{jcomments on}{jcomments off}>
> “U alternativnom univerzumu, šta bi bilo da Jugoslavija i dalje
> postoji? U ovom današnjem ključnom trenutku istorije, apsolutno je
> neophodno da se pozabavimo dešavanjima u poslednjih 25 godina, a
> Jugoslavija i zapadna intervencija u njoj možda je najbolje mesto
> odakle treba da se krene.
>
> Možete li da zamislite Evropu u kojoj je Jugoslavija jedan od
> najvažnijih igrača? Ja mogu. JUGOSLAVIJA JE ZAPRAVO BILA JEDAN OD
> NAJVEćIH KULTURNIH I LJUDSKIH EKSPERIMENATA U ISTORIJI.
>
> Formirana na međi bivše Austrougarske monarhije i Osmanlijskog
> carstva, Jugoslavija je spojila narode iz oba kulturna kruga na način
> koji nije viđen još od vremena Aleksandra Velikog.
>
> Eksperiment je trajao nešto više od pola veka, a ideja je bila
> stvaranje jedinstvene države za sve južnoslovenske narode. Premda je
> Jugoslavija delimično bila geostrateški projekat Britanije i
> Francuske sa ciljem obuzdavanja Nemačke, u osnovi je to bila razumna i
> pravedna ideja.
>
> Odredbe Krfske deklaracije su pozivale na stvaranje ustavne monarhije
> slične engleskoj, i iako je kralj Aleksandar u jednom trenutku
> suspendovao ustav i izbore, ovaj projekat je i dalje obećavao. Rat,
> političke mahinacije, unutrašnji i spoljašnji pritisci su se
> okomoili na ovu svetsku silu u usponu i kao što to obično biva u
> ovakvim eksperimentima, autoritarna vlast je postala neophodna i čak
> poželjna.
>
> Kada je na vlast došao nacionalni heroj, diktator i globalni
> “selebriti”, Josip Broz Tito, Jugoslavija je na svetsku scenu
> izašla u punom kapacitetu. Njegova uloga u osnivanju Pokreta
> nesvrstanih je bila i velikodušna i ekstremno značajna, posebno za
> narode same Jugoslavije; uostalom, njeni temelji su položeni upravo u
> Beogradu 1961. godine.
>
> Kada se na raspad Jugoslavije gleda iz ove perspektive, vidi se
> geostrateško razmišljanje Vašingtona i nikome nisu potrebni
> tink-tenk instituti da bi spoznali zbog čega je predsednik Bil Klinton
> čekao 1995. godinu da bi intervenisao u Bosni. Klinton je zapravo samo
> nastavljao politiku destabilizacije jugoslovenskog socijalizma, koju je
> utemeljio njegov prethodnik Džordž Buš Stariji.
>
> Sada znamo da su pobunjenici koje je tajno obučavala Amerika
> odigrali ključnu ulogu u rasparčavanju te regije putem organizacije
> poznate kao Atlantska brigada sastavljena od oko 400 boraca, koja se na
> Kosovu borila rame uz rame sa OVK.
>
> Priča jednog Francuza koji je obučavao pripadnike Atlantske brigade
> podseća na ono što se poslednjih godina dešavalo u Ukrajini, Libiji
> i Siriji. Vide se obrasci koji nas vode kao istini: užasna polja smrti
> u legitimnoj državi Jugoslaviji, investitori koji otimaju ono što je
> preteklo, mrlje na rukama američkih predsednika, britanskih lordova i
> neonacističkih nemačkih industrijalaca.
>
> Jugoslavija je postala šablon za Avganistan, Irak, Arapsko proleće
> i Ukrajinu. Priča o genocidu u ime demokratije je previše odvratna da
> bi se o njoj govorilo. Većina ljudi u ovim nacijama je vraćena 200
> godina unazad, u vrstu srednjovekovne egzistencije bez nade. Jedini
> izlaz bivši Jugosloveni danas vide, prirodno, u EU i NATO-u.Svakako su
> u sukobu na Kosovu obe strane činile zločine, kao i drugde u
> jugoslovenskim ratovima. To nije suština onoga što pričam, već
> totalitet katastrofe.
>
> Pre svega, narodi nekadašnje Jugoslavije više nemaju svoj stvarni
> glas. Drugo, rasturanje te nacije dovelo je do smrti i progonstva više
> miliona ljudi. To je druga priča. Moja “fantazija” o Jugoslaviji
> bi trebalo da otvori oči.
>
> Jugoslavija je izgrađena na ideji da bi Južni Sloveni trebalo da
> prestanu da budu slabi i podeljeni.Ujedinjena nacija Jugoslavije nije
> bila laka meta imperijalističkim namerama kakve vidimo danas.
>
> Činjenica je da je nakon Drugog svetskog rata, socijalistička
> Jugoslavija postala evropska priča o uspehu.Između 1960. i 1980.
> godine ta je zemlja doživela možda najživahniji privredni i
> društveni rast u svetu: pristojan životni standard, besplatno
> zdravstvo i školstvo, garantovano pravo na posao, jednomesečni
> plaćeni odmor, stopa pismenosti preko 90 odsto i očekivani životni
> vek od 72 godine.
>
> Koliko je meni poznato, nijedna od novonastalih balkanskih država ne
> može da se pohvali ni sa upola takvim prosperitetom. Bio je to
> prosperitet zbog koga su zapadne interesne grupe želele da unište
> Jugoslaviju.
>
> Svi narodi Jugoslavije takođe su uživali i u besplatnim stanovima,
> te pristupačnom javnom prevozu i komunalijama. Neprofitna preduzeća
> su takođe bila u javnim rukama, što opet nije odgovaralo zapadnim
> demokratijama.Toj zemlji nije smelo da se dozvoli da se nadmeće sa
> Nemačkom, Francuskom i posebno ne Britanijom, a ni londonski i
> luksemburški bankari nisu mogli da izvlače milijarde iz
> socijalističkog sistema.
>
> Majkl Parenti – nagrađivani autor i politički naučnik,
> gostujući profesor Instituta za studije politike u Vašingtonu –
> opisao je šta je bio cilj Amerike u vezi sa Jugoslavijom: pretvoriti
> jugoslovenski prostor u prostor Trećeg sveta koji neće biti sposoban
> da ide sopstvenim putem razvoja, u prostor sa razbijenom ekonomijom, sa
> prirodnim resursima koji su potpuno otvoreni multinacionalnim
> korporacijama (posebno Kosovo bogato mineralima).
>
> Takođe, cilj je bio pretvoriti Jugoslaviju i u prostor u kojem žive
> osiromašeni ali pismeni i obučeni ljudi koji će morati da rade za
> male pare i koji će zahvaljujući tome dovesti do pada plata u
> Zapadnoj Evropi.
>
> I još nešto: cilj je bio razbiti naftnu, inženjersku, rudarsku,
> automobilsku i industriju đubriva, kao i brojne druge lakše
> industrije, kako ne bi mogle da se takmiče sa već postojećim
> zapadnim proizvođačima. Na Balkanu, Zapad je demonizovao Srbe, u
> Libiji pukovnika Gadafija, u Siriji sada Asada, a obrazac ide ka
> Vladimiru Putinu kao najvećem trofeju do sada. To je svet u kome
> trenutno živimo. Snagom uspavanih američkih građana koji su do
> gluposti drogirani bezvrednim tricama i kučinama super-kapitalizma:
> svet u svoje ruke preuzimaju tirani.
>
> Ali šta bi bilo da je Jugoslavija preživela? Šta da je taj veliki
> etnički i socijalistički eksperiment preživeo? Sigurno je da bi svet
> danas bio potpuno drugačije mesto.
>
> Za početak, zbog prisustva Pokreta nesvrstanih, Evropska unija bi
> bila daleko slabija i manje uticajna u svetu. Cela Evropa bi hrlila u
> Beograd, a iz njega u šest republika koje se danas tuku oko mrvica iz
> Brisela.
>
> 1991. godine Jugoslavija je bila 24. u svetu što se BDP-a tiče.
> Bosna i Hercegovina je danas 112. i situacija se pogoršava. Hrvatska
> je 76, mada ju je “Blumberg” nedavno stavio na listu deset najgorih
> na svetu. Makedonija je 130. Crna Gora je 149. Slovenija je 81. Srbija
> je 87. i čini se da je stabilnija od svih ostalih.
>
> [2]
>
> Iz lične perspektive, sećam se onog prosperitetnog momenta bivše
> Jugoslavije, Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. godine. Bile su
> to prve zimske igre održane u nekoj komunističkoj zemlji, a baklja je
> išla od Dubrovnika, preko Splita, Ljubljane, Zagreba i brojnih
> jugoslovenskih gradova, dok nije došla u Sarajevo.
>
> Imena osvajača zlatnih medalja se ne sećam, ali se sećam maskote
> Vučka, dela slovenačkog slikara Jožea Trobeca, koji mi se iz nekog
> razloga urezao u pamćenje. Taj mali vuk je predstavljao ove balkanske
> narode. Vukovi igraju bitnu ulogu u jugoslovenskim bajkama, oni su
> oličenje hrabrosti i snage i simbolizuju zimu.
>
> Sada razmišljam o tome šta bi taj hrabri i snažni narod
> Jugoslavije sve osvojio, da im se u sudbinu nisu umešali stranci. Ali,
> ta nacija je nestala zauvek.”
>
> Tekst Fila Batlera u celini možete pročitati na sajtu “Modern
> Diplomacy”.
Не може се порећи да не постоји носталгија за бившом Југославијом. Кад би ми неко рекао, ево ти Бошко чаробни штапић и створи поново Југославију, урадио бих то али ако би се некако могло без Хрватске.