Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

Razmišljanja o školstvu u Srbiji

Objavljen od Vlada
Vlada
Aktivista, svirač, pravnik
Korisnik je trenutno offline
na petak, 11 mart 2011
in RAZNO 0 Komentara

Autor: Timothy Byford

Prezueto sa http://blog.blic.rs/588/Razmisljanja-o-skolstvu-u-Srbiji--treci-deo

 

Gradivo i ocenjivanje

 

Ne bih mnogo detaljisao što se tiče gradiva. Promene su bez sumnje potrebne – čujem od učenika svih uzrasta da su pojedini udžbenici dosadni, puni raznih informacija koje nikada neće koristiti u životu, ali je možda njihova negativna procena jednostavno zbog toga što profesor nije na najbolji način predstavio određenu lekciju iz udžbenika. I dok je osnovno gradivo izuzetno važno, sam kvalitet udžbenika ne bi trebalo da bude veliki problem pod uslovom da nastavnik ili profesor nije obavezan da ga prati doslovno. Pretpostavljam da nastavnik ili profesor istorije koji predaje, recimo, srpsku istoriju iz 19-og veka, odlično zna taj period istorije i da ga kao istoričara, taj period interesuje. Njegov posao ne bi trebalo da doslovno prati udžbenik zato što mu je ministarstvo prosvete reklo da to je njegova obaveza, nego da pronađe način da prezentira taj period istorije tako da interesuje njegove učenike. Jer ako je nezainteresovan, učenik neće ništa da nauči. Da bi naučio nešto što će njemu značiti u životu, učenik mora da želi da uči. A ako čas istorije ne interesuje učenike, ako ne žele da uče – ko je kriv? Učenik? Udžbenik? Profesor? Zaokružiti tačan odgovor !

          Što se tiče kvaliteta udžbenika, to što ministarstvo prosvete, kao u svakoj zemlji, odlučuje o osnovnom gradivu, ne znači da treba da diktira iz kojih knjiga učitelji predaju a učenici uče. Treba ukinuti monopol koji drži zavod za udžbenike i nastavna sredstva i dozvoliti drugim izdavačkim kućama da nude alternativne knjige, a škole - čak i sami prosvetni radnici - da biraju te udžbenike koji im najviše odgovaraju. Valjda u jednoj demokratskoj zemlji niko ne bi trebao da se plaši konkurencije!

            Gradivo u srpskim školama je bez sumnje mnogo šire nego u, recimo, engleskim ili američkim školama, i trebalo bi da ostane takvo, ali kad su u pitanju neki predmeti, učenici ne shvataju zašto moraju određene stvari da uče, jer smatraju da ih nikad neće koristiti u životu. U tim slučajevima, trebalo bi da se učitelj trudi da objasni učenicima zašto je korisno učiti neke stvari. Možda u nekim slučajevima stvarno nema nikakve koristi. U svakom slučaju, odgovor na pitanje ‘zašto’ nikad ne bi trebalo da bude samo ‘zato’.

 

Sad dolazim do onoga što smatram najvažnijim – i možda najradikalnijim predlogom za reformu. Spomenuo sam razlog zbog čega se učenici plaše škole – zbog pitanja na času za ocenu. Škola gde bi bilo najmanje straha, bila bi škola u kojoj se najmanje pita na času za ocenu; a da idemo logično dalje: ‘najbolja škola bila bi škola gde se nikad ne pita za ocenu na času.’ Više ne bi bilo bubanja lekcije da bi se recitovalo nekoliko rečenica kojima će se ubediti profesor da je sve naučeno. Naravno, pitanje na času ne bi nestalo, ali cilj pitanja bi bio da učenici neprestano i dobrovoljno učestvuju i doprinesu času. Ono što bi bilo za pohvalu je dizanje ruke, ne tačan odgovor. Svaki pogrešan odgovor bi pomogao dobrom učitelju da upozna svoj razred i da shvati u kom pravcu treba da ide.

            Testiranje bi bilo kroz pismene ispite na kraju svakog polugodišta, sa glavnim ispitima na kraju školske godine koji bi obuhvatili gradivo za čitavu godinu. Umesto fragmentalnog učenja, učenik bi asimilovao celinu. U toku godine učenik bi, umesto da stalno memoriše (i zaboravlja) činjenice, redovno obnavljao gradivo i prihvatao ga kao sopstveno znanje. Na kraju polugodišta, odnosno školske godine, bi pokazao ne koliko je učio u toku godine, nego koliko je razumeo i šta njemu znači – upravo šta je njegov odnos prema onome što je studirao. Za one koji nikad nisu imali prilike da izraze svoje mišljenje pismeno, da stave svoje ideje na papir, ovo neće biti lako, a na početku profesori bi morali da budu vrlo strpljivi i pomognu svojim učenicima da otkriju sopstvene mogućnosti. U svakom slučaju, glavni posao i učitelja i učenika bi bio učenje a ne bubanje i testiranje. Naravno, bilo bi nekoliko pismenih radova i vežbi u toku godine i na kraju semestra, odnosno godine, učenici bi dobili dve ocene – prva za rad u toku godine i druga za završne ispite. Pored ocene, svaki učitelj/profesor bi napisao nekoliko reči o svakom učeniku, kako je napredovao u toku semestra – a ako je suprotno, izrazio bi njegovo mišljenje zašto je tako. Možda bi vredilo sa starijim razredima eksperimentisati sa samoocenjivanjem, tako da učenik sam proceni svoj rad – naravno, ne umesto profesorove ocene ali pored nje. Ako je razlika između te dve ocene značajna, a učenik iskreno smatra da je profesor bio nefer, imao bi pravo na žalbu. U svakom slučaju ocenjivanje bi trebalo do bude nešto što učitelji i učenici rade zajedno tako da učenik, ako dobije lošu ocenu, uvek zna zašto je dobio i šta treba da učini da bi je popravio. Iznad svega, učitelj bi trebao da više ohrabri učenika a manje da ga kritikuje. Da ga česće pohvali za ono što dobro radi a ređe da ga kritikuje za njegove nedostake. Mi svi volimo pohvale a ako je učenik dobije za ono što radi dobro, bilo koliko malo uradio, to je veliki stimulans i šansa da će njegovi nedostaci biti brzo smanjeni. Utisak koji sam dobio od većine učenika iz beogradskih škola sa kojima sam razgovarao, je da je kritika mnogo rasprostrenjenija nego pohvala.

         Kad smo kod kritike, možda sam u ovim razmišljanima bio suviše strog prema nastavnom osoblju. Priznajem svoju pristrasnost prema deci, jer smatram da ona predstavljaju onu drugu, nemoćniju stranu školskog sistema. Međutim, vrlo sam svestan da strah i stres postoje i među prosvetnim radnicima – između ostalog, strah od inspekcije, strah da će ih neko iz ministarstva možda kazniti ako ne prate doslovno gradivo iz udžbenika. A da bi pitali x broj učenika y broj puta u toku jednog tromesečja sigurno proizrokuje stres. I neophodno je da su oni koji rade sa decom što više oslobođeni od birokratskih i administrativnih poslova. Uveren sam da ove promene koje predlažem, verovatno neće znatno smanjiti radnu normu, ali će stvoriti mnogo prijatniju i slobodniju radnu okolinu. Još jednom naglašavam – glavni cilj treba da bude zadovoljstvo u radu i profesora i učenika, tako da su na dobitku obe strane.  

 

Matura

 

              Sigurno najveći stres u đačkom dobu dožive srednoškolci u toku svoje dve poslednje godine, naročito oni u ‘klasičnim’ gimnazijama. Neki učenici imaju 15 ili 16 predmeta i moraju da izbore bar prolaznu ocenu u svim. Mnogi razumljivo žele da budu odlični u svim predmetima. Smatram da do desete godine svog školovanja, učenik treba da uči sve predmete, koje bi u novom sistemu bile mnogo više prilagođene svetu u kome živi i u kome će živeti. Međutim, uveren sam da bi u toku te dve godine pre fakulteta bilo bolje da temeljnije studira manji broj predmeta – naročito kad bi se matura sastojala od pismenih ispita. Predlažem nešto po modelu ‘Evropskog Bakalaureata’ koji se sastoji od šest predmeta: Matematika, jedna od prirodnih nauka (hemija, fizika ili biologija), maternji jezik, jedan strani jezik, jedna od humanističnih nauka, (istorija, geografija, filosofija, religija…) i šesti predmet je slobodnog izbora. Uspeh u takvom ispitu širokog spektruma bi osposobio učenike za prijem na bilo kom fakultetu. Takođe, bi značilo da će Srbija biti akademsko spremna da ulazak u Evropsku Zajednicu.

        Naravno, učenici mogu da nastave sa bilo kojim predmetima koji ne spadaju među obaveznih šest, ali ne za ocenu, nego iz ljubavi – želeći, a ne morajući da iz njih nešto saznaju.

         Takođe predlažem sličnu formulu za kraj osnovne škole što bi bilo bolje nego sadašnji prijemni ispit za gimnaziju. Tako bi se uočila razlika između prirodno inteligentnih i bubalica.  

Fakultet  

Ne smatram sebe kvalifikovanim da ovde opisujem detaljno o reformi fakultetskog obrazovanja, ali ako prijemni ispit po modelu ‘Evropskog Bakalaureata’ postane norma, kvalitet studenata bi se automatski poboljšao. Samo ću da kažem da smatram da bi ispiti na svim fakultetima trebalo da budu uglavnom pismeni, a ne usmeni. Svi studenti univerziteta bi morali da vežbaju akademsko i naučno pisanje od prve godine fakulteta, a ne da se čeka čak diplomski rad ili magistratura. Posle gore pomenutnih reformi u osnovnom i gimnazijskom vaspitanju, novi student će bar znati da se izrazi u pismenoj formi!

           Takođe, uveren sam da status provincijskih univerziteta mora da bude podignut na znatno viši nivo – Beogradski fakulteti su opasno prenatrpani, a posle završenog fakulteta malo ko želi da napusti glavni grad. Srbija nije samo Beograd. Isto važi i za status provincijskih škola kao i ža život u provinciji uopšte. Zemlja koja potcenuje i zapostavlja svoju provinciju, svoja sela, nikad neće realizovati svoj pravi potencijal.   

 

Zaključak

 

Na kraju bih naglasio da su sve ovo samo moja razmišljanja, koje izlažem kao temu za diskusiju. Svestan sam da bilo koje značajne reforme ne može da se sprovede preko noći. Na ovim stranicima želim jednostavno da obratim pažnju na ono što smatram najvećim nedostacima sadašnjog sistema školovanja u Srbiji. Svestan sam da neki od mojih predloga nisu jedino rešenje i sigurno postoji dosta stvari kojih se nisam dotakao, ali uveren sam da sam bar stavio prst na srž problema i da su rešenja koja sam ocrtao sva u okviru mogućeg, a kao što sam rekao na početku, mogu da budu primenjena u okviru sadašnjeg prosvetnog budžeta. Međutim, moram da napomenim da bi bilo mnogo zahtevnije biti učitelj ili profesor, ukoliko ove promene budu prihvaćene, pa bi reforma trebala da obezbedi znatno povećanje prihoda svih prosvetnih radnika. Naravno, prioriteti dugoročne reforme bi bili smanjenje veličine razreda i ukidanje dvosmenkog rada u školi tako da bi školski dan bio ležerniji, sa većim pauzama između časova i više mogućnosti za vanškolske aktivnosti (drama, hor, sviranje instrumenta, sportske aktivnosti, debate i sl.) koje bi se obavljale u toku boravka u školi. Naravno, glavna reforma školstva u Srbiji mora da sačeka ekonomske reforme i znatno poboljšanje ekonomske situacije u zemlji. U međuvremenu, reforma mora da se prilagodi trenutnom stanju. Kao što sam rekao na početku, ovo je moja vizija promene školskog sistema u Srbiji u kojoj bi škole postale mesta koja i učenici i prosvetni radnici smatraju svojim, mesta gde svi vole da idu, gde su svi srećni. Da li ću uspeti, ne znam, ali da citiram britanskog državnika iz 18-og veka, Edmunda Burke-a : ‘Niko nije napravio veću grešku nego onaj koji nije radio ništa zbog toga što je mogao samo da uradi malo.’  

 

 

Kraj

Ključne reči: Nema ključnih reči

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
PREMIJERA FILMA PREMIJERA FILMA "REALNA PRIČA"
VELIKA SALA CENTRA ZA KULTURU VALJEVO14. NOVEMBAR U 18h i 20h   ...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja