Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saOglasiAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

Jedan pokret je na pomolu

Objavljen od beti blu
beti blu
beti blu još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na sreda, 11 jul 2007
in FILOZOFIRANJE 0 Komentara


Јако интересантан текст који сам прочитала на сајту Политике, те пожелела да га поделим са вама. Извињавам се уредништву Политике, због ове крађе. Аутор је осим тога што је политички аналитичар, и некадашњи високи функционер ГСС-а, ако ме сећање не вара, што чини ми се даје додатну тежину овом сјајном тексту, који ће те, надам се, прочитати.

Иза огледала
ЈЕДАН ПОКРЕТ ЈЕ НА ПОМОЛУ
Српска елита може и даље да игнорише тај свет. Али не задуго Читаоци „Политике” или листа „Данас”, као и гледаоци РТС или Б92, у једној ствари се налазе на истом. Ако су пратили само „своје” медије, онда засигурно не знају да се у Србији догодио „Видовдански марш”; не знају да је седамдесеторо људи, међу којима и шест жена, прошло кроз Србију, од Врачара до Газиместана; не знају шта се све на том путу дешавало; где су, уопште, ти путници спавали; куда су ишли и кога су видели; шта се десило када су прешли административну линију према Косову; како су их дочекали амерички војници, а како албански полицајци; шта је било на крају пута и да ли им се пут исплатио.

Пошто велики или озбиљни медији нису о томе извештавали, ствар као да се није ни догодила. А ако се није догодила, не може бити ни последица. У великим медијима се нешто слично мислило и почетком јула 1992. Тада је група студената кренула пешице из Ниша за Београд. Желели су да протестују код председника Републике и да траже промене. Они из медија који су тада игнорисали ове путнике све теже су, доцније, могли да објасне својим читаоцима и гледаоцима шта се у Србији заправо догађа. Морали су све више тога да игноришу. Све док промена није постала тако велика да их је ударила у лице. Од тога им некако и данас бриде образи. Када се шире размишља, упада у очи игноранција коју наша медијска и културна елита показује према читавом једном делу друштва. Не треба бити ни социолог, нити аналитичар, па видети да је тај друштвени сегмент врло динамичан. У том свету, „невидљивом” само зато што нећемо ни да га погледамо, постоје феномени које смо давно заборавили.

У њему се, рецимо, грађанске и књижевне трибине не састоје само из ритуалних монолога тројице професора испред публике од петоро стараца; не, ту су трибине као у најбољим осамдесетим: узбудљива сведочења личног животног и политичког става, узбудљива сведочења пред публиком састављеном од стотину исто тако узбуђених слушалаца. Уопште, ако су игде у Србији трибине живе, оне су живе у том свету.

У том свету живе и књиге о којима нећете прочитати ни слово у културним рубрикама; о којима нећете чути ни реч у „минутима за културу” наших телевизија; за коју ни једна „културна посленица” или „помоћник министра за културу” неће дати ни пару. Па ипак, те књиге – чији су писци, каткад, живели давно и у далеким земљама – налазе пут до читаоца; неке од тих књига се распродају већ после неколико недеља; неке од њих су толико тражене да иду од руке до руке, у већ исхабаним омотницама; о њима се прича дуго, страсно и са заносом. И уопште, ако су игде у Србији књиге живе, оне су живе управо у том свету.

У том свету грађанска удружења и невладине иницијативе нису празне љуштуре; ту се НВО не састоје само од једне намрштене госпође, или од једног намрштеног господина, са девизним рачуном и факсом за слање љутитих саопштења (или још љућих извештаја); не, то су праве, живе организације грађана који траже одговоре, раде на себи и другима, или покушавају да поправе окружење; у тим удружењима збиља има спремности да се уложи сопствено време и снага у ствар која је општа, која не доноси синекуре, не подразумева „пројекте”, и не завршава се још једним путовањем на међународну конференцију. И уопште, ако су игде у Србији живе грађанске иницијативе, оне су живе управо у том свету.

Тај свет презиремо јер нам се чини да је мали и бизаран. Али, то нису љубитељи НЛО, то није секта пуног Месеца. Отидите недељом у најближу цркву и схватићете о чему говорим. Видећете колико је људи. Тако је готово сваке недеље и у готово свим црквама. Ако дуго нисте били у цркви, изненадићете се. Промена је много и када је реч о учешћу људи у служби, и када је реч о читавој атмосфери. А те промене се и даље дешавају. И није тешко замислити како ће све изгледати за неколико година.

Још нешто: ти људи нису ни Национални строј, ни Гарда цара Лазара. То је јефтин пропагандни трик. Читав један богат и разноврстан део нашег друштва елиминише се тако што се у вест убаци само једна реченица: „у питању је организација која се у својим акцијама удружује са Националним стројем” (види вести Б92 за 26. јун). Али, то нису ни нацисти, ни лудаци, ни педофили. То нису никакви милитантни екстремисти повезани са „Црквом и Академијом”. То су обични и, углавном, веома пристојни људи. Неки од њих су чак далеко образованији и бољег карактера од новинара који их тако цинично дисквалификују.

Српска елита може и даље да игнорише тај свет. Али не задуго. Један покрет је на помолу. Тих, али широк и поприлично дубок, тај покрет се помаља у таласима. Ако добро погледате, видећете да је сваки следећи талас већи. Они који су чули за плиму знају шта то значи. Они који је не признају (јер, „у модерном свету нема тако ретроградних појава”) нека само наставе да леже на песку. И нека се после не жале како их је вода изненадила. И како су морали дуго и напорно да пливају.

Политички аналитичар
Слободан Антонић

Ključne reči: Nema ključnih reči

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
NESREĆNA KAFINA NESREĆNA KAFINA
,,NESREĆNA KAFINA''Po motivima smešno žalosne igre Jovana Jovanovića Zmaja, Centar za kulturu pr...
Detaljnije o programu
POD ŽRVNJEM POD ŽRVNJEM
JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE Dragoslav NenadićRežija: Egon Savin   IGRAJU:Boris I...
Detaljnije o programu
TRIJENALA VIZUELNE I EKSPERIMENTALNE POEZIJE TRIJENALA VIZUELNE I EKSPERIMENTALNE POEZIJE
Pozivamo Vas na otvaranje III Internnacionalnog Trijenala vizuelne i eksperimentalne poezije u poned...
Detaljnije o programu
IZLOŽBE ARHITEKTURE - MILENIJA I DARKO MARUŠIĆ IZLOŽBE ARHITEKTURE - MILENIJA I DARKO MARUŠIĆ
Galerija Narodnog muzeja Valjevo - 23. novembra u 18:30 Izložbu otvara Igor Marić, predsednik Druš...
Detaljnije o programu

 

Da li materijalno lošije živite u odnosu na prošlu godinu?

Red vožnje autobusa:

Valjevo - Lajkovac - Beograd

 

05; 06; 07; 08;  09; 10; 11.15; 12; 14.15; 15; 15.45; 18; 19

Valjevo - Ub - Beograd

05.30; 06.45; 7.45;  09; 10; 12.30; 13.30; 14.30; 16; 17; 16.50; 18; 19; 20

Valjevo - Novi Sad
07; 08; 09.15; 12.45 (izuzev nedeljom), 16.45; 18.40;

Valjevo - Niš
16; 17.30

Valjevo - Kragujevac
6; 8; 16;

 

Autobuska staica Valjevo 014/221482

Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo je ostalo bez Beovoza! Od 15. decembra u terminima u kojima je saobraćao Beovoz, sada na trasi za Beograd i Pančevo saobraćaju putnički vozovi. Trasa nije promenjena, međutim, od 1. januara 2014.godine  biće promenjena cena vozna karte, pa će putnici umesto 200 dinara, kartu do Beograda plaćati 372 dinara.

Železnička stanica Valjevo 014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja