kad je tako, ne mogu se na prečac odreći vlastite žene, zbog jednog jedinog slova, što se eto negde zaturi nečijom greškom, ići zajedno pa kako nam dragi Bog da, pristadoh nevoljno.
Jednog popodneva strpašmo nešto hrane, da se eto nađe, u našeg trofejca. Potrpašmo samo najnužnije, odlučili smo krenuti rano, kako bi ako bude sreće, isti ili drugi dan natrag ovamo.
Red je da se ovde javim prvom komšiji, uvek smo tako radili. Čim otvorih vrata, vidim čisti još uvek onu puščerinu i ozbiljno se sprema. I ne izgovorih sve do kraja što pomislih, a on će, bežiš Četnik! I treba, zaključi on ozbiljno, da i ne sačeka sve što pomislih reći. Pritvovorih vrata jer ne vidim gde mu je municija, ako je već očišćena, da ne potegne pa požurih.
Neću da vas gnjavim kako smo putovali do tamo, jer i nemam nameru o tome reći ni reč. Žao mi da i vi to sve ne prežeivljavate kao ja. Ipak kako sam bio planirao, tamo smo bili rano jer putevi nisu još bili zakrčeni.
Dok izđoh, ljubim zemlju na kojoj se rodih.To je moja i dedovina i očevina i zbog toga trebam. Žena se ukrutila, gleda to sve sa rezervom, znajući da sam ja pravi mlakonja, oće da pusti da dam oduška emocijama. Kako i ne bi, kad je moj deda Marko golim rukama sve iskrčio i zasnovao i svoj i moj zavičaj.
Zna ona nikog tamo, od kafe ništa, sem one naše iz termosa. I  jelo, biće nekakvi sendviči ako ih  kakve bube već nisu napale u autu kroz one rupe.
Parkirašmo se na jednom mestu, gde svi gosti to rade, ispred Seoske kancelarije, ići će mo pešice tamo do onog mesta gde je moja kuća bila. Moći ću se nagledati onih njiva i voćnjaka. Ama sad ću joj pokazati, pomislih i onu njivu na kojoj me  majka rodi za žetve uoči Svetog Preobraženja Gospodnjeg. Na sreću i ovo bi, sretošmo odmah tu jednog komšiju, bez oružja ovaj ali me prepoznao nakon toliko godina. Još kad mu rekoh ko sam, sve zna o meni pa i ono, stalno si plakao brate kao dete, kako da te se ne sećam, odgovori. Lepo je što si došao, odmah nastavi i treba, on će sasvim ozbiljno, čak me i pohvali. Ima mesta koliko oćeš, svaka ruka će trebati u ovakvoj situaciji. Ja zbog slova, kad rekoh, on i ne sluša. Alal vera, ti si pravi patriota, trese onako kako je i počeo. Jest da ti auto, budi Bog s nama ali poslužiće ako zatreba za nešto.
Okrenušmo preko nekakvih njiva kako bi što pre popreko, gde je nekada bila moja kuća. Bilo je sve naše na jednu i na drugu stranu od onog dedinog hrasta. Stid me žene  što je pusto pa samo mlatim o lepotama, poput turističkog vodića. I ona se snebiva, šuti i misli gde li je dovedoh majko mila.
Dok osoba  zadužena za ona slova, ne dođe na posao, taman možemo sve razgledati, pomislih, a i žena malo da se razgiba od vožnje po onim srednjevekovnim putevima.
Šta god bi ženi da kažem, ona će, znam, sto puta si mi to već pričao, kao da me požuruje, htela bi istim putem nazad ali što pre.
Na osnovu toga, koliko je sve to trajalo, lako je zaključiti. I rad onog čove, zaduženog za kojekava slova i brojke, upravo je počinjao. Ne gleda on mene jer vidi nepoznat, ima stranku, a uzgred sa onim svoim saradnikom, otvoreno žali tamo nekog pa čak se glasno i pitaju, šta mu pade na pamet da dolazi u ovo vreme, bolje rečeno nevreme, baš ovamo u ovu zabit. Teško će se vratiti Bogami, kad ovaj drugi zaključi zabrinuto, onako nikakav skočih kao sa kakve igle i potrčah tamo iza zgrade na parking,  jer ovi jednog trenutka spomenuše i nekakav auto. Kako sam trčao, dovoljno je reći da me ni vlastita žena nije mogla sustići, iznenadila se šta mi bi. Oko mog auta ugledah grupu mladića, upinju se iz sve snage, kako bi ga savladali još metar dva i gurnu ga i kako bi nestao u onoj vodurini reke Plive. Zavapih iz sve snage jer kako se vratiti, vičem nemojte ja sam vaš, da i sad ne znam kako mi to izleti iz usta. Ni da dovršim to što mi se omače preko jezika, a jedan će i ne gledajući me, samo još malo i Ustaša će zaplivati. Gurnuh ključ u bravu i sumanuto sedoh da ga upalim, a oni još uvek cimaju jer je bio u brzini. Drugi će, pazi upali materm mu njegovu, onako sa pozamašnom bradom, valjda pomislio sam od sebe. Taman što jednovremeno dodadoh i gas i smotah jer vidim voda duboka, krenuh na stranu gde nikog nema. Onaj bradati se obesi o vrata kao kakvom konju u galopu o vrat ali i ja pobesnio ne gledam niušta, oću samo dalje od vode.
- Čiji si ti kad ga upitah jer vidim on ne popušta? A on me gleda onako prkosno, kao da je mečku savladao i smeje se.
- Živkov, kad odbrusi osiono, setih se u trenu koliko sam pustih čvrga upravo od tog njegovog dobio, oca mu mangupskog, umalo da se odmah još jednom počešem. Čim izgovorih ko sam ja, on pusti sve što je držao onim pozamašnim rukama, što je bio znak i ostalima da ustuknu jer to počeše upravo po njegovom nagovoru. Ja zbog jednog slova kod vas, a vi tako da me stropoštate  u Plivu, vičem sumanuto.
Komšija od jutros će, rekoh im ja, a oni ne veruju. Svojim očima sam gledao kako upravo on viče, još malo, pa i gura pas jedan. Kad se maših unutrašnjeg džepa, pomisliše valjda na pištolj, kao po komandi počeše uzmicati. A ja mislio da pokažem kako zbog jednog slova zaputih se u otadžbinu i to moju onu pravu. I žena mi pristiže baš kao pravo pojaćčanje pa kako je valjda videla čitav taj cirkus oko auta, poče poput mitraljeza. Bogami i smešno je bilo gledati kako počeše tek tad ubrzano se povlačiti.
- Ti mene zbog papira ovamo, a glave da pogubimo u tvom selu, osu po meni, jedva stigoh da i njoj vrata otvorim i auto da prevrne koliko je vukla.
Okrenušmo iza zgrade i opet požurih kod onog čove da proveri i papire i knjige, a i slova. Desetak minuta sve nije trajalo, valjda primeto kako sam u licu i crven i modar pa i zbog onih slova bi mu krivo ali i jasno je ko sam. Čak se učitivo i u ime onih mangupa izvinjava i ponavlja, samo vi dođite, ako zatreba naći će mo vam i smeštaj kakav takav, zaslužili ste zbog tih muka. Ne reče kojih.
I na kafu i sendviče smo zaboravili. Ja i žena požurišmo da opet pređemo granicu. I komšija je već bio očistio onu svoju puščerinu, gledam  vrata je držeo još otvorena, da se i ja valjda uverim u to. Sutradan potrčah da odnesem ono slovo. Nisu bili pričljivi. Mislili su izgubiću se već negde pa makar kao izbeglica. To mi je bio prvi i poslednji prelazak preko granice. Dražao sam se slepo one rečenice, sve je to moja domovina i ako nije i budala vidi ali nisam je napuštao.


Obrad VUČEN

Ključne reči: Nema ključnih reči

Komentari  

 
+2 #1 U2 08-05-2017 19:15
? ? ? ? ? ? ? ? ?
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
SAMI SAMI
Sa blagoslovom Episkopa valjevskog G. Milutina, Svetosavska omladinska zajednica Eparhije valjevske ...
Detaljnije o programu
MUZIKALNA GALERIJA MUZIKALNA GALERIJA
Koncertna sezona započeta u valjevskoj Modernoj galeriji 10. aprila, promotivnim koncertom tria „MiS...
Detaljnije o programu

 

Da li materijalno lošije živite u odnosu na prošlu godinu?

Red vožnje autobusa:

Valjevo - Lajkovac - Beograd

 

05; 06; 07; 08;  09; 10; 11.15; 12; 14.15; 15; 15.45; 18; 19

Valjevo - Ub - Beograd

05.30; 06.45; 7.45;  09; 10; 12.30; 13.30; 14.30; 16; 17; 16.50; 18; 19; 20

Valjevo - Novi Sad
07; 08; 09.15; 12.45 (izuzev nedeljom), 16.45; 18.40;

Valjevo - Niš
16; 17.30

Valjevo - Kragujevac
6; 8; 16;

 

Autobuska staica Valjevo 014/221482

Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo je ostalo bez Beovoza! Od 15. decembra u terminima u kojima je saobraćao Beovoz, sada na trasi za Beograd i Pančevo saobraćaju putnički vozovi. Trasa nije promenjena, međutim, od 1. januara 2014.godine  biće promenjena cena vozna karte, pa će putnici umesto 200 dinara, kartu do Beograda plaćati 372 dinara.

Železnička stanica Valjevo 014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja