Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

Dva primera - nekad i sad

Objavljen od bole
bole
bole još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na sreda, 08 oktobar 2014
in RAZNO 6 Komentara

Nekad i sad. Iliti, primer delovanja "obrnute ekonomije" u praksi. Nekada, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Divčibare i Zlatibor behu na ravnoj nozi. Dva mala turistička centra sa lepom perspektivom. Ako bi se pametno i planski radilo i gradilo. Pri čemu je Divčibarima geografija bila saveznik. Sto kilometara bliže Beogradu, Novom Sadu, Šapcu i Valjevu. Kao stvoreno za izletište i nastavno-rekreativni centar mladeži i penzionera iz velikih gradova.

Danas, pola veka posle, to su dva sveta. Divčibare su ostale potencijalna šansa, poluprazne i komunalno elementarno neuređene. Vode često nema, kanalizacije nikako, ulice pune rupa, velika ski-staza bez prilaznog puta, najveći (tako reći i jedini) hotel 15 godina stajao prazan i propadao, jedna pekara, nekoliko kafića i jedan Nešin vozić, mesna zajednica nema ni za ulične korpe za smeće. Kako će i imati, ako od dve hiljade stambenih objekata, porez na imovinu ne plaća ni 100. Zašto, na primer, ovaj izvorni lokalni prihod ne ide direktno MZ "Divčibare". Pa da se Divčibarci rastrče, popišu imovinu, nađu adrese, pritisnu Grad Valjevo i dobiju neku banku.

Na drugoj strani, komšijski Zlatibor je postao "svetski" a naš sa "evropskim" izgledom i sadržajem. Stotine kafića, pekara, poslastičarnica, pansiona, apartmana, hotela, hostela, odmarališta, kampova, fudbalskih, košarkaških i teniskih igrališta, vanpansionskih sadržaja koje smo doskora samo gledali na televiziji i društvenim mrežama. Koga iz prestonice ne uslikaju na Zlatiboru, taj nije "in". Tako dolazimo do odgovora. Očito, sve je u ljudima. U Čajetini su shvatili šta donosi pare. Molili, radili, lobirali, zvali. Kad je jednom počelo, sve krenulo kao stampedo. Zar je onda čudno što je na Zlatiboru ar dostizao neverovatnih 25, a na Divčibarima nije prelazio dve hiljade evra. I što opština Čajetina (čitaj Zlatibor i ostatak opštine) ima budžet od dve milijarde dinara, kao čitav "ogromni" (u komparaciji sa Čajetinom) grad Valjevo. Tamo je predsednik opštine opozicija i ovoj i prethodnoj državnoj vlasti. Ali uvek dobija i dobijaće apsolutnu većinu. Dok ima, i ako bude imalo pameti u glavama "mudrih" (po legendi) Zlatiboraca.

U Valjevu, i tri druge opštine koje manjim rubnim delom "izlaze" na Divčibare (Požega, Kosjerić i Mionica), očito nisu shvatili i razumeli ono što jesu Čajetinci. Da je turizam kao hrana. I kad je najveća kriza, mora da se jede i putuje. Na pravi put nije ih usmerila ni država Srbija. Kako su dugoročne strategije razvoja turizma ostale bez Divčibara, neko će valjda nekada odgonetnuti. Uglavnom, sad ne treba lamentirati. Kako je Zlatibor porastao, mogu i Divčibare. Sa potpuno suprotnim pristupom. Iz "obrnute" preći u normalnu ekonomiju. Prvo smestiti Divčibare u dugoročnu strategiju turizma, državni turistički budžet, pretpristupne fondove EU. Pogotovo je važno formirati timove i sredstva u lokalnim samoupravama. Najbolje bi bilo da Divčibare postanu samostalna opština, ili makar gradska opština u Valjevu. Ostale rubne opštine treba da sa Valjevom osnuju zajedničku firmu na Divčibarima, da koordinira budući razvoj i lobira kod referentnih institucija.

By the way, na ovom mestu ćemo da otkrijemo malu tajnu. Verovatno, najveći broj ljudi uopšte ne zna da su do pedesetih godina Divčibare pripadale opštini Kosjerić. Pa ih je na jednoj komunističkoj žurci neki užički še(ri)f poklonio Valjevu. Ne zna se da li su i šta njemu dali, iako legenda pominje vruću jagnjetinu, ladan špricer i neku ženskadiju. Ali je iz ove perspektive jasno da je bolje da su Divčibare ostale u maloj opštini. Koja bi zapela da "unovči" vazdušnu banju. Kao Čajetina Zlatibor. Ovako, veliko Valjevo je imalo preča posla. Možda bi i sa Zlatiborom bilo slično, da ga je neki glavonja poklonio Užicu. Vreme će pokazati imaju li i Divčibare realnu šansu. Izvesno je da će sve zavisiti od ljudi. Ili će ostati ona legenda da su Ere pametnije od Valjevaca.

Uglavnom, sadašnjost neumoljivo izveštava da Zlatibor gradi vazdušnu gondolu od desetak kilometara do ski-staze na Torniku, dok Divčibare nikako da izgrade kilometar prilaznog puta do ski-staze u samom centru. Na samom kraju, jedno ohrabrenje. Imaju Divčibare nešto što niko drugi nema. Pa ni moćni Zlatibor. Svog belog lepotana narcisa, koji krajem maja zarobi i oplemeni svilene divčibarske trave. Šteta što ova lepa bajka traje samo nekoliko dana.

Autor je ekonomski analitičarDragan Vujadinovic

 

Preuzeto sa : http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/dva_primera__nekad_i_sad.1106.html?news_id=289736#sthash.oFTj7RZ8.dpuf

Nekad i sad. Iliti, primer delovanja "obrnute ekonomije" u praksi. Nekada, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Divčibare i Zlatibor behu na ravnoj nozi. Dva mala turistička centra sa lepom perspektivom. Ako bi se pametno i planski radilo i gradilo. Pri čemu je Divčibarima geografija bila saveznik. Sto kilometara bliže Beogradu, Novom Sadu, Šapcu i Valjevu. Kao stvoreno za izletište i nastavno-rekreativni centar mladeži i penzionera iz velikih gradova.

 

Danas, pola veka posle, to su dva sveta. Divčibare su ostale potencijalna šansa, poluprazne i komunalno elementarno neuređene. Vode često nema, kanalizacije nikako, ulice pune rupa, velika ski-staza bez prilaznog puta, najveći (tako reći i jedini) hotel 15 godina stajao prazan i propadao, jedna pekara, nekoliko kafića i jedan Nešin vozić, mesna zajednica nema ni za ulične korpe za smeće. Kako će i imati, ako od dve hiljade stambenih objekata, porez na imovinu ne plaća ni 100. Zašto, na primer, ovaj izvorni lokalni prihod ne ide direktno MZ "Divčibare". Pa da se Divčibarci rastrče, popišu imovinu, nađu adrese, pritisnu Grad Valjevo i dobiju neku banku.

Na drugoj strani, komšijski Zlatibor je postao "svetski" a naš sa "evropskim" izgledom i sadržajem. Stotine kafića, pekara, poslastičarnica, pansiona, apartmana, hotela, hostela, odmarališta, kampova, fudbalskih, košarkaških i teniskih igrališta, vanpansionskih sadržaja koje smo doskora samo gledali na televiziji i društvenim mrežama. Koga iz prestonice ne uslikaju na Zlatiboru, taj nije "in". Tako dolazimo do odgovora. Očito, sve je u ljudima. U Čajetini su shvatili šta donosi pare. Molili, radili, lobirali, zvali. Kad je jednom počelo, sve krenulo kao stampedo. Zar je onda čudno što je na Zlatiboru ar dostizao neverovatnih 25, a na Divčibarima nije prelazio dve hiljade evra. I što opština Čajetina (čitaj Zlatibor i ostatak opštine) ima budžet od dve milijarde dinara, kao čitav "ogromni" (u komparaciji sa Čajetinom) grad Valjevo. Tamo je predsednik opštine opozicija i ovoj i prethodnoj državnoj vlasti. Ali uvek dobija i dobijaće apsolutnu većinu. Dok ima, i ako bude imalo pameti u glavama "mudrih" (po legendi) Zlatiboraca.

U Valjevu, i tri druge opštine koje manjim rubnim delom "izlaze" na Divčibare (Požega, Kosjerić i Mionica), očito nisu shvatili i razumeli ono što jesu Čajetinci. Da je turizam kao hrana. I kad je najveća kriza, mora da se jede i putuje. Na pravi put nije ih usmerila ni država Srbija. Kako su dugoročne strategije razvoja turizma ostale bez Divčibara, neko će valjda nekada odgonetnuti. Uglavnom, sad ne treba lamentirati. Kako je Zlatibor porastao, mogu i Divčibare. Sa potpuno suprotnim pristupom. Iz "obrnute" preći u normalnu ekonomiju. Prvo smestiti Divčibare u dugoročnu strategiju turizma, državni turistički budžet, pretpristupne fondove EU. Pogotovo je važno formirati timove i sredstva u lokalnim samoupravama. Najbolje bi bilo da Divčibare postanu samostalna opština, ili makar gradska opština u Valjevu. Ostale rubne opštine treba da sa Valjevom osnuju zajedničku firmu na Divčibarima, da koordinira budući razvoj i lobira kod referentnih institucija.

By the way, na ovom mestu ćemo da otkrijemo malu tajnu. Verovatno, najveći broj ljudi uopšte ne zna da su do pedesetih godina Divčibare pripadale opštini Kosjerić. Pa ih je na jednoj komunističkoj žurci neki užički še(ri)f poklonio Valjevu. Ne zna se da li su i šta njemu dali, iako legenda pominje vruću jagnjetinu, ladan špricer i neku ženskadiju. Ali je iz ove perspektive jasno da je bolje da su Divčibare ostale u maloj opštini. Koja bi zapela da "unovči" vazdušnu banju. Kao Čajetina Zlatibor. Ovako, veliko Valjevo je imalo preča posla. Možda bi i sa Zlatiborom bilo slično, da ga je neki glavonja poklonio Užicu. Vreme će pokazati imaju li i Divčibare realnu šansu. Izvesno je da će sve zavisiti od ljudi. Ili će ostati ona legenda da su Ere pametnije od Valjevaca.

Uglavnom, sadašnjost neumoljivo izveštava da Zlatibor gradi vazdušnu gondolu od desetak kilometara do ski-staze na Torniku, dok Divčibare nikako da izgrade kilometar prilaznog puta do ski-staze u samom centru. Na samom kraju, jedno ohrabrenje. Imaju Divčibare nešto što niko drugi nema. Pa ni moćni Zlatibor. Svog belog lepotana narcisa, koji krajem maja zarobi i oplemeni svilene divčibarske trave. Šteta što ova lepa bajka traje samo nekoliko dana.

Autor je ekonomski analitičar

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/dva_primera__nekad_i_sad.1106.html?news_id=289736#sthash.oFTj7RZ8.dpuf

Nekad i sad. Iliti, primer delovanja "obrnute ekonomije" u praksi. Nekada, šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka Divčibare i Zlatibor behu na ravnoj nozi. Dva mala turistička centra sa lepom perspektivom. Ako bi se pametno i planski radilo i gradilo. Pri čemu je Divčibarima geografija bila saveznik. Sto kilometara bliže Beogradu, Novom Sadu, Šapcu i Valjevu. Kao stvoreno za izletište i nastavno-rekreativni centar mladeži i penzionera iz velikih gradova.

 

Danas, pola veka posle, to su dva sveta. Divčibare su ostale potencijalna šansa, poluprazne i komunalno elementarno neuređene. Vode često nema, kanalizacije nikako, ulice pune rupa, velika ski-staza bez prilaznog puta, najveći (tako reći i jedini) hotel 15 godina stajao prazan i propadao, jedna pekara, nekoliko kafića i jedan Nešin vozić, mesna zajednica nema ni za ulične korpe za smeće. Kako će i imati, ako od dve hiljade stambenih objekata, porez na imovinu ne plaća ni 100. Zašto, na primer, ovaj izvorni lokalni prihod ne ide direktno MZ "Divčibare". Pa da se Divčibarci rastrče, popišu imovinu, nađu adrese, pritisnu Grad Valjevo i dobiju neku banku.

Na drugoj strani, komšijski Zlatibor je postao "svetski" a naš sa "evropskim" izgledom i sadržajem. Stotine kafića, pekara, poslastičarnica, pansiona, apartmana, hotela, hostela, odmarališta, kampova, fudbalskih, košarkaških i teniskih igrališta, vanpansionskih sadržaja koje smo doskora samo gledali na televiziji i društvenim mrežama. Koga iz prestonice ne uslikaju na Zlatiboru, taj nije "in". Tako dolazimo do odgovora. Očito, sve je u ljudima. U Čajetini su shvatili šta donosi pare. Molili, radili, lobirali, zvali. Kad je jednom počelo, sve krenulo kao stampedo. Zar je onda čudno što je na Zlatiboru ar dostizao neverovatnih 25, a na Divčibarima nije prelazio dve hiljade evra. I što opština Čajetina (čitaj Zlatibor i ostatak opštine) ima budžet od dve milijarde dinara, kao čitav "ogromni" (u komparaciji sa Čajetinom) grad Valjevo. Tamo je predsednik opštine opozicija i ovoj i prethodnoj državnoj vlasti. Ali uvek dobija i dobijaće apsolutnu većinu. Dok ima, i ako bude imalo pameti u glavama "mudrih" (po legendi) Zlatiboraca.

U Valjevu, i tri druge opštine koje manjim rubnim delom "izlaze" na Divčibare (Požega, Kosjerić i Mionica), očito nisu shvatili i razumeli ono što jesu Čajetinci. Da je turizam kao hrana. I kad je najveća kriza, mora da se jede i putuje. Na pravi put nije ih usmerila ni država Srbija. Kako su dugoročne strategije razvoja turizma ostale bez Divčibara, neko će valjda nekada odgonetnuti. Uglavnom, sad ne treba lamentirati. Kako je Zlatibor porastao, mogu i Divčibare. Sa potpuno suprotnim pristupom. Iz "obrnute" preći u normalnu ekonomiju. Prvo smestiti Divčibare u dugoročnu strategiju turizma, državni turistički budžet, pretpristupne fondove EU. Pogotovo je važno formirati timove i sredstva u lokalnim samoupravama. Najbolje bi bilo da Divčibare postanu samostalna opština, ili makar gradska opština u Valjevu. Ostale rubne opštine treba da sa Valjevom osnuju zajedničku firmu na Divčibarima, da koordinira budući razvoj i lobira kod referentnih institucija.

By the way, na ovom mestu ćemo da otkrijemo malu tajnu. Verovatno, najveći broj ljudi uopšte ne zna da su do pedesetih godina Divčibare pripadale opštini Kosjerić. Pa ih je na jednoj komunističkoj žurci neki užički še(ri)f poklonio Valjevu. Ne zna se da li su i šta njemu dali, iako legenda pominje vruću jagnjetinu, ladan špricer i neku ženskadiju. Ali je iz ove perspektive jasno da je bolje da su Divčibare ostale u maloj opštini. Koja bi zapela da "unovči" vazdušnu banju. Kao Čajetina Zlatibor. Ovako, veliko Valjevo je imalo preča posla. Možda bi i sa Zlatiborom bilo slično, da ga je neki glavonja poklonio Užicu. Vreme će pokazati imaju li i Divčibare realnu šansu. Izvesno je da će sve zavisiti od ljudi. Ili će ostati ona legenda da su Ere pametnije od Valjevaca.

Uglavnom, sadašnjost neumoljivo izveštava da Zlatibor gradi vazdušnu gondolu od desetak kilometara do ski-staze na Torniku, dok Divčibare nikako da izgrade kilometar prilaznog puta do ski-staze u samom centru. Na samom kraju, jedno ohrabrenje. Imaju Divčibare nešto što niko drugi nema. Pa ni moćni Zlatibor. Svog belog lepotana narcisa, koji krajem maja zarobi i oplemeni svilene divčibarske trave. Šteta što ova lepa bajka traje samo nekoliko dana.

Autor je ekonomski analitičar

- See more at: http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/dva_primera__nekad_i_sad.1106.html?news_id=289736#sthash.oFTj7RZ8.dpuf
Ključne reči: Nema ključnih reči

Komentari  

 
+5 #1 bosko 09-10-2014 07:34
Боле све је тачно што је написано (не знам само за ону јагњетину). Међутим аналитичар или није добро урадио анализу вероватно што није ни он сам знао.
После другог рата држава је додељивала кредите за обнову општина. И то добре кредите. Ваљевци су били "паметни" и нису узели ни један кредит под изговором да га треба вратити. Ужичани су узимали кредите и капом и шаком. После само пар година кредити су отписани. Тако је Ваљево остало кратких рукава, и увек каскало за Ужицем. Они су певали песме "Белом лицу" док су Ваљевци заборавили Робаје и Клинце.
Да ли знаш да је некад Ваљеву припадала и Лозница као и Лазаревац.
Наравоученије је; да Ваљево никад није имало добро руководство, нити је прави Ваљевац управљао Ваљевом.
Citiraj
 
 
-2 #2 Goran 09-10-2014 07:52
Čini mi se i Ub i Obrenovac4sepx
Citiraj
 
 
-4 #3 bosko 09-10-2014 08:47
Уб је и данас ваљевски док Обреновац колико ја знам није никад ни био.
Citiraj
 
 
+2 #4 Miloš Perić 09-10-2014 09:51
Problem Divčibara je složen. Jedan od razloga propadanja Divčibara je i koncept njegovog razvoja. Naime, u tadašnjim idejama ljudi zaduženih za osmišljavanje koncepta razvoja mesta bila je ideja da se napravi planinsko selo, što je podrazumevalo da kuće budu udaljene jedna od druge, da se ne pravi ušoreno mesto. To sa sobom povlači i sve komunalne probleme, veliku vodovodnu mrežu, nemogućnost pravljenja kanalizacije, veliku elektro mrežu, brojne puteve koje je teško zimi održavati i učiniti prohodnim do svake kuće. Zlatibor je uradio suprotno, napravio grad, gde su kuće skoncentrisane i lakše je rešiti te komunalne probleme.
Citiraj
 
 
-2 #5 miloš marjanović 09-10-2014 17:17
Citiranje bosko:
Боле све је тачно што је написано (не знам само за ону јагњетину). Међутим аналитичар или није добро урадио анализу вероватно што није ни он сам знао.
После другог рата држава је додељивала кредите за обнову општина. И то добре кредите. Ваљевци су били "паметни" и нису узели ни један кредит под изговором да га треба вратити. Ужичани су узимали кредите и капом и шаком. После само пар година кредити су отписани. Тако је Ваљево остало кратких рукава, и увек каскало за Ужицем. Они су певали песме "Белом лицу" док су Ваљевци заборавили Робаје и Клинце.
Да ли знаш да је некад Ваљеву припадала и Лозница као и Лазаревац.
Наравоученије је; да Ваљево никад није имало добро руководство, нити је прави Ваљевац управљао Ваљевом.

dodao bih i Stepojevac, sva mesta gde ima mnooogo uglja. sva ona sada pripadaju beogradu, slučajnost?!
Citiraj
 
 
-7 #6 valjevac 13-10-2014 09:58
Valjevo je nekada do 65g,bilo sve do Stepojevca.
Citiraj
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu
PRIČE IZ NEZABORAVA PRIČE IZ NEZABORAVA
Pozivamo Vas na promociju knjige "Priče iz nezaborava" arhimandrita Alekseja Bogićevića, koja će bit...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 21 - 27. novembra 2019.
 ZALEĐENO KRALJEVSTVO 2, 3D sinhronizovano 21. i 22. novembar u 17.30h 23. i 24. n...
Detaljnije o programu
6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI” 6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI”
Šesto izdanje festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod s...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja