Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resort
Početna stranaValjevske vestiPozitivaMladiKulturaSportBlogFoto danaNa kafici saAdresarKontakt
Pratite nas preko Facebook-a  Pratite nas na Twitteru  Rss
Divcibare Ski Resort
Divcibare Ski Resorr

VALJEVSKO BLOGOVARANJE

Svetla tacka srpske politicke scene -Dr Zoran Djindjic

Objavljen od bunt014
bunt014
bunt014 još nije napisana biografija
Korisnik je trenutno offline
na subota, 12 mart 2011
in FILOZOFIRANJE 0 Komentara

Pre osam godina, ispred sedišta Vlade Srbije, ubijen je prvi demokratski izabran premijer Dr Zoran Đinđić.Mnogi smatraju da je to dan kada je Srbija stala. Da li je to tako, sami odlučite. U znak sećanja na ovog velikog čoveka, prenosim njegovo obraćanje studentima Banjalučkog univerziteta 21. februara 2003. godine. Toga dana pokušan je atentat na premijera Srbije dok je odlazio na aerodrom kod beogradske hale Limes, sadašnje Beogradske arene.

     "Za nacionalizam su merodavni motivi. Za patriotizam su merodavni rezultati i posledice. To je osnovna razlika između tradicionalnih i modernih društava. Ako kolektivni identitet baziramo na nekom modernom obliku, kao što je patriotizam, onda ćemo,umesto etike namera, imati etiku odgovornosti, gde ćemo, umesto da obrazlažemo šta smo mi hteli, da obrazlažemo zašto su rezultati takvi kakvi jesu. Onda ćemo polagati odgovornost za posledice, a nećemo tražiti opravdanje za motive"- dr Zoran Đinđić.

    To je ogromna razlika. I na toj razlici se lomi pitanje da li mi, kao srpski narod, možemo da uđemo u 21. vek, sa jednom modernom formom kolektivnog identiteta, ili ćemo pokušati da izgradimo neke mehanizme modernih društava u industriji, u privredi, u institucijama, a u svojoj svesti ćemo zadržati jedan arhaični vid kolektivnog identiteta koji će se bazirati na tom moralističkom pristupu, gde odgovornost nikada nije na onima koji sprovode neku aktivnost nego je uvek na okruženju koje možda neće prihvatiti tu aktivnost nego će je odbiti. Znači, jako je važno da se nekom refleksijom naše istorije vidi šta su to razlozi što smo mi često doživljavali neuspehe, a da pri tom niko nema osećaj da položi neke račune i niko ne misli da je on grešio i svi misle da su drugi krivi.

     Da li je to jedna pozicija koja u budućnosti bar obećava manje poraza nego u prošlosti? Ja mislim da ne. Mislim da je to pozicija koja u budućnosti, u priličnoj meri, garantuje da doživljavamo ono što smo doživljavali u prošlosti. Ako prilazite jednom problemu na isti način, možete da očekujete da ćete dobiti isti rezultat kao i ranije. Ako je taj rezultat bio loš, menjajte pristup. Ako nećete da menjate pristup,nemojte da se žalite što ćete opet imati iste rezultate. Znači, ako želimo da budemo uspešniji u 21. veku nego što smo bili u 20. veku, mi moramo da redefinišemo svoj odnos prema sebi i prema svom okruženju, analizom trendova koji se događaju u svetu.

... Mene ne interesuju namere.Mene interesuju posledice. Svako ima dobre namere i mislim da je to stvar pristojnosti. Nemam nameru da diskutujem o nečijim namerama…    U javnom životu mene interesuju posledice koje su dobre za tu zajednicu u kojoj se taj javni život sprovodi. Ako imate permanentno loše posledice, po meni je svejedno da li je na Božjoj pravdi, na nekoj drugoj pravdi zasnovano, ili na dobrim namerama, jer to na kraju dovodi do propasti te zajednice koja treba na kraju da uspe.

     Mislim da mi kao narod imamo problem sa tim što su naši lideri suviše egocentrični i samozaljubljeni i oni misle da sve postoji samo zbog njih. Na zapadu, kroz razvoj njihovih demokratskih društava,lider je činovnik naroda i nacije i on je održiv samo ukoliko vodi napred i uonoj meri u kojoj daje neki plan gde nacija može da uspe na tom putu. Može da pogreši. Ali, onog trenutka kada on neki svoj interes stavi iznad interesanacije i kaže: mada sam postao problem, ja neću da se sklonim, jer, eto, ljudime podržavaju – tog trenutka on gubi kredibilitet.

     I samo još nešto da kažem na jednu bolnu temu za nas: zbog čega je na Balkanu politika mnogo više mitologizovana nego u ovoj klasičnoj centralnoj Evropi. Zbog toga što smo mi imali problem sa nacionalnim državama. Mi smo bili praktično narodi u stranim državama. Imali smo Austrougarsku i Tursku imperiju i u tim imperijama, koje su bile države, mismo imali neki svoj položaj, ali nismo imali svoju državu. Onda se taj kolektivni identitet ostvarivao kroz etnički identitet, nije mogao da se ostvaruje kroz političke institucije, jer ih nije bilo i nije bilo moguće da ihbude. Pošto kolektivni identitet postoji, on se izražavao kroz jezik, kulturu iveru, jer su to bili jedini atributi za prepoznavanje zajednice. Nije bilo države, nego je bila zajednica.

     Da nekoga pitate ko je najbolji stručnjak za jezik, kulturu, veru – pisci, pesnici, popovi – da li su oni najbolji predstavnici jednog modernog identiteta. Ne baš. Zašto? Zato što oni teže preterivanjima, teže isključivosti, teže poeziji, mitovima, jer je to njiho vposao. I ako pogledate našu politiku u poslednjih sto-dvesta godina, vi ćete videti da u njoj ima više propovedi nego političkih programa. To se prikazuje kao politički program.

     Ali kada to pročitate i vidite da se tu nude u priličnoj meri neproverljive stvari, razne priče iz prošlosti, razni simboli, sve ono što nije loše kao deo neke opšte političke kulture, ali je vrlo loše ako treba da bude deo jedne operativne politike u kojoj vam treba jasan plan, strategija, proverljiv plan koji može da se analizira, onda to nije dobro. Vi treba da napravite jednu ekipu i kažete: Molim te, napravi nekoliko scenarija na osnovu onoga šta može sve da se desi, ako mi hoćemo da to uradimo.Vi imate vrlo malo naših političkih programa, srpskih, koji počivaju na tom modernom konceptu politike, ali imate mnogo, mnogo onih koji počivaju na kombinaciji poezije i verskih propovedi i zbog toga mi nismo baš bili preterano uspešni. Jedno je držati zapaljive govore i obraćati se emocijama, a drugo je planirati jednu ozbiljnu državnu politiku.

 

Ključne reči: Nema ključnih reči

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži


 
 

Previous Sledeća
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
BIOSKOP 85 od 14 - 20. novembra 2019.
  PORODICA ADAMS, 3D sinhronizovano 14. i 15. novembar u 17.30h 16. i 17. novembar u...
Detaljnije o programu
PRIČE IZ NEZABORAVA PRIČE IZ NEZABORAVA
Pozivamo Vas na promociju knjige "Priče iz nezaborava" arhimandrita Alekseja Bogićevića, koja će bit...
Detaljnije o programu
BIOSKOP 85 od 21 - 27. novembra 2019.
 ZALEĐENO KRALJEVSTVO 2, 3D sinhronizovano 21. i 22. novembar u 17.30h 23. i 24. n...
Detaljnije o programu
6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI” 6. IZDANJA FESTIVALA “VALJEVSKI FILMSKI SUSRETI”
Šesto izdanje festivala Valjevski filmski susreti održaće se od 12 - 15.decembra 2019. godine pod s...
Detaljnije o programu

 



Valjevo - Lajkovac - Beograd
05;  06;  07;  08;  09;  10;  11.15;  12;  14.15;  15.45;  18;

Valjevo - Ub - Beograd
05.30;  06.45;  7.45;  09; 10;  12.30;  13.30;  14.30;  16; 17;  16.50;  18;  19;

Valjevo - Novi Sad

07; 10.;  12.45 (izuzev nedeljom),  18.50;

Valjevo - Niš

16;  17.30

Valjevo - Kragujevac
08;  16;
 
Autobuska stanica Valjevo 014/221482
Evropa bus 014/232 128

TAKSI PREVOZ U VALJEVU / TAXI STANICE

ALKO taxi  014/ 243 003 
HALO taxi  014/ 290 029
KULA taxi  014/ 290 290  
MAXI taxi   014/ 222 111  
PATAK taxi   9701
PINK taxi   014/ 29 29 29
RAVNOGORAC taxi  9704 
RADIO MOBIL taxi  014/ 215 000  
VALJEVO taxi  9702

Valjevo-Beograd Centar (Prokop)
4,35;  06,00;  09,06;  12,27;  17,007;  19,59;

Valjevo-Beograd
05,04;  18,24;

Valjevo-Bar
10,47;  22,48;

Železnička stanica Valjevo   014/221697

 
Staro Valjevo

Divcibare Ski Resort
2012 © Akter Design | Pravila korišćenja